Marija Srdić je preduzetnica i vlasnica firme. Ona je među retkima – u proseku, od svakih deset vlasnika firmi u Srbiji tri su žene.
A da radi kao direktorka u nekom javnom preduzeću, bila bi u društvu još možda samo jedne ili dve funkcionerke na osam direktora.
„Broj žena na rukovodećim položajima u Srbiji ne prelazi jednu četvrtinu“, kaže za BBC Srdić, koja je predsednica Sekcije za unapređenje ženskog liderstva u Uniji poslodavaca Srbije.
„U praksi u državnim firmama važi pravilo: što su preduzeća bitnija i jača – to ih manje žena vodi“.
Na dan kada je Norveška pre 15 godina postala prva država sveta u kojoj po zakonu 40 odsto žena mora da bude u upravnim odborima firmi, žene su na istim mestima u Srbiji zastupljene najviše do 25 odsto, utvrđeno je istraživanju sociološkinje Marije Babović.
„I u tom slučaju, one su najčešće broj dva i izvršioci, a ne donosioci odluka“, kaže Violeta Jovanović, izvršna direktorka Nacionalne alijanse za lokalni razvoj (NALED).
Koliko je teško ženama u srpskom šahu?
U Srbiji je krajem oktobra izabrana nova vlada, a od 23 ministarstva, deset vode žene.
To je najveći broj žena na ovoj funkciji od uvođenja višestranačja u Srbiji. Takođe, usvojen je i predlog ministarke Gordane Čomić da na republičkim i lokalnim izbornim listama mora da bude 40 odsto žena.
Za to je uvedena i zvanična kvota.
Biznis kvote, ipak, ne poznaje.
„Bilo je dosta diskusije oko toga da li su kvote najsrećniji mehanizam da bi se postigla rodna ravnopravnost, kada su uvedene u parlamentu“, kaže Violeta Jovanović.
Ipak, kvote su dobar prvi korak kako bi se razvila svest i prepoznao potencijal žena na važnim mestima na kojima se donose odluke, navodi ona.
„Ali ništa slično ne postoji u privatnim i državnim firmama. One nemaju nikakvu obavezu da na rukovodećim mestima bude određeni procenat žena“, dodaje Jovanović.
Ravnoteža bi, tvrdi ona, mogla da se napravi izmenom Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
„Zakon bi, za početak, uspostavio tačnu statistiku u privredi i javnoj upravi, a onda reagovao kroz mere podrške i edukacije kako bismo došli do društva koje jednako vrednuje muškarce i žene“, kaže Jovanović.
Izmene ovog zakona ministarka Čomić je najavila za kraj godine.
U praksi je situacija drugačija.
U Naftnoj industriji Srbije su na pitanje BBC-ja koliko imaju žena na najvišim funkcijama poslali podatke o 11 članova Odbora direktora, od kojih su dve žene.
Jedna je Danica Drašković, pravnica, publicistkinja i supruga Vuka Draškovića, književnika i političara. Druga je Olga Visocka, kojoj u biografiji piše da je u Rusiji radila na rukovodećim položajima u brojnim firmama.
Među 13 članova savetodavnog odbora generalnog direktora su dve žene.
Iz Telekoma Srbije za BBC kažu da su od sedam članova njihovog Upravnog odbora dve žene.
Među upravom Telenora, koju čine generalni direktor i šest izvršnih direktora, nalaze se takođe dve žene.
To su izvršna direktorka finansija i izvršna direktorka ljudskih odnosa.
Kako su žene napravile posao na selu:
Rodne nejednakosti u poslovnom sektoru samo su nastavak ili deo ukupnih rodnih nejednakosti u Srbiji, navodi se u istraživanju sociološkinje Marije Babović, koje je pre šest godina urađeno za potrebe Ministarstva rada.
„Podaci iz našeg istraživanja ukazuju na izražen rodni jaz u biznis sektoru.
„Žene zauzimaju tek četvrtinu, 25,8 odsto najviših pozicija odlučivanja u kompanijama, što su pozicije generalnih direktora i predsednika upravnih odbora, a čine nešto manje od trećine preduzetnika – 31,7 odsto“, navodi se u istraživanju.
U istraživanju još stoji da žene još teže napreduju na najviše rukovodeće položaje onda kada nisu jedine vlasnice preduzeća, odnosno kada postoji više vlasnika.
Takođe, što su istraživači išli dalje od Beograda – to su zaticali manje žena za direktorskom foteljom.
„U pogledu udela žena među generalnim direktorima najvećih kompanija sa berzanske liste Srbija, nažalost, deli sudbinu većine zemalja u pogledu potpune odsutnosti žena sa ovih pozicija“, dodaje se u istraživanju.
Uzrok svih ovih razlika su rodni stereotipi, tvrdi Marija Srdić iz Unije poslodavaca Srbije.
„Žene u Srbiji su obrazovanije od muškaraca, ali ne dolaze na pozicije sa kojih mogu da odlučuju“, kaže ona.
„Daću vam konkretan primer – ja sam predsednica Sekcije za razvoj ženskog liderstva u Uniji i mi smo napravile presek stanja među našim članovima.
„Ispostavilo se da su žene vlasnice trećine kompanija. To je značajan trend poboljšanja u odnosu na raniji period“.
Ipak, kada je u pitanju odlučivanje – stvar je drugačija, kaže ona.
Da li postoje muški i ženski poslovi?
„U odseku Unije poslodavaca u Vojvodini, u upravljačkim strukturama Unije žene su zastupljene svega 18 odsto.
„A baš sa tih funkcija postoji mogućnost da se nešto promeni u Srbiji, da se razgovara sa državom i bori za prava žena preduzetnica ili žena na visokim pozicijama u firmama“, dodaje Srdić.
Srdić daje i primer izrazito male uključenosti žena na Balkanu – u dijalogu koji Srbija vodi sa Kosovom.
„Posle Edite Tahiri, žena ni na jednoj ni na drugoj strani nije bilo, dok je Evropska unija imala predstavnice u ovom dijalogu“, kaže ona.
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0