Žene mogu da dobiju novih 10, a muškarci sedam godina života bez raka, problema sa srcem i dijabetesa tipa 2 samo od zdravog načina života, sugeriše studija objavljena u časopisu BMJ.
Oni moraju redovno da vežbaju, umereno piju alkohol, imaju zdravu težinu, vode dobru ishranu i da ne puše.
Američko istraživanje zasnovano je na 111.000 ljudi praćenih više od 20 godina.
Glavni autor studije doktor Frenk Hu, sa harvardske Škole javnog zdravlja, rekao je da studija ima „pozitivnu poruku za javnost“.
„Oni mogu da steknu ne samo više godina života, već više dobrih godina, ukoliko budu pravili bolje životne izbore.“
U pedesetoj godini života, učesnici studije upitani su da li ispunjavaju najmanje četiri od ovih pet kriterijuma:
Žene koje su izjavile da ispunjavaju četiri od pet kriterijuma, živele su u proseku još 34 godine bez raka, kardiovaskularnih bolesti (kao što su srčani ili moždani udar) i dijebetesa tipa 2 – više od 10 godine više od onih koje nisu.
U slučaju zdravih muškaraca, to je značilo još 31 godinu života bez bolesti – više od sedam godina više nego što mogu da očekuju nezdravi muškarci.
Moglo bi da ima veze s činjenicom da žene u proseku žive duže od muškaraca.
Muškarci koji su pušili više od 15 cigareta dnevno i gojazni muškarci i žene (sa BMI-om većim od 30) imali su najniži prosečni životni vek bez bolesti, otkrila je studija.
Ali neke stvari su važile za oba pola – ne samo da je zdrav život smanjivao rizik od dobijanja raka, kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa tipa 2, već je povećavalo šanse za preživljavanje ukoliko muškarci i žene dobiju dijagnozu neke od ovih bolesti.
„Pozitivne strane se vide i kod muškaraca i kod žena“, rekao je doktor Hu.
Rak, kardiovaskularne bolesti i dijabetes tipa 2 su tri najčešće bolesti u odmaklim godinama. One su i blisko povezane sa načinom života ljudi.
Gojaznost ili preterana težina, na primer, vezuje se za 13 različitih tipova raka, uključujući rak dojke, creva, bubrega, jetre i jednjaka.
Britanski Centar za istraživanje raka izračunao je da četiri od 10 rakova mogu da se spreče ukoliko ljudi promene vidove načina života, kao što je smanjenje unosa mesnih prerađevina, uvođenje više vlakana u ishranu i zaštita kože od sunca.
Ovo je bila ogromna, posmatračka studija, tako da ona ne može da zaključi da su ovi faktori načina života direktno odgovorni za produžetak života bez bolesti.
Ona, međutim, jeste pokušala da uračuna i druge faktore, kao što su porodična zdravstvena istorija, etničko poreklo i godište, koji su mogli da imaju uticaja na rezultate.
Istraživački tim morao je i da veruje ljudima koji su im pružali informacije o unosu hrane, navikama u vežbanju, pa čak i visini i težini, što nije uvek bilo precizno.
Većina učesnika u studiji, u kojoj je učestvovalo više od 73.000 žena i 38.000 muškaraca, bili su beli radnici u zdravstvu.
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0