Zdravlje i dijabetes: Šta je insulinska rezistencija i kako da izbegnete ili odložite dijabetes

Žeđ je bila prvi simptom koji je osetila Marija Starčević, nastavnica iz Beograda, kada je otišla kod lekara pre sedam-osam godina.

„Uporno sam govorila da se ne osećam dobro i da nemam snage, da se lako umaram i da mi se mnogo spava, a nekoliko lekara opšte prakse kod kojih sam bila mi je reklo da je u pitanju stres," govori Marija za BBC na srpskom.

Ispostaviće se da ima insulinsku rezistenciju, odnosno preddijabetes - poremećaj koji karakterišu povišene koncentracije glukoze i insulina, hormona pankreasa koji omogućava da šećer uđe u ćelije i nahrani ih.

Zbog simptoma koji mogu biti blagi, ljudi ponekad godinama žive sa ovim poremećajem i nose sa pojačanom nervozom, umorom i drugim simptomima, a da ni ne znaju da imaju insulinsku rezistenciju.

Ukoliko se ne leči, može da preraste u dijabetes tip 2, ali i da negativno utiče da plodnost žena i muškaraca. Ipak, ima i dobrih vesti.

• Preti li svetu nedostatak insulina
• Žene u visokom riziku od srčanog udara
• Korona virus: Saveti za ljude sa narušenim zdravljem

„Insulinska rezistancija ne mora uvek da dovede do dijabetesa i može se prevenirati smanjenjem telesne težine, pažljivim planiranjem ishrane i kontinuiranim vežbanjem", kaže za BBC na srpskom doktorka Eliana Garalejić, specijalista ginekologije i akušerstva, koja pacijentima sa ovim poremećajem pomaže da se ostvare kao roditelji.

Umor, žeđ i kofe kafe

„Dešavalo se da popijem po pet-šest kafa na dan, samo to je moglo da me podigne", kaže za BBC Marina Milutinović iz Niša, koja je pre dve godine saznala da ima insulinsku rezistenciju, što je doprinosilo osećaju umora.

Njena sugrađanka Milica Kasar kaže da nije sama prepoznala simptome.

„Ponekad sam bila žedna tokom dana i osećala jaku glad, ali to nije bilo ništa posebno, više u sferi intuicije i nagađanja da možda nešto nije u redu nego što sam ja to doživela kao stvarne simptome nekog poremećaja", kaže Kasar.

Marija Starčević iz Beograda takođe je osećala promene.

„Imala sam pojačano znojenje i glavobolje", kaže on Starčević.

Zašto su se Marina, Milica i Marija tako osećale?

Šta insulinska rezistencija radi telu?

• Ćelije našeg organizma najveći deo energije dobijaju iz glukoze - glavne vrste šećera koju naše telo koristi kao gorivo;
• Insulin - hormon pankreasa koji omogućava ulazak glukoze u ćelije, prestaje da obavlja svoju funkciju;
• Glukoza ne može da uđe u ćelije i nagomilava se u krvi;
• Pankreas luči još više insulina, u pokušaju da ipak utera glukozu u ćelije i tako ih nahrani;
• Kao rezultat, u telu su povećane koncentracije glukoze i insulina;
• One povećavaju rizik od nastanka dijabetesa i srčanih oboljenja.

Izvor: dr Eliana Garalejić

„Čini mi se da se društvo gleda na insulinsku rezistenciju kao na nekakav anksiozni poremećaj, o kojem se ćuti i to se ne leči, ili još gore - kao da ne postoji", kaže za BBC na srpskom Marija Starčević, nastavnica iz Beograda.

Kada se prvi put obratila lekaru sa simptomom žeđi, kaže, niko joj nije savetovao da uradi test opterećenja glukozom.

Šta je test opterećenja glukozom?

• Test krvi kojim se utvrđuje nivo šećera i insulina u krvi;
• Radi se nakon obroka ili tako što u laboratoriji popije određena količina glukoze, a zatim se u određenim vremenskim razmacima vadi krv;
• Traje 2-3 sata;
• Služi za dijagnostiku poremećaja odgovora organizma na metabolizam šećera.

Izvor: Stetoskop.info

Ugojila se osam ili devet kilograma.

„Nakon dva spontana pobačaja, otišla sam da privatno uradim potrebne analize i ispostavilo se da imam preddijabetes", objašnjava Marija.

Prema rečima doktorke Garalejić, Marija nije nikakav izuzetak.

„Spotani pobačaji su učestaliji kod pacijentkinja sa insulinskom rezistencijom i hiperinsulinemijom zbog narušene regulacije metabolizma šećera", kaže doktorka Garalejić.

Hiperinsulinemija je povišen nivo insulina u organizmu.

Međutim, ističe doktorka, „ne treba se plašiti i brinuti unapred jer je svaki slučaj individualan".

Kod Marine, na insulinsku rezistenciju je posumnjao ginekolog kada je otkrio da ima sindrom politicističnih jajnika - stanja koje izaziva kombinacija metaboličkih i hormonskih faktora, a dovodi do problema sa reproduktivnim zdravljem.

Šta je sindrom policističnih jajnika?

PCOS - policistični ovarijalni sindrom je poremećaj koji izaziva više faktora, a povezan je sa gojaznošću, insulinskom rezistencijom i hiperinsulinemijom, izostankom menstruacije kod žena, povećanom dlakavošću i slično.

Uzrok nastanka ovog sindroma nije poznat, ali smatra se da je povezan sa genetskim ili hromozomskim poremećajima, poremećajima jajnika,hipotalamusa i nadbubrežne žlezde, ali i da može nastati kao posledica gojaznosti i drugih bolesti.

Javlja se kod žena od 20 do 30 godina, u 95 odsto slučajeva kod onih koje nisu rađale.

Izvor: dr Eliana Garajelić

„Kod 70 odsto pacijentkinja sa ovim sindromom postoji insulinska rezistencija", kaže doktorka Garajelić.

Dina Vukićević iz Beograda je imala 27 godina i nikakav problem sa aknama do tada, kada se zbog ovog sindroma „potpuno promenila fizički i psihološki", otkrila je i da ima insulinsku rezistenciju.

„Ugojila sam se 30 kilograma za šest meseci, dobila akne po celom licu, bila sam anksiozna i depresivna", priča Dina za BBC.

Doktorka Garalejić kaže da „kao što se ne zna tačan uzrok nastanka sidroma policističnih jajnika, tako se ne zna i da li je poremećaj insulina uzrok ili posledica ovog sindroma".

„Ali, podaci nam kažu da je poremećaj insulina prisutan kod 80 odsto gojaznih osoba sa ovim sindromom i samo 30-40 odsto pacijentkinja koje imaju ovaj sindrom, ali nisu gojazne", zaključuje Garalejić.

• Spremanje hrane u mikrotalasnoj - zgodno i rizično
• Kako plastika utiče na zdravlje čoveka
• Koliko vode treba piti dnevno

Da li insulinska rezistencija pogađa muškarce?

Da - muškarci, baš kao i žene, mogu da dobiju preddijabetes, a zatim i dijabetes ako se ne leče.

Ona dodaje da insulinska rezistencija pogađa i muškarce, a manifestuje se kroz gojaznost, povišen nivo masti i krvni pritisak i takođe može da dovede kod dijabetesa.

„Svaki od ovih faktora pojedinačno utiče na reproduktivno zdravlje muškaraca", ističe doktorka Garalejić.

Za razliku od žena, gde se neke od naznaka da postoji ovaj poremećaj mogu primetiti na ginekološkom pregledu ukoliko se pojave ciste na jajnicima ili počnu problemi sa ciklusom, kod muškaraca ovaj poremećaj nije tako lako uočljiv, pa se dešava da ostane ispod radara.

Doktorka naglašava dodaje da su preporuke iste za sve - pravilna ishrana i redovna fizička aktivnost.

Za različite simptome, Marina, Marija i Milica su dobile sličnu terapiju - lekove ili dodatke ishrani, u zavisnosti od pojedinačnog stanja, savet da koriguju ishranu i da se svakodnevno bave fizičkom aktivnošću.

„Ishrana je najvažniji faktor kod regulisanja insulinske rezistencije, ali se ne sme zanemariti ni fizička aktivnost", kaže nutricionista Nataša Sekulić za BBC na srpskom.

Vežbanje je važno jer podstiče celo telo da bude aktivnije, pa tako i ćelije da bolje reaguju na insulin.

Jedan od osnovnih postulata ishrane je da se kaže doviđenja šećeru i belom brašnu.

Neke preporuke za ishranu

• Ukupan dnevni unos ugljenih hidrata ne treba da bude veći od 45 odsto od ukupnog energetskog unosa i potrebno ga je rasporediti na sva tri obroka;
• Važno je izabrati namirnice koje predstavljaju dobar izvor ugljenih hidrata - integralni ražani hleb, integralni pirinač, leblebija...;
• Svaki obrok treba da sadrži namirnice bogate proteinima, kao i masti;
• Povrće je neizostavni deo svakog obroka;
• Umesto slatkiša može se jesti voće, orašasti plodovi, čokolada sa min 75 odsto kakao mase, ali u umerenim količinama.

Preporuke: Nataša Sekulić, nutricionista

Međutim, Sekulić dodaje da, iako je važno poštovati preporuke, to ne znači da nikada ne smete da pojedete ništa „nedozvoljeno".

„Nije problem ukoliko se ponekad pojede kolač ili pecivo od belog brašna, ako je već sledeći obrok pravilan", ističe ona.

„Ukoliko smo previše strogi i rigorozni prema sebi po pitanju ishrane, samo ćemo čekati da se taj režim ishrane završi i da se vratimo starim navikama", kaže.

A stare navike znače i mogućnost da se ponovo javi stari problem - iako insulinska rezistencija ishranom i vežbanjem može da se stavi pod kontrolu, odstupanje od preporuka može da dovede do ponovne pojave simptoma.

Kako se to ne bi desilo, nutricionistkinja upozorava da se treba čuvati nekih od čestih zabluda u ishrani.

Neke od najčešćih zabluda u ishrani kod insulinske rezistencije

1. „Ovsena kaša je najbolji doručak".

Ovsena kaša nije dobar doručak jer je najčešće slatka, a i sadrži dosta masti od orašastih plodova,a najčešće smo posle sat i po ponovo gladni.

2. „Postoje smutiji koji skidaju masne naslage".

Ne postoji smuti koji skida kilograme. Naše telo će trošiti masno tkivo ako unosimo manje energije putem hrane.

3. „Treba da imam pet obroka dnevno".

Broj obroka zavisi od stepena insulinske rezistencije. Sve i da je nekome u početku potrebno pet, kasnije treba da pređe na tri obroka dnevno.

4. „Moram potpuno da izbacim ugljene hidrate". Dnevni unos ugljenih hidrata treba smanjiti, a ne u potpunosti izbaciti, a u kojoj meri zavisi od stanja konkretne osobe.

5. „Pravilna ishrana je skupa i komplikovana". Ako mislite da pravilna ishrana podrazumeva samo „super" namirnice (avokado, kokos, losos...) onda ćete kao izgovor koristiti cenu tih namirnica.

Pripremila: Nataša Sekulić, nutricionistkinja

Nova-stara normalnost: Život sa dijagnozom

„Nakon godinu dana od dijagnoze, ja i dalje ne razumem u kakvoj sam opasnosti ako u potpunosti ne korigujem ishranu", kaže Milica.

„Imam dvoje dece i prevelika mi je obaveza da uređujem svoj život oko ishrane - trudim se da jedemo zdravo i uvek u isto vreme, sa što manje konzervansa, veštačkih zaslađivača i slično".

Ona primećuje da joj je posebno komplikovano da brine o ishrani „sada, za vreme pandemije, kada nas je četvoro u kući, što znači pune ruke posla".

„Kada koristimo rad, vreme i decu kao izgovore onda je teško bilo šta promeniti", kaže nutricionistkinja Sekulić i dodaje da „treba da tražimo načine kako da nešto uradimo za sebe".

„Način razmišljanja igra ključnu ulogu u promeni ishrane", zaključuje.

Marija misli da je imala sreće što tih osam-devet kilograma koliko se ugojila dok još nije znala da ima insulinsku rezistenciju u njenom slučaju „ne predstavlja opasnost po zdravlje".

Lek koji je Aksentijević ispitivala mogao bi da pomogne u lečenju ljudi sa dijabetesom obolelih od Kovida:

„Iako uzimam terapiju, kilogrami su ostali", navodi.

Nutricionistkinja objašnjava da neki od razloga zašto ljudi ne gube na težini nakon promene ishrane mogu biti „konzumiranje previše „zdravih" zaslađivača, preteran unos ugljenih hidrata i masti".

Ona primećuje da „ponekad pojedinci jedu više hrane nego što im je zapravo potrebno", iako su sve to namirnice koje se preporučuju osobama sa insulinskom rezistencijom.

Marina kaže da od kada uzima terapiju više ne oseća onakav umor kao pre.

„Mnogo bolje funkcionišem, kafu sam potpuno izbacila što mi je do nedavno bilo nezamislivo", navodi.

„Žao mi je što nisam otkrila ranije, bilo bi mi lakše, osećam se kao da sam izgubila vreme - nisam ni shvatala da nešto nije u redu", zaključuje.

Marija promećuje da je svest o ovom problemu u Srbiji nije visoka.

„Volela bih da insulinska rezistencija postane prepoznata kao bitan otežavajući faktor da se vodi normalan život, posebno ako želite da imate decu".

Doktorka Garalejić ističe da, kako poremećaj napreduje, može da utiče na izostanak ovulacije i poremećaje menstrualnog ciklusa, a i samim tim i da smanji mogućnost da se zatrudni.

Međutim, nije sve tako crno.

• „Nisam jela više od dve godine zbog retke bolesti“
• Čovek preminuo od previše slatkiša sa šećernim korenom - sladićem
• Istina o jajima - savršena hrana ili „okidač“ za srčane bolesti

„Istraživanja pokazuju da terapija i lekovi 78-96 odsto pacijentkinja dovode do normalizovanja mentrualnog ciklusa", kaže doktorka.

A osim toga, dodaje Garalejić, insulinska rezistencija „ne mora da dovede do dijabetesa" ako se poštuju preporuke.

Međutim, dešava se da ponestane motivacija za vođenje zdravog života.

Dina Vukićević, koja se već 12 godina bori sa insulinskom rezitencijom i motivacijom da poštuje preporuke kaže da joj pomaže sledeća vežba:

„Zamislim sebe za pet godina, ako ne budem ništa preduzela - višak kilograma, povišen krvni pritisak, muke da se dobije dete, nezadovoljstvo i strah.

„Onda zamislim svoj život za 10 ili 15 godina - verovatno dijabetes, teško se krećete, sve vas boli, gojaznost sve veća, ne možete da spavate, primate insulin, a sve zato što niste imali motivaciju da se zdravo hranite.

„A onda se vratim u sadašnje vreme, pogledam se u ogledalo i kažem da do toga nikad neće doći".

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]