Desničarski AfD traži masovno deportovanje migranata pred izbore u Nemačkoj

Nemačka krajnja desnica je u naletu.

Tokom subotnjeg skupa u gradu Riza, u istočnoj pokrajini Saksonija, iz Alternative za Nemačku (AfD) izrazili su ambicije da zatvore nemačke granice, opet počnu da uvoze ruski gas i rasture Evropsku uniju.

Usvojeni manifest partije sadrži planove da Nemačka izađe iz Pariskog ugovora o klimatskim promenama, prestane da koristi evro i formira novu konfederaciju država, prenose lokalni mediji.

Alis Vajdel, liderka stranke i kandidatkinja za premijersko mesto, čak i javno koristi termin „remigracija“, kojim označava masovni „povratak“ ili deportaciju ljudi sa migrantskom prošlošću u Nemačkoj.

Hiljade ljudi okupili su se na protestu protiv AfD-a u Rizi, pokušavajući da blokiraju ulaz na partijski skup.

Kada je na kraju ušla u prostorije u kojima je skup održan, Vajdel ih je nazvala „levičarskom ruljom“.

Pred oduševljenim visokim članovima partije govorila je o „velikim promenama“.

„Moram da budem iskrena: ako moramo to da nazovemo remigracijom, onda neka bude remigracija“, kazala je.

To je značajan zaokret u odnosu na njene stavove od pre godinu dana, kada je napravila otklon od skandala koji je izbio zbog ovog kontroverznog koncepta.

• O čemu je Mask razgovarao sa liderkom nemačke ekstremno desničarske stranke
• Odlazak u ekstremizam: Šta se krije iza nemačke krajnje desnice
• Nemački desničari navodno planiraju „masovne deportacije“

Širom Nemačke organizovani su protesti protiv njene partije pošto su visoki članovi AfD-a prisustvovali sastanku na kojem se navodno razgovaralo o „remigraciji“ sa Martinom Selnerom, austrijskim aktivistom krajnje desnice sa neonacističkom prošlošću.

Selner je pisao o „remigriranju“ azilanata, koje opisuje kao strance sa prebivališnim pravima koji „nisu postali asimilovani“ građani.

Ipak, među evropskom desnicom kruže tvrdnje da oni koji imaju legalno prebivalište neće morati da se sele.

Kritičari kažu da je „remigracija“ samo eufemizam za veliki, rasistički plan deportacije.

Ali, odluka Alis Vajdel da lično skuje taj termin samo nekoliko nedelja pre vandrednih parlamentarnih izbora pokazuje da njena partija postaje radikalnija i da u AfD-u imaju sve više samopouzdanja.

Obećala je i da će zatvoriti vetroelektrane koje naziva „vetrenjačama srama“, da će ukinuti sistem azila Evropske unije i „izbaciti“ profesore koji predaju na studijama o rodnom identitetu.

• Raspala se vladajuća koalicija u Nemačkoj posle smene ministra finansija
• Novi težak izborni poraz stranke Olafa Šolca i vladajuće koalicije u Nemačkoj
• Nemački pokret „ludaka“ koji je postao radikalan i opasan

Više uzastopnih anketa pokazalo je da bi AfD mogao da zauzme drugo mesto po broju glasova na predstojećim izborima 23. februara, a podrška je ojačala posle lokalnih izbora na istoku Nemačke, gde ova partija ima najveće uporište.

Uprkos tome, nije velika verovatnoća da će se dokopati vlasti pošto druge partije ne žele da sarađuju sa AfD-om.

Neka krila partije obaveštajna služba opisuje kao desničarske ekstremiste.

Bjorn Hoke, jedan od predvodnika tvrdog desničarskog jezgra, prošle godine je dva puta kažnjavan zbog korišćenja zabranjenog nacističkog pozdrava „Sve za Nemačku“ („Alles für Deutschland“).

Izjavio je da je to „svakodnevna izreka“ i poricao da je bio svestan kako je nastala, iako je ranije bio profesor istorije.

Prema nekim izveštajima članstvo partije je na skupu u Rizi uzvikivalo isti slogan, što je medije u Nemačkoj podstaklo na poređenje sa prethodnim incidentima.

• Kopanje litijuma u Srbiji: „Prilika koja se ne propušta“, saglasni Vučić i Šolc
• Rio Tinto u Srbiji: „Podržala bih isti projekat i u mojoj zemlji“, kaže nemačka državna sekretarka za BBC
• U Nemačkoj razvijena najmanje tri projekta sa litijumom, kaže geolog

Lideri AfD-a više puta su se žalili da ih pristrasni mediji i vlada gone i demonizuju.

Partija je ipak preživela više kriza i sada joj se predviđa rezultat veći od 20 odsto na idućim izborima.

Vajdel, 45-godišnja ekonomiskinja koja ima istopolnu partnerku, ublažava imidž tvrdokornijih krila partije.

Ali oni koji se protive politikama stranke nazivaju je maskom, a jedan član Socijaldemokrata smatra da je „vuk u jagnjećoj koži“.

Trenutno dobija na popularnosti pošto ju je Ilon Mask pozvao da razgovaraju uživo na njegovoj platformi Iks, a američki milijarder je i svesrdno podržao AfD uoči izbora.

Njena izjava da je nacistički vođa Adolf Hitler zapravo bio komunista dovela je do novih osuda, s obzirom na to da je Hitler bio poznat kao protivnik komunizma.

Kritičari upozoravaju i na istorijski revizionizam nacizma, za šta je AfD više puta optužen u prošlosti.

Bjorn Hoke je jednom pozvao na „zaokret od 180 stepeni“ u poimanju nacističke prošlosti Nemačke, a Aleksander Gauland, bivši lider stranke, Hitlerovu eru opisao je kao „kap u moru u više od 1.000 godina uspešne nemačke istorije“.

Pogledajte video: BBC na tajnom zadatku – među krijumčarima ljudima u Nemačkoj

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk