Od danske doge do čivava, pse imamo u svim veličinama.

Štaviše, oni imaju više varijacija u veličini tela nego bilo koji kopneni sisar na svetu - kad bi ljudi toliko varirali u visini, najviši čovek na svetu bio bi viši od šest metara.

Donedavno je vladalo opšteprihvaćeno verovanje da su ove razlike posledica selektivnog uzgoja ljudi u poslednja dva veka.

Ali naučnici su sada otkrili da smo imali priličnu veliku pomoć prirode: nova studija pokazuje da je glavna genetska alatka za menjanje veličine pasa već postojala u DNK-u vukova koji su živeli pre više od 50.000 godina.

To je mnogo pre nego što su ljudi pripitomili sive vukove - genetski dokazi ukazuju na to da su se psi odvojili od predaka pre 15.000 do 40.000 godina.

• Život na minusu: Kako pomoći psima i mačkama na ledenim ulicama Srbije
• Ljubav čoveka i psa u Hrvatskoj: Haski 13 sati grejao povređenog planinara da se ne smrzne
• On je putnik za primer i postao je slavan - upoznajte Božija, psa koji voli gradski prevoz

Misteriozni „gen rasta"

„Bilo je to veliko iznenađenje za sve nas kad smo videli da vukovi koji su živeli pre toliko vremena sadrže genetsku varijantu povezanu sa manjom veličinom tela", kaže doktorka Ilejn Ostrander, genetičarka iz američkog Nacionalnog instituta za istraživanje ljudskog genoma.

„To je kao da je priroda ovo držala u zadnjem džepu hiljadama godina za vreme kad joj stvarno bude bilo potrebno", objašnjava glavna autorka nove studije objavljene 27. januara u naučnom časopisu Današnja biologija.

Ostrander i njen tim stoje i iza istraživanja koje je 2007. godine otkrilo da jedan jedini gen igra krupnu ulogu u određivanju razlike u veličini pasa.

On je zaslužan za protein po imenu IGF-1, koji igra ulogu i u veličini tela drugih sisara, uključujući ljude.

Međutim, IGF-1 ima istaknutiju ulogu kad su u pitanju psi.

Naučnici kažu da gen koji stoji iza ovog proteina kontroliše oko 15 odsto veličine psa, a samo 19 drugih gena kontroliše ostalo.

„Zbog toga imate toliko varijacija među psima kad je u pitanju njihova veličina.

„Ljudi, na primer, imaju stotine i stotine gena koji igraju tu ulogu", objašnjava doktor Džoslin Plase, genetičar sa Univerzitet Ren u Francuskoj i jedan od koautora studije.

• Šetnja sa psom u prirodi - lek za tmurnu svakodnevicu
• Kako je vaterpolista iz zaleđene Tise spasio psa Snupija
• Naučnike zbunio zaleđeni „pas“ - star 18.000 godina

Koliko se zaista razlikuju po veličinama?

Najviši pas na svetu svih vremena kog je priznala Ginisova knjiga rekorda je danska doga po imenu Zevs, koji je od poda do ramena bio visok 111 centimetara, i skoro je 12 puta viši od najnižeg psa, čivave po imenu Mirakl Mili (9,65 centimetara).

Kod ljudi, ta razlika nije ni izdaleka toliko izražena: Amerikanac Robert Vadlou visok je 272 centimetra, ali to je „samo" pet puta više od najnižeg čoveka na svetu, Čandre Dangija iz Nepala (54,6 centimetara).

• Psi lutalice: Od milosrđa do unosnog posla
• Ovi psi heroji spasili su vlasniku život

Iznenađenje iz prošlosti

Plase je odigrao ključnu ulogu u novom istraživanju: 2020. godine, tokom prvog karantina za vreme pandemije Kovida-19, on je otkrio da postoje dve varijante gena IGF-1 koji igraju ulogu u određivanju veličine: jedan povezan za manjim životinjama i drugi sa većim.

Istraživači su analizirali genetske kodove 1.431 kanida, od drevnih pasa i vukova do savremenih pasa i divljih vrsta kao što su lisice, kojoti i vukovi.

Oni su kod domaćih pasa otkrili da 75 odsto vrsta lakših od 13 kilograma ima dva primerka „manje" varijante, a 75 odsto vrsta težih od 22 kilograma ima dva primerka „veće" varijante.

Ali ono što je najviše zapanjilo Ostrander i Plasea bilo je ono što su videli u DNK-u vuka koji je živeo pre 52.500 godina: životinja je imala po jedan primerak obe varijante.

„Očekivali smo da će imati dva primerka 'veće' varijante", kaže Ostrander.

Ali genetičarka tvrdi da je prisustvo ove varijante pomoglo ljudima u ranim stadijumima uzgoja pasa pre nekoliko hiljada godina.

„To je omogućilo ljudima da veoma brzo manipulišu veličinama pasa i uzgoje ih za veliki broj namena, od čuvara, preko ovčara do lovaca", kaže ona.

Ostrander ističe i da proučavanje pasa može da pomogne u rešavanju problema kod ljudi.

„Razumevanje ovog genetskog rečnika veoma je važno zato što često otkrivamo da neki od gena veličine tela kad mutiraju mogu da izazovu bolesti kod ljudi", dodaje genetičarka.

Možda će vas zanimati i ovaj video

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]