Zdravlje: Kako da na bezbedan način koristite klima uređaj

Živa u termometru pokazuje 36 stepeni.

U malom stanu Dušana Milojevića u Beogradu od ranih jutarnjih sati radi klima.

„Dok sam živeo u većem stanu, uključivao sam je samo kada je veoma vruće, ali ovde su sunčevi zraci od samog jutra.

„Da bih mogao da radim i živim, moram da uključim klimu čim se probudim“, kaže ovaj inženjer za BBC na srpskom.

Klima jeste neophodna i potrebna, ali mora pravilno da se koristi, kaže Tatjana Radosavljević, pulmološkinja.

„U ventilatorima se zadržavaju bakterije i virusi koji mogu da dovedu do ozbiljnijih respiratornih infekcija, ukoliko se klima ne čisti i servisira redovno“, dodaje za BBC na srpskom.

• Vrućina u gradskom prevozu u Srbiji, kako se rashladiti kad ne radi klima
• Da li je moguće rashladiti kuću tokom vrelih letnjih dana
• UV zračenje: Šta je crveni meteoalarm

Optimalni uslovi za život i rad čoveka zahtevaju da vazduh u zatvorenim prostorijama ima temperaturu od 16 do 22 stepena Celzijusa.

Temperature niže od 15 i iznad 22 stepena ne prijaju ljudskom organizmu, navodi se u Priručniku o energetskoj efikasnosti u stambenim zgradama i kućama.

Gotovo 40 odsto energije u stanovima i kućama se gubi zbog toga što vrata i prozori ne dihtuju, ali i zbog loše fasadne i krovne izolacije.

Kada treba uključivati klima uređaj?

Kada je spoljna temperatura vazduha viša od 30 stepeni, savetuje grupa stručnjaka Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu.

U suprotnom, optimalna temperatura, kako dodaju, može da se obezbedi prirodnim provetravanjem zatvorenog prostora.

Doktorka Radosavljević kaže da bi razlika između klimatizovanog prostora i spoljne temperature trebalo da bude između pet i deset stepeni.

Dušan Milojević se trudi da održava savetovanu temperaturnu razliku.

„Mislim da nije ni prirodno, a ni zdravo.

„Kada treba da napustim stan, isključim klimu ranije da bi mi se telo priviklo i kako ne bih doživeo veliki šok, a slično radim i sa klimom u kolima“, objašnjava ovaj 31-godišnjak.

Toplotni šok, objašnjava doktorka, ostavlja teške posledice po pluća i srce.

Klima uređaj koji previše hladi unutrašnje prostorije, kada je napolju visoka temperatura, može dovesti do pojave glavobolje, ukočenosti vrata i određenih delova tela.

Tok vazduha iz rashladnog uređaja ne bi trebalo da bude direktno usmeren ka osobama koje su u sobi jer može doći do rashlađivanja izloženih delova tela, zbog čega se često javlja osećaj bola i ukočenosti pojedinih delova tela, pre svega glavobolja, savetuju stručnjaci Gradskog zavoda.

Koje su posledice neadekvatnog korišćenja klima?

Centralni ventilacioni sistemi koriste topao vazduh i hlade ga ili greju, u zavisnosti od potreba.

Kroz taj mehanizam mogu da se prenesu čestice iz jedne prostorije ili kancelarije u drugu.

U zatvorenim sistemima, poput centralnih klima, zadržavaju se razne bakterije i virusi, kaže pulmološkinja Tatjana Radosavljević.

„Zato je za vreme pandemije korona virusa jedna od preporuka bila da se centralne klime ne koriste“, podseća.

Centralne klime ne postoje samo u tržnim centrima, već i u brojnim državnim ustanovama, poslovnim zgradama.

„Održavanje je skupo i zato su u mnogim institucijama klime u lošem stanju, zbog čega se javljaju mnogobrojna hronična oboljenja“, dodaje.

U klimama se mogu nastaniti i drugi virusi, kao što je koksaki, bolest prljavih ruku.

Najčešće se prenosi disajnim putem i može proći bez ikakvih simptoma.

„Pedesetih godina 20. veka otkriveno je da u klimama živi i bakterija legionela.

„Održavala se konvencija američkih legionara, klime nisu redovno održavane i polovina učesnika imala je ozbiljnu upalu pluća“, ukazuje doktorka.

uU SAD i Kanadi od legionarske bolesti svake godine oboli oko 18.000 osoba, dok je u zemljama Evropske unije do sada prijavljeno 600 epidemija.

„Talože se i alergene supstance, koje pored toga što pogoršavaju zdravstveno stanje pacijenata, posebno astmatičara i onih sa bronhitisom, mogu ugroziti zdravlje i onih koji prethodno nisu imali neku vrstu alergije“, objašnjava Radosavljević.

Američka akademija za alergije, astmu i imunologiju preporučuje da se filteri čiste i menjaju na svake dve nedelje, a najduže mesec dana, naročito kod ljudi skloni alergijama.

• Šta sve vrućine mogu da urade ljudskom telu
• Korona virus i klimatizacija – zašto ne idu zajedno

Deca i klimatizacija

Klime nisu opasne po decu, kaže pulmološkinja Radosavljević.

„Naprotiv, poželjno je da su u rashlađenim prostorijama, pod uslovom da se vodi računa o temperaturnoj razlici.

„Kada su u nekom zagušljivom prostoru, kao što je automobil ili nerashlađena soba, deca brže dehidriraju u odnosu na starije“, dodaje.

Studija Harvarda objavljena u časopisu PLOS Medicin pokazala je da su tokom vrelih letnjih dana studenti koji su živeli u studentskim domovima bez klima uređaja imali lošije rezultate na kognitivnim testovima u poređenju sa grupom kolega koja je živela u rashlađenim prostorijama.

Dušan Milojević filtere u klimi čisti sam, koliko može.

„Iz istog razloga što brišemo prašinu u stanu ili što vetrimo prostoriju, čistimo te filtere, kako ne bismo udisali čestice iz spoljne sredine, valjda tako treba“, kaže on.

Glava i sinusi umeju da ga zabole ukoliko pretera sa klimom, ali tokom letnjih meseci samo ga ona može spasiti u stanu od 25 kvadrata.

Pratite nas na Fejsbuku, i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk