Britanski naučnici tvrde da su sklopili DNK dinosaurusa

Britanski naučnici su saopštili da su sklopili DNK dinosaurusa.

Istraživači sa Univerziteta Kent kažu da njihov rad otkriva genetske tajne oko toga zašto su dinosaurusi imali toliko različitih oblika i veličina.

Varijacije su im pomagale da se brzo menjaju u odgovoru na promene okruženja – što im je pomoglo i da budu dominantna vrsta na Zemlji 180 miliona godina.

Istraživači koji su radili ovu studiju saopštili su da ne planiraju da kreiraju dinosauruse, u stilu Parka iz doba jure.

Dinosarusi nisu uspeli da prežive udar asteroida koji se dogodio pre 66 miliona godina i sa lica Zemlje zbrisao sve grupe ovih stvorenja. Preživela je samo jedna grupa koja je letela i kasnije evoluirala u ptice.

Tim profesora Darena Grifina koristio je matematičke tehnike da identifikuje moguće genetske karakteritike prvih dinosaurusa. Počeli su istraživanje od karakteristika ptica i kornjača, koji su najbliži savremeni rođaci dinosaurusa i vraćali se unazad ka njihovim precima.

Njihovi rezultati pokazuju da se DNK dinosaurusa sastojao od mnogo delova – odnosno hromozoma. Ptice obično imaju oko 80 hromozoma, što je oko tri puta više od ljudi.

Poznato je da su ptice među najraznolikijim živatinjama na Zemlji. Ako su, kao što profesor Grifin smatra, i dinosaurusi imali mnogo hromozoma, time bi mogao da se objasni njihov veliki broj oblika i veličina.

• Kalorična i masna ishrana ledenog čoveka
• Spasavanje preživelih antilopa iz Ledenog doba
• Zakon o DNK registru – razočaran i beli medved

„Mislimo da je to stvaralo varijacije. Veliki broj hormozoma omogućavao je dinosaurusima da mešaju svoje gene mnogo više nego što mogu druge životinje. To mešanje znači da su dinosaurusi mnogo brže evoluirali, što im je pomoglo da toliko dugo opstanu u promenjivim uslovima na planeti“, kaže profesor Grifin.

„Fosilni dokazi i naši sadašnji dokazi pojačavaju ideju o tome da su dinosaurusi i ptice pre isti, nego što su dalji rođaci. Ptice koje nas danas okružuju su dinosaurusi“, kaže doktorka Rebeka Okonor sa Univerziteta Kent.

Neizvesno je da je moguće otkrivanje drevnog DNK dinosaurusa iz fosila.

Genetski materijal je kroz vreme degradirao, a rekord preživljavanja drevnog DNK je milion godina. Dinosaurusi su živeli u periodu između 66 i 245 miliona godina pre nas.

Međutim, tehnika koju su koristili profesor Grifin i njegove kolege može da da detaljnije razumevanje toga kako je DNK dinosaurusa izgledao.

Ali, to samo po sebi ne omogućava ljudima da stvaraju dinosauruse.

„Nećemo u skorije vreme imati Park iz doba jure“, kaže profesor Grifin.

„Ako DNK pileta stavite u jaje noja nećete dobiti ni pile ni noja. Nećete dobiti ništa. Isto bi važilo i za velociraptora ili Ti-reksa. To jednosavno ne radi“.