Svakom petom reptilu preti izumiranje, prema prvoj sveobuhvatnoj proceni više od 10.000 vrsta širom sveta.
Naučnici pozivaju na hitnu akciju očuvanja krokodila i kornjača, koji su u posebno teškoj situaciji.
Kažu da je očuvanje gmizavaca dugo bilo zanemarivano, jer se na njih gleda kao na manje dopadljive od krznenih i pernatih stvorenja.
Do sada je izumrla 31 vrsta.
Za završetak studije, objavljenoj u časopisu Nejčr (Nature), bilo je potrebno više od 15 godina zbog problema oko finansiranja.
„Mnogim ljudima gmizavci nisu harizmatični i mnogo veća pažnja je usmerena na krznene i pernate vrste životinja“, rekao je dr Brus Jang iz međunarodne organizacije U službi prirode (NatureServe).
Uprkos maloj popularnosti, hladnokrvni kičmenjaci igraju suštinsku ulogu u ravnoteži u prirodi.
„Gmizavci su dobri za ljude jer pomažu u kontroli štetočina kao što su insekti i glodari“, rekao je profesor Bler Hedžis sa Univerziteta Templ u Filadelfiji, SAD.
Ističući tešku situaciju ovih „zaista spektakularnih vrsta“, naučnici se nadaju da će uspeti da skrenu pažnju na očuvanje gmizavaca, poput morskih kornjača, nekih vrsta guštera i krokodila.
Postoji tračak nade da će mere uvedene radi zaštitu retkih ptica i sisara doprineti očuvanju mnogih gmizavaca koji dele istu zemlju.
Studija je otkrila:
• 21 odsto vrsta gmizavaca je ugroženo (1.800 pojedinačnih vrsta); što je više nego kod ptica, ali niže nego kod sisara i vodozemaca;
• Više od polovine krokodila i skoro dve trećine kornjača su u opasnosti od izumiranja;
• Reptili su ugroženi širom sveta, ali posebno u jugoistočnoj Aziji, zapadnoj Africi, severnom Madagaskaru, severnim Andima i Karibima;
• Uništavanje staništa usled širenja poljoprivrednog zemljišta, urbanog razvoja i seče je veliki faktor koji dovodi gmizavce u opasnost. Krokodili i kornjače su posebno ugroženio zbog lova:
• Gmizavci koji žive u šumama su u većoj opasnosti od onih koji žive u pustinjama i savanama;
• Klimatske promene su pretnja za gmizavce, posebno na niskim ostrvima;
• Ako bismo izgubili sve vrste gmizavaca kojima preti izumiranje, milioni godina evolucije bi bili izbrisani.
Autori studije ukazuju na potrebu za novim globalnim sporazumom kako bi se izumiranje zaustavilo.
Nil Koks iz Međunarodne jedinice za procenu biodiverziteta rekao je da će pregovori na predstojećem samitu u Kini, biti od ključne važnosti za pokušaj da se preokrene tok gubitka biodiverziteta.
„Nadamo se da ćemo zaista početi da ulažemo napore kako bismo preokrenuli ovu katastroflnu situaciju i pretnji izumiranja mnogih vrsta“, rekao je on.
Konačna verzija nacrta Konvencije UN o biološkoj raznolikosti biće razmatrana na samitu COP15, koji se očekuje krajem avgusta.
Ishod pregovora će biti presudan za svet u narednim decenijama i koracima smanjenja rizika od izumiranja koji preti više od milion vrsta.
Pratite Helen Tweets by hbriggs
Pogledajte video o humanosti ljudi prema krokodilima
Pratite nas na Fejsbuku, Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0