Crna Gora izručila Americi korejskog „kriptokralja“ Do Kvona

Posle sage duže od godinu i po dana, crnogorske vlasti izručile su južnokorejskog „kriptokralja“ Do Kvona Sjedinjenim Američkim Državama, koje ga traže zbog sumnje da je prevario ulagače u kriptovalute za najmanje 40 milijardi dolara.

Zbog istog krivičnog dela Do Kvona je potraživala i Južna Koreja, ali je crnogorski ministar pravde Bojan Božović odlučio 27. decembra da on ipak bude izručen Americi.

Tada je saopštio da „većina kriterijuma ide u prilog zahtevu za izručenje SAD“, te da su razmotreni težina krivičnih dela, mesto izvršenja, redosled podnošenja zahteva, državljanstvo traženog lica, mogućnost daljeg izručenja drugoj državi, i druge okolnosti.

Do Kvon je uhapšen na aerodromu u Podgorici u martu 2023. godine sa poslovnim partnerom Hongom Čangom-junom kada su pokušali da sa falsifikovanim pasošima otputuju u Dubai.

• Crna Gora odobrila izručenje „kriptokralja“ Do Kvona, ali bez preciziranja kojoj državi
• Crna Gora će izručiti „kriptokralja“ Južnoj Koreji
• Vlasti Južne Koreje tvrde da se kripto-begunac Do Kvon krije u Srbiji

Odluka o izručenju menjana više puta

Za to vreme su donošene različite odluke o zahtevima dve države za njegovo izručenje.

Tokom godinu dana i devet meseci od hapšenja, sudovi su više puta odlučivali da li će Do Kvon biti izručen Južnoj Koreji ili Americi.

Viši sud je u novembru 2023. godine prvo ovlastio ministra pravde da odluči da li će Kvon biti izdručen Južnoj Koreji ili Americi, što je Apelacioni sud poništio u decembru iste godine.

U februaru 2024. Viši sud u Podgorici doneo je rešenje o njegovom izručenju Americi, ali je Apelacioni sud ponovo intervenisao 5. marta i oborio presudu.

Samo dva dana kasnije, Viši sud naložio je izručenje Do Kvona Južnoj Koreji, ali je veće tog suda stopiralo izvršenje odluke 22. marta zbog „bitnih povreda krivičnog postupka“, jer nije valjano razmotren redosled prispeća zamolnica za izručenje.

Tada je Korejac pušten iz zatvora i sproveden u kućni pritvor.

Vrhovni sud je već sledećeg meseca ukinuo odluku o izručenju Južnoj Koreji, pa je predmet vraćen u Viši sud.

Do Kvonovi advokati uložili su žalbu Ustavnom sudu, ali je ona odbijena 24. decembra.

Tri dana kasnije, Ministarstvo pravde Crne Gore je odlučilo da Do Kvona ipak izruče Americi, odbivši zahtev Južne Koreje.

Do Kvon je poslednjeg dana 2024. godine izručen nadležnim organima za sprovođenje zakona SAD i agentima Federalnog istražnog biroa (FBI), na osnovu rešenja Ministarstva pravde Crne Gore, saopšteno je iz policije, prenele su podgoričke Vijesti.

Milojko Spajić, predsednik crnogorske vlade, napisao je na društvenoj mreži Iks, da je izručenjem Do Kvona „potvrđena naša posvećenost vladavini prava i međunarodnoj saradnji“.

Ministarstvo pravde Crne Gore je 27. decembra saopštilo da je „razmotrilo sve činjenice i okolnosti i cenilo kriterijume kao što su težina krivičnih dela, mesto izvršenja, redosled podnošenja zahteva (za izručenje), državljanstvo traženog lica, mogućnost daljeg izručenja drugoj državi, kao i druge okolnosti“.

„Zaključeno je da većina kriterijuma predviđenih zakonom ide u prilog zahtevu za izručenje nadležnih organa Sjedinjenih Američkih Država“, čime se istovremeno odbija izručenje Južnoj Koreji.

