Na
The US Navy used 18,144-kilogram of explosives to carry out huge blast causing an earthquake of 3.9 Magnitude
#JustToCheck If The Explosion Is Able To Shake Their USS Gerald R. Ford Aircraft Carrier Or Not#ShockTrials ⚓ pic.twitter.com/IC0HwWrlN0— Bankim Jha | INDIA (@jha_bankim) June 21, 2021
veliki krug na površini mora pobeli i udarni talas zatrese kameru.
Potom ogromni vodeni stub sukne u nebo i sruči se nazad.
U daljini, dok se kamera okreće oko sebe, može da se vidi mamutski ratni brod.
Američka mornarica nedavno je testirala koliko dobro njen najnoviji i najsavremeniji nosač aviona, USS Džerald Ford, može da istrpi obližnju eksploziju.
Upotrebili su oko 18 tona eksploziva – što je dvaput više od „Majke svih bombi“ (MOAB), najmoćnijeg nenuklearnog naoružanja u američkom arsenalu.
Eksplozija je bila toliko jaka da ju je američki Geološki institut zabeležio kao zemljotres jačine od 3,9, stepena.
Kad je snimak bio naširoko podeljen, zatalasao je i po društvenim mrežama.
„Šta tačno eksplozija te veličine učini okolnom morskom životu?“, zapitali su se ljudi.
„Ako je eksplozija dovoljno velika da ošteti ratni brod, onda definitivno može da ubije morske životinje“, kaže BBC-jev urednik za nauku Dejvid Šukman.
„Ribari koriste dinamit da bi ubijali ribe – tako znamo da su eksplozivi smrtonosni po morska stvorenja.
„A velika eksplozija će ubiti mnogo njih.“
Majkl Jasni, direktor Zaštite morskih sisara pri nevladinoj organizacija Savet za odbranu prirodnih bogatstava, saglasan je s tim.
On je za BBC rekao da bi „neki manji morski sisari u prečniku od kilometar-dva od eksplozije vrlo verovatno stradali, a neki u prečniku od 10 kilometara pretrpeli trajne povrede, poput gubitka sluha.“
Povreda sluha ima ogromne posledice po neka okeanska stvorenja.
„Pod vodom, zvučni talasi mogu da putuju daleko i kitovi to koriste za komunikaciju na razdaljini od više od stotinu milja“, dodaje Šukman.
„Onda zamislite samo koliko udar ekstremno glasne buke od eksplozije može da utiče na njihov sluh.“
Morski sisari su vrhunski ronioci – kljunasti kitovi, na primer, mogu da rone i do 2.000 metara ispod površine okeana.
Vidljivost ispod vode se brzo smanjuje i na kilometar dubine već kreće tamna zona.
U tim dubinama kitovi zavise od zvukova da bi mogli da se kreću, zbog čega neki naučnici kažu da je „gluvi kit, mrtav kit“.
Podvodna detonacija eksploziva za posledicu ima udarni talas i akustičnu energiju, a postoje brojni zabeleženi slučajevi krupnih okeanskih sisara povređenih prilikom testiranja oružja.
Najmanje osam delfina ogluvelo je i na kraju stradalo u avgustu 2019. godine, posle eksplozije u Baltičkom moru kojom su čišćene mine iz Drugog svetskog rata.
Pre deset godina u Škotskoj, 39 pilot kitova sa dugim perajima nasukalo se u zalivu tokom visoke plime, a 19 ih je na kraju uginulo.
Izveštaj britanske vlade pokazao je da su obližnje operacije uklanjanja bombi u danima pred tragediju „jedini eksterni događaj sa potencijalom da izazove“ da se kitovi nasuču.
Američka mornarica sama je priznala 2013. da bi obuka i testiranje mogli nenamerno da ubiju stotine kitova i delfina i rane hiljade njih u narednih pet godina, uglavnom kao posledica detoniranja eksploziva pod vodom.
Ali iako imamo brojne primere žrtava među krupnijim morskim vrstama, mnogo je teže izračunati štetu po sitnija stvorenja, iako je veća verovatnoća da će ona biti ugroženija.
Piter Vord, ekspert za podvodnu akustiku, proučava uticaj podvodnih eksplozija na životnu sredinu i napisao je studiju o tome 2015. godine.
U studiji je izradio model za to koliko razaranja bi izazvala podvodna mina iz Drugog svetskog rata.
„Tipične podvodne mine sa 450-680 kilograma razornog eksploziva uopšteno izazivaju smrtnost na razdaljini od 300 do 630 metara.
„Mnogo veće eksplozije dovode do smrtnosti na mnogo većim razdaljinama.“
Ali on ističe da „što je životinja veća, veća je i šansa da će ona preživeti eksploziju.“
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0