Životinje u Srbiji: Kako su orlovi Vid i Ognjenka leteli od Srbije do daleke Afrike

Ognjenka i Vid su orlovi zmijari.

Ove ptice, koje pripadaju retkoj i ugroženoj vrsti uglavnom se nastanjuju u centralnoj Srbiji za dve nedelje su stigle do Čada, države u Africi.

O njihovom dalekom putu se možda ne bi ni znalo da stručnjaci iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica već neko vreme ne prate njihovo kretanje.

„U Srbiji ima oko 20 do 30 parova ovih ptica, eventualno 50", kaže za BBC na srpskom Saša Marinković, direktor Fondacije za zaštitu ptica grabljivica.

• Beloglavi sup Dobrila voli selfije i ljude
• Priroda u Srbiji: Kako je ribar Moca spasao orlove belorepane na Tisi
• Fotografije slatkih pingvina, novih stanovnika beogradskog zoo-vrta

Ističe da su sve vrste ptica grabljivica ugrožene, ne samo orlovi zmijari čiji raspon krila može da bude i do dva metra.

„To je jedan ozbiljan orao", dodaje Marinković.

Ova vrsta orlova, poput mnogih drugih zahteva praćenje i zaštitu, jer ih ostalo malo.

U Srbiji, na osnovu izveštaja Društva za zaštitu i proučavanje ptica, od 352 registrovane vrste, čak 123 se suočavaju sa rizikom od iščezavanja.

Najviše su ugrožene ptice grabljivice.

Malo se zna o ovoj vrsti orla

Predstavnici fondacije su se uključili u praćenje ptica, kako bi bolje upoznali ovu vrstu.

Znalo se da ova vrsta orlova putuje u Afriku, ali ne i koliko tamo ostaje i da li se vraća do gnezda.

Pretežno nastanjuju centralnu Srbiju, a manje Vojvodinu, jer su u stalnoj potrazi za gmizavcima, gušterima i zmijama.

S obzirom da do njih ne mogu da dođu tokom zime u našim krajevima, sele se tako gde je toplije i gde im je hrana dostupnija.

„Vežbaju se dok su mladi na slabijim otrovnicama koje žive na našem području", kaže Marinković.

Ono što takođe stručnjaci znaju je da orlovi zmijari dostižnu polnu zrelost sa tri do četiri godine i to u zavisnosti da li je u pitanju mužjak ili ženka.

Ptice se spremaju za dalek put u toplije krajeve čim nauče da lete, posle kraćeg zadržavanja na lokaciji gde im se nalazi gnezdo.

„Prošle godine smo stavili satelitski odašiljač ženki koju smo nazvali Ognjenka", priča Marinković.

Na taj način su ustanovili da je letela čak do Afrike - do jedne lokacije u Čadu.

Posle zimskog perioda, Ognjenka se nije vratila u Srbiju, već je produžila u Tursku i odande se ponovo vratila u Afriku.

Zašto je bitno njihovo praćenje ?

Često se dešava da na tom putu ka toplijim krajevima ptice nastradaju.

„One naiđu na otrovne mamce koji nisu namenjeni njima, već glodarima", kaže Saša Marinković.

Ipak, kako navodi, u migracijama ovi vrsni letači staradaju i od lovačke puške u krivolovu.

Velika opasnost za ove ptice su i dalekovodi, jer grabljivice „vole da žive visoko", pa često sleću na električne stubove.

„Naprave strujno kolo i stradaju", objašnjava Marinković.

Pogledajte i video o patki i devetoro pačića koji su se popeli do šestog sprata jedne stambene zgrade

Kako orlovi dobijaju imena

Od ove godine, satelitski odašiljač za praćenje dobio je i jedan mužjak.

Orao Vid leteo je istom trasom kao i Ognjenka, pa stručnjaci prognoziraju da će se možda i sresti negde u Čadu, jer se trenutno nalaze na 300 kilometara udaljenosti.

Imena pticama daju članovi fondacije i oni koji se bave njima.

Marinković kaže da stručnjaci već neko vreme satelitski prate i letove beloglavih supova, kojima su imena davali građani.

„Na taj način su oni bili kumovi koji su kroz finansijsko darivanje pomagali projekte koji se bave zaštitom ovih retkih ptica", dodaje.

Zašto su ove ptice značajne za nas

Sve ptice grabljivice su bitne za ekosistem, jer su njegovi regulatori.

Marinković kaže da ptice kontrolišu brojnost i vrše selekciju nad plenom, jer bi bez toga dolazilo do raznih genetskih promena, tako da one čiste populaciju i ostavljaju najzdravije jedinke za reprodukciju.

Takođe kontrolišu i brojnost zmija i guštera na jednom području, dodaje on.

Iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica pozivaju sve da prate akcije i događaje koji oni organizuju i pođu sa njima na posmatranje ptica.

„Ovi izleti su se pokazali kao dobar potez, jer su ljudi koji su išli s nama da vide let beloglavih supova, poželeli i da pomognu da sačuvamo tu vrstu",

„Polako, ali sigurno diže se svest o značaju ptica grabljivica", zaključuje Marinković.

Koje su zaštićene ptice grabljivice u Srbiji

U Srbiji ukupno postoji više od 300 zaštićenih ptičijih vrsta, podaci su Zavoda za zaštitu prirode.

Među njima su i brojne ptice grabljivice poput orla krstaša, beloglavog supa, belorepana, surog orla i orla zmijara.

Orao krstaš doveden je na ivicu opstanka u Srbiji, toliko da je 2016. preostao svega jedan gnezdeći par.

Zahvaljujući dugogodišnjim i upornim aktivnostima na zaštiti ove vrste Društva za zaštitu i proučavanje ptica, Srbija danas broji tri gnezdeća para orlova krstaša.

Ova ptica poznata je i po tome što se njen lik nalazi na zastavi Srbije.

Za razliku od njega, beloglavi sup je u boljoj poziciji, jer mu je u Srbiji brojnost u porastu poslednjih godina zbog unapređenja zaštite i prihranjivanja

Njegova gnezdilišta u Srbiji su u klisurama reka Uvac, Mileševka i Trešnjica na zapadu i jugozapadu države.

Suri orao je u Srbiji retka i strogo zaštićena vrsta.

Ima ga sporadično da području Vojvodine, a sreću se u planinskim oblastima zapadne Srbije (okolina Arilja, Pešterska visoravan, kanjon Uvca), kao i na jugoistoku, na Staroj planini.

Orao belorepan je najveća ptica grabljivica centralne Evrope.

Prostor koji naseljava su staništa galerijskih vodoplavnih suma koja se nalaze u Srbiji u Panonskoj niziji u delu uz velike ravnicarske reke Dunav, Savu, Tisu i Tamiš.

Najbrojnija populacije se gnezde u Gornjem podunavlju i Bosutskih suma na Savi.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]