Zbogom, druže Tito, 39. put

Dok se širom sveta četvrti maj obeležava kao Dan Ratova zvezda, ispred Muzeja Jugoslavije u Beogradu, više desetina ljudi odalo je počast davno preminulom komunističkom predsedniku Jugoslavije .

Prošlo je 39. godina od smrti Josipa Broza Tita, doživotnog predsednika nekadašnje SFRJ, ali sudeći makar prema broju autobusa na parkingu muzeja i zastupljenosti crvene boje, Titov duh i dalje živi.

Nekadašnji Titovi pioniri, mnogi od njih sada već u penziji, iz različitih krajeva bivše Jugoslavije, doputovali su u Beograd kako bi obeležili godišnjicu smrti njihovog omiljenog državnika.

Uz pionirske pesme, posluženje, zastave SFRJ i bedževe sa komunističkim parolama, atmosfera na platou ispred muzeja podsećala je na festival.

Fehim Hasanagić iz Velike Kladuše u Bosni i Hercegovini, koji više godina unazad posećuje Beograd četvrtog maja, kaže da ove godine ima manje ljudi.

„Svake godine dolazimo. Ranije bismo napunili i dva autobusa, ali ove godine samo jedan“, kaže Hasanagić za BBC.

Kako se bivši pioniri sećaju četvrtog maja?

Kako priča Hasanagić, tog četvrtog maja 1980. godine, „sve je stalo“.

„Bilo je jako tužno, svi su ćutali, automobili su se zaustavili. ‘Šta se desilo?’, pitam tad, a oni kažu ‘umro Tito'“.

A kada Titovi simpetizeri kažu da je sve stalo, to misle bukvalno.

Na klupi u parku ispred muzeja sedi i 93-ogodišnji Sulejman Muhamedegić, predsednik udruženja Josip Broz Tito iz Velike Kladuše.

Na dan maršalove smrti, Muhamedegić je sa prijateljima uživao prateći sport.

„Igrala se utakmica Zvezda – Hajduk. Kada su saopštili da je umro Tito, prekinuli su utakmicu i sve ostalo“, seća se Muhamedegić.

„Svi smo zaplakali, težak je to bio dan.“

Ko je bio Tito?

Josip Broz Tito je bio jugoslovenski revolucionar i državnik.

Bio je na čelu Komunističke partije Jugoslavije od 1937. godine do 1980. godine.

Tokom Drugog svetskog rata, Tito je bio vođa Narodnooslobodilačke borbe, da bi po završetku bio izabran za doživotnog predsednika Socijalističke federativne republike Jugoslavije.

Jedan je od osnivača Pokreta nesvrstanih, međunarodnog pokreta čije članice nisu bile pripadnice nekog od većih blokova tokom perioda Hladnog rata.

Koliko pionirima nedostaje Tito?

Nakon Tita, kaže Muhamedegić, države ovih prostora „nisu imale tako dobrog predsednika, niti će ga imati“.

„Znao je lopove kazniti, a priznati one koji su pošteni i vredni. Zato ga i ne mogu zaboraviti.“

Hasanagiću Tito, kako kaže, „zaista nedostaje“.

„Fali nam i Tito i komplet država. Ne možemo ga vratiti, a ovi današnji političari sve rasteraše. To je jako tužno“, kaže Hasanagić.

Pioniri 2.0

Ispred štanda sa poslasticama – šam rolnicama i kolačima od kokosa – Lidija Todorović se srdačno oprašta od njenih prijatelja iz Makedonije i Slovenije.

Lidija je došla iz Obrenovca i jako je ponosna što današnji dan obeležava ovako.

„Želimo deci da prenesemo šta su pioniri, šta je omladina, da vide značaj štafete“, kaže Todorović za BBC.

Dodaje da joj iz bivše Jugoslavije nedostaje mnogo toga, ali najviše rad na poslu i ljubav među narodima.

I za Lidiju Todorović, Tito nije bio samo običan predsednik, već i neko od koga je naučila mnoge stvari.

„Od Tita je poticalo vaspitanje. ‘Čuvaj svoje kao oči u glavi, nemoj tuđe, jer tuđe je prokleto’, govorio je. I ja se toga pridržavam.“

„Kažu mi da sam staromodna, ali ja kažem da imam samo 65 godina i, hvala bogu, zdrava sam.“

Lidija dodaje i da zahvaljujući Titu poznaje mnogo ljudi sa prostora bivše Jugoslavije, koje viđa upravo na ovakvim okupljanjima.

„Ja imam više od 6000 prijatelja širom Balkana. Sa nekima od njih sam danas popila kafu.“

Blizak prijatelj

Dok poštovaoci Josipa Broza Tita kupuju magnete i uramljene fotografije maršala, doktor pravnih nauka Slavko Mrkić želi da okupljene bolje upozna sa životom bivšeg predsednika.

Mrkić tvrdi da je sa Titom blisko sarađivao sve do njegove smrti 1980. godine.

„Pisao sam radove za njega, između ostalog i referat za šestu konferenciju Pokreta nesvrstanih“, kaže Mrkić, autor knjige Tito o ratu i politici.

Kako bi bolje upoznao svet sa životom Josipa Broza, Mrkić je napisao i knjigu Stotinu poznatih o Titu, u kojoj je sakupio govore i beleške nekih od najuticajnijih ličnosti 20. veka.

„Od Staljina do Ruzvelta, svi državnici osim Hitlera su lično priznavali Tita kao jednog od najvećih građanina 20. veka, išli kod njega po savete i primenjivali ih u politici“, kaže Mrkić.

Tura se nastavlja

Sulejman Muhamedegić je sa prijateljima položio cveće na grobove Josipa i Jovanke Broz, ali time nije došao kraj putovanjima za članove udruženja iz Velike Kladuše.

„Posle ovoga posećujemo Baniju, Sutjesku, Neretvu i tako redom.“

Nada se da će i četvrtog maja 2020. godine biti u Beogradu, kako bi obeležio 40 godina od Titove smrti.

„Ako bog da. Ovi mlađi će sigurno doći, a ja ne znam“, kaže Muhamedegić.

„To svake godine kaže i evo, ne propušta“, u šali dodaje njegov sugrađanin Fehim Hasanagić.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk