Koja hrana je dobra, a koja štetna? Da li da uzimam bilo kakve lekove da to zaustavim?
Ovo su samo neka od pitanja koja se postavljaju kada imate proliv.
Uzroci dijareje mogu biti razni – od hronične bolesti ili raka, do stresa ili loše ishrane.
Svaki slučaj je drugačiji i ljudi mogu različito da reaguju na namirnice.
Prva stvar koju stručnjaci preporučuju jeste da se uverite da je osoba dobro hidrirana, posebno kada je reč o deci i starijima.
„Hidriranje i ishrana su osnove lečenja dijareje, posebno kod beba i male dece“, rekla je za BBC Njuz Brazil pedijatrica Lučijana Rodriges Silva, potpredsednica Brazilske lekarske asocijacije (AMB) i profesorka na Univerzitetu Baija (UFBA).
Na osnovu ova dva faktora, možete da procenite šta treba da jedete.
Postoje namirnice koje se preporučuju opštem stanovništvu, ali ovaj „jelovnik“ će zaista zavisiti od karakteristika svakog pacijenta.
U te karakteristike spadaju istorija zdravlja, starost i intenzitet dijareje, ukazuju stručnjaci sa kojima su razgovarali novinari BBC-ja.
Takođe, važno je razumeti da se ne radi samo o hrani koja se preporučuje ili ne, nego i o tome kako se skladišti, priprema i servira.
Svaki slučaj je jedinstven i lekar specijalista odlučuje šta treba da se uradi.
Međutim, generalno gledano, specijalisti ne preporučuju neke vrste hrane koje mogu da pogoršaju dijareju.
Među njima su masne, začinjene, pržene i slatke namirnice, kao i sokovi, alkoholna pića i namirnice koje sadrže nepreradiva dijetalna vlakna (kao što su pasulj i zrna pšenice).
Postoje mnogi mogući uzroci proliva – infekcija, upala, trovanje hranom, alergija na hranu i netolerancija, neuravnotežena ishrana, kovid, nuspojave lekova, stres ili hronična stanja kao što su rak, Kronova bolest, kolitis čira i sindrom razdražljivosti creva.
Dijareja je možda česta pojava, ali je to ozbiljno zdravstveno stanje koje može da čak i da ubije ako se ne leči kako treba.
Stručnjaci i zdravstvene institucije preporučuju ljudima da zatraže lekarsku pomoć ako imaju proliv koji traje više od nedelju dana, ako u stolici primete krv, gnoj ili sluz, u slučaju čestog povraćanja, jakih bolova u stomaku, gubitka težine, lupanja srca, dehidratacije ili promene boje stolice.
Da li moram da uzimam lekove ili hranu da bih zaustavio proliv?
Stručnjaci preporučuju da se ne zaustavlja proliv, jer se telo na taj način brani i pokušava da utiče na borbu protiv toksina od bakterija koje izazivaju upalu u crevu.
Međutim, postoje namirnice koje se generalno preporučuju svim ljudima da ublaže ili makar ne pogoršaju simptome.
To su piletina, nemasna riba, beli pirinač, jabuke, šargarepa, krompir, čorba od pasulja i banane.
To su namirnice za zatvor koje generalno smanjuju količine stolice i povećavaju vrema potrebno da hrana prođe kroz crevni sistem.
Ovo pomaže u ublažavanju simptoma i sprečava komplikacije kao što su dehidratacija i mršavljenje, navodi se u vodiču Federalnog univerziteta u Triangulu Mineiru (UFTM).
Istovremeno, onima koji pate od stanja kao što je Kronova bolest savetuje se da vode evidenciju šta jedu i posledicama koje te namirnice imaju na creva, tako da je ta kontrola preciznija.
Važno je naglasiti da razmišljanje o dijeti za proliv ima veze ne samo sa izborom hrane, već i sa načinom na koji se ona skladišti, priprema i služi.
Svaki slučaj je jedinstven i ljudi mogu drugačije da reaguju na razne namirnice.
Međutim, postoji određeni broj namirnica koje se obično ne preporučuju ljudima koji boluju od dijareje.
Neke od ovih namirnica se smatraju laksativima, jer povećavaju aktivnost creva.
Lista namirnica koja se ne preporučuje:
„Mlečni proizvodi mogu da iritiraju debelo crevo i uzrokuju proliv“, rekao je za BBC Njuz Brazil nutricionista Durval Ribas Filjo.
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0