Svi smo čuli priče o trudnici koja samo želi sladoled i kisele krastavčiće, šalje muža u jedan noću po pohovanu piletinu i kojoj je potrebno, na duboko iskonski način, pet čokoladica jedne veoma konkretne vrste.
Možda smo i same iskusile tako jaku žudnju.
Često se spekuliše da iznenadna žudnja za određenom hranom u trudnoći ispunjava neku potrebu za hranljivošću kod žene ili fetusa, a ima nečeg privlačnog u ideji da one samo odražavaju urođenu biološku realnost.
Na kraju krajeva, to je zbunjujući sastavni deo ponekad teškog procesa.
Rast ljudskog bića u nečijoj utrobi ionako je dug, umarajući i neprijatan, a ako postoji neki konkretan razlog za goruću želju za takosima, utoliko bolje.
Međutim, ako pogledate naučna istraživanja na ovu temu, javlja se intrigantni, donekle složeniji narativ.
Žudnja za određenom hranom u trudnoći kao koncept ne doživljava se nužno u svim kulturama, otkrili su istraživači.
A u onim neangolofonim kulturama u kojima žene ponekad iskazuju iznenadnu žudnju za određenom hranom, u pitanju su krajnje drugačije stvari nego kod žena u SAD-u ili Velikoj Britaniji, na primer.
U Japanu, na primer, kad se javi žudnja za hranom, trudnice najčešće žude za pirinčem.
Otišavši korak dalje, studije koje su želele da saznaju da li hrana za kojom se često žudi pruža neke konkretne hranljive sastojke koji su od pomoći u trudnoći nisu zaključile da su one imalo dobar izvor.
Štaviše, žene kojima se javljaju žudnje obično se ugoje više nego što se uopšteno smatra zdravim u trudnoći, što može da dovede do veće stope komplikacija.
To ne znači da žene kojima se javljaju žudnje njih izmišljaju, samo da te žudnje možda pokreće nešto drugo a ne biohemijska potreba.
Ako pogledamo zašto ljudi uopšteni žude za hranom to bi moglo da nam pomogne da postavimo ove informacije u pravu perspektivu, sugeriše Džulija Horms, profesorka psihologije na Državnom univerzitetu u Njujorku, u Olbaniju, koja je proučavala žudnje za hranom u mnogim različitim okruženjima.
Na primer, oko 50 odsto žena u Americi tvrdi da žudi za čokoladom u nedelji pre dobijanja menstruacije, kaže Horms.
Naučnici su istraživali da li se ova žudnja za nekim hranljivim sastojkom u čokoladi javlja zato što je on važan za menstruaciju ili pre odražava hormonalnu promenu.
U jednom eksperimentu, psiholog je zatražio od žena da otvore kutiju koju su dobile i pojedu ono što je unutra sledeći put kad im se javi želja.
Neke kutije su sadržale mlečnu čokoladu (koja ima sve hranljive sastojke obično prisutne u čokoladi zajedno za teksturom otapanja u ustima).
Druge su sadržale belu čokoladu bez čvrstog kakaa koji mlečnoj i crnoj čokoladi daje njihove smeđe tonove, ali koja ima lepu teksturu.
I, konačno, treće kutije su sadržale pilule od kakaa, sa hranljivim sastojcima na bazi kakaa ali bez iskustva jedenja čokolade.
Bela čokolada zapravo je bila najuspešnija u zadovoljavanju želje, tako da sigurno nije bila u pitanju neka korisna hranljiva materija ili aktivni sastojak u čvrstom kakaou koji je izazivao želju.
Druge studije koje su se bavila žudnjom za čokoladom nisu pronašle nikakvu vezu sa nivoima hormona.
Štaviše, žene u menopauzi i dalje osećaju žudnju za čokoladom, kaže Horms.
Sve to ukazuje na kulturološki ili psihološki izvor žudnje.
Jaka želja za puter kolačima, ili čokoladicom, ili pomfritom, može da se javi kao prosta misao, a potom da raste malo po malo i izraste u opsesiju kojoj je teško odoleti.
Istovremeno, u Sjedinjenim Državama, i u određenoj meri na drugim mestima, pomisao na krajnje dopadljivu hranu – izraz koji istraživači koriste da označe sve, od sladoleda do lepljivih makarona sa otopljenim sirom – dolazi sa snažnim osećajem griže savesti.
„Postoji izvesna ambivalentnost“, kaže Horms.
„Ona mi pruža krajnje zadovoljstvo, ali istovremeno živim u kulturi koja mi govori da ne bih smela da pojedem tu čokoladu.“
„Jako je želim, ali ne smem da je uzmem – mi mislimo da je to taj kulturološki uticaj koji podstiče ovaj složeni proces“, dodaje ona.
Konkretno, ako se već neko vreme suzdržavate – ukoliko ste u svojoj glavi odučili da ne smete da jedete takvu hranu – veoma vam je teško da se kontrolišete jednom kad je dobijete.
Dakle, nakon što pojedete parče torte, umesto da budete zadovoljeni i samo pođete dalje, vi pojedete još tri.
Uz to, žene bi mogle da se ograničavaju što se tiče neke vrste hrane dok su trudne, ili u pokušaju da se hrane zdravije ili sledeći lekareve preporuke po pitanju sušija, suhomesnatih proizvoda ili neke druge hrane.
Sve to zajedno dovodi do situacije, makar u nekim delovima sveta, kada je verovatnije da će se javiti žudnja za hranom koju će biti teško zauzdati, što može da dovede do sticanja viška kilograma.
Trudnoća bi mogla da se doživi i kao vreme kad žudnja ne može da se ocenjuje baš toliko strogo.
„Ova kultura čini se određuje neka vremena i izgovore kada je više u redu da žene jedu neke stvari kojih bi trebalo da se klone“, kaže Horms.
„PMS i trudnoća su društveno prihvatljive prilike kad žene smeju da popuste.“
Horms savetuje da, ako vam se jave žudnje za čokoladom, nabavite stvarno kvalitetnu robu, pojedete nekoliko kockica svaki dan i samo nastavite sa životom – što je procedura koja će vam pomoći da joj umanjite značaj.
Drugi način je da koristite odvraćanje pažnje – postoje studije koje su upotrebljavale vizuelne stimulanse kao i mirise.
Treći je da se služite majndfulnesom i meditacijom da priznate sebi tu žudnju i dopustite joj da prođe.
Kad su u pitanju žudnje za hranom u trudnoći, mogao bi da postoji dodatni kulturološki faktor: trudnoća je zahtevna i ume da bude teško proživeti je bez pomoći sa strane.
Jedna studija na ruralnim ženama iz Tanzanije koje su govorile da im se javlja žudnja za mesom, ribom, žitaricama, voćem i povrćem, primetila je da je obezbeđivanje željene hrane znak društvene podrške od muža i njegove porodice.
I zaista, pohovano pile u jedan posle ponoći traži posvećenost osobe poslate da se vrati sa tom poslasticom, tako da je to dobar znak da je ova osoba uvek na raspolaganju osobi koja žudi.
Iako su pileća krilca žestoko ukusna sama po sebi, činjenica da vam ih je doneo neko ko vas voli ima vrednost koja daleko nadmašuje kalorijsku.
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0