Advokati korejskog biznismena požalili su se potom na „kršenje elementarnih ljudskih prava“ Do Kvona, navodeći da im nije dostavljeno rešenje ministra pravde.

„Iza takvog nezakonitog postupanja ministra stoji činjenica da su sudovi, u dva navrata u pravosnažnim sudskim odlukama, ceneći iste parametre koje je navodno cenio ministar, doneli odluku o izručenju Do Kvona Južnoj Koreji“, navodi se u saopštenju.

U međuvremenu je u SAD počelo suđenje Do Kvonu u odsustvu.

Njujorški sud je u aprilu proglasio Do Kvona i njegovu kompaniju Terraform labs odgovornim za građansku prevaru, jer su, prema podacima američke Komisije za hartije od vrednosti (SEC) obmanuli investitore koji su izgubili oko 40 milijardi dolara.

Iako je u građanskom poravnanju sa SEC, kompanija Terraform labs je pristala da plati oko 4,5 milijardi dolara, ali SAD nisu odustale od zahteva za izručenje.

U Južnoj Koreji je Do Kvon optužen za prevaru i kršenje zakona o tržištu kapitala.

Po nalogu za hapšenje koje su septembra prošle godine izdale tamošnje vlasti, Do Kvon se našao na crvenoj Interpolovoj poternici posle kraha kriptovaluta Terra i Luna i kompanije Terraform Labs, čiji je suvlasnik.

Ko je Do Kvon?

Do Kvon je 33-godišnji južnokorejski državljanin osumnjičen za veliku prevaru kriptovalutama, za kojim je 26. septembra 2022. godine raspisana međunarodna Interpolova poternica.

Bio je šef kompanije za trgovinu kriptovalutama tokom čijeg kraha je izgubljeno 40 milijardi dolara.

Uhapšen je 23. marta 2023. na aerodromu u Podgorici sa Hongom Čangom-junom, još jednim državljaninom Južne Koreje, zbog sumnji da su falsifikovali pasoše, a policija je tada izdala naloge za hapšenje još pet neimenovanih ljudi.

Posedovali su falsifikovane dokomente Kostarike i Belgije, kao i pasoše Južne Koreje, saopštili su tada iz crnogorske policije.

Vlasti Južne Koreje su odmah posle privođenja Do Kvona u Crnoj Gori najavile da će tražiti njegovo izručenje, a pre hapšenja su naveli i da se krio u Srbiji.

Uvidom u sistem APR-a, BBC na srpskom je utvrdio da je osoba navedena pod imenom Do Hjeong Kvon vlasnik firme Codokoj22 d.o.o. Beograd, koja je osnovana 12. oktobra 2022.

Izručenje Do Kvona su tražili i Singapur i Amerika, a tužioci u Njujorku podigli su optužnicu po osnovu raznih prevara odmah posle hapšenja u Podgorici.

Za šta se tereti Do Kvon?

Njegova firma bavila se trgovinom stejblkoinom (stablecoin) Terom i sestrinskim tokenom Lunom.

Stejblkoini su dizajnirani tako da im je relativno fiksna cena i obično su vezani za robu ili valutu u stvarnom svetu, ali vrednost Tere je pala tokom šireg kraha kriptovaluta 2023.

Sistem Tera-Luna je propao u maju te godine, kada je cena oba tokena pala skoro na nulu, a posledice su pogodile šire kriptotržište.

Sa rekordnih 116 dolara u aprilu, valuta Tera tada je vredela manje od 0,0002 dolara.

Širom sveta ulagači u ova dva digitalna novčića izgubili su oko 42 milijarde dolara, prema analizi kompanije za praćenje blokčejna Eliptik.

Pojedini investitori izgubili su životnu ušteđevinu, a južnokorejske vlasti su pokrenule nekoliko krivičnih istraga o krahu.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk