Doktorka koja navodi muškarce da priznaju porodično nasilje

„Mnogi muževi tuku supruge misleći da ih to čini većim muškarcem, a ne zato što su loše osobe“, kaže doktorka Marijam Mahmud, energična žena vedrog duha.

Ona radi za SOS Dečje selo, međunarodnu nevladinu organizaciju, čiji je cilj da edukuju Jordance o porodičnom nasilju.

Psihijatarka poziva kod sebe grupu muškaraca na razgovor uz šolju čaja i pažljivo ih propituje.

„Da li biste voleli da vaša žena udari vas?“, pita ona neobavezno, pre nego što ih podseti da je premlaćivanje žene protivno Šariji, islamskom verskom zakonu.

Sledi otvoreni razgovor o tome koji nivo „kontrole“ muškarci smeju da nameću suprugama.

„Žene odlaze predaleko ako se ne naljutite i ne postavite granice“, kaže jedan muž.

„I vi je zato tučete da ona to ne bi uradila?“, pita Mahmud, brzo kao munja.

„Ne brutalno“, odgovara on.

„Šta je razlika između brutalnog i nebrutalnog premlaćivanja?“, dodaje ona, bez osude u glasu.

„Brutalno premlaćivanje ostavlja dokaze, povrede, rane ili posekotine“, kaže on.

• Kako je moj otac ubio moju majku
• Deset godina kasnije: Životi koje je promenilo grupno silovanje u Indiji
• „Ako vas muž udari, napustićete ga, ali šta ćete ako vas udara dete“
• BBC istraga: Britanski tajni agent nemilosrdno zlostavljao partnerke

„Dakle, nije brutalno ako joj ne razbijete glavu?“, kaže doktorka Mahmud.

„Šamar ili dva“, kaže muž.

„Jesu li šamar ili dva su normalni, momci?“ odgovara doktorka Mahmud, obraćajući se čitavoj prostoriji.

„Nismo protiv tebe, Abu Said, nećemo te strpati u zatvor!“, nastavlja ona šaljivim tonom, uveravajući da na ovom mestu ne može da bude osuđen.

Ali navođenje muškaraca da priznaju kako se ponašaju samo je prvi korak u zemlji u kojoj je svaka četvrta smrt, prema vladinoj statistici, potekla od muškaraca koji ubiju ženu kod kuće.

„On se ne plaši boga“

Još jedna od pacijentkinja doktorke Mahmud Sara (nije joj pravo ime) opisuje šta ju je navelo da konačno napusti muža nakon što ju je on pet godina tukao svaki dan.

„Udario me je dok sam bila trudna. Nekoliko meseci nakon što sam se porodila, udario me je ponovo. I sve zbog šolje čaja. Šolje čaja koju sam zaboravila da skuvam. Skoro me je pretukao na smrt.“

Ona se trenutno nalazi u sigurnoj kući sa svoje dvoje male dece i prestrašena je.

„On se ne plaši boga, on bi mogao da upadne i ovde“, kaže Sara.

Uprkos tome što je prva zemlja na Bliskom istoku koja je osnovala specijalnu policijsku službu za borbu protiv porodičnog nasilja, u Jordanu muškarci i dalje imaju ogromnu moć nad ženama.

Žene koje prijave zlostavljanje često rizikuju da ih se odrekne porodica ili da čak završe u zatvoru.

Mejsun (nije joj pravo ime) je više puta prijavila nasilnog oca Jordanskoj porodičnoj i maloletničkoj zaštiti pri policijskoj službi.

„Vlasti uvek kažu: ‘To je vaš otac i on je vaša porodica, Da li zaista želite da ih napustite’?“, kaže Mejsun.

„’Pomislite samo na naše običaje i tradiciju’, kažu mi oni. ‘Nije vam ovo Njujork.'“

Njen otac nikad nije osuđen.

Umesto toga, tim za zaštitu porodice pokušao je da pomiri porodicu sa katastrofalnim posledicama po Mejsun.

„Rekli su mi: ‘Vratite se porodici ili ćete završiti u zatvoru'“, kaže ona.

„Mislila sam da se šale, ali kad sam rekla: ‘Strpajte me u zatvor’, oni su to stvarno učinili.“

Mejsun kaže da su joj vlasti rekle da je to radi njene vlastite bezbednosti.

Jedinica za zaštitu porodice rekla je za BBC da je njihov cilj uvek „da se očuva porodica“.

„Ako žena uloži žalbu, to ne znači da ćemo strpati muškarca u zatvor“, kaže jedna policajka.

„Naš posao je da pomognemo i da ponudimo opcije podnosiocu žalbe u skladu sa zakonom.“

Mejsun je ostala u zatvoru četiri godine sve dok socijalna radnica iz Jordanskog ženskog sindikalnog udruženja nije uspela da izbavi Mejsun na slobodu pregovorima.

Konačno izašavši iz zatvora, ona se preselila u jednu od samo šest sigurnih kuća u Jordanu.

• Zašto 70 odsto žena u Srbiji ne prijavljuje nasilje koje doživi na ulici
• Seksualno nasilje u Srbiji – kome se obratiti za pomoć
• Kako u Srbiji prijaviti zlostavljanje dece

Pravni limbo

Ali Mejsunin otac je i dalje imao kontrolu nad njenim životom.

Kao neudatu ženu u tridesetim, Mejunin otac je i dalje mogao da je spreči da radi.

Jordan je 2008. godine usvojio zakon o porodičnom nasilju i tokom godina davao policiji dodatna ovlašćenja.

Ali zakon protiv porodičnog nasilja i dalje nastavlja da ističe važnost pomirenja porodice.

A često ga nadjačava Zakon o ličnom statusu, zasnovan na Šariji, koji muškarcima pruža ogromnu kontrolu nad životima žena.

Muški „staratelj“ može zakonski da kontroliše život žene sve do njene tridesete godine odbijajući da joj dopusti da napusti kuću.

Uobičajeno je čak i za žene starije od 50 godina da ih kontrolišu muški rođaci.

Nastupivši kao posrednica, Mejsunina socijalna radnica je na kraju uspela da ubedi njenog oca da potpiše sporazum koji dozvoljava Mejsun nezavisnost od njene porodice.

Ona brizne u plač dok opisuje kako sada prvi put u životu može da donosi vlastite odluke.

„Da nisam dobila taj potpis, nikad ne bih mogla da napustim sigurnu kuću, da radim i da budem samostalna“, kaže ona.

„Moj život je bio na čekanju zbog jednog potpisa. To parče papira je kao da sam dobila na lutriji.“

Ali to je redak napredak u zemlji gde ne postoji finansijska podrška vlade žrtvama porodičnog nasilja.

Međunarodni monetarni fond (MMF) kaže da je 2022. godine polovina svih žena u Jordanu prestala da radi posle tridesete zbog pritiska društva.

• Da li su žene sve gnevnije
• #MeToo pet godina kasnije: Šta se promenilo

U zemlji se smatra da je ženina najvažnija uloga da ostane kod kuće, nema dovoljno dostupnog organizovanog čuvanja dece, a čak i javni prevoz se doživljava kao nebezbedno mesto za žene, prema MMF-u.

Doktorka Mahmud veruje da ovaj ekonomski pritisak delimično motiviše muško nasilje.

„Govorim muškarcima da znam da je ekonomska situacija teška. Znam da su ljuti zbog toga“, kaže ona.

„Ali to nije izgovor. Čak i ako mislite da je vaše nasilje racionalno, ono je neprihvatljivo.“

Doktorka Mahmud kaže da takvo nasilje ume da slomi ženu.

Na sesijama sa Sarom, one provode mnogo vremena razgovarajući s njom o tome kako bi mogla da započne život ispočetka.

To je dug, usamljeni put za žene koje smeju da ostanu u sigurnoj kući maksimalno šest meseci.

Sarin muž je proveo tri dana u zatvoru zbog nasilnog napada, ali ju je nakon toga optužio da je prostitutka – što je teška optužba zbog koje može da izgubi decu i završi u zatvoru.

Jedinica za zaštitu porodice sprovela je istragu i na kraju odbacila njegove navode.

Jedna mala pobeda, ali iako je ona sada slobodna, pretnja i dalje postoji.

„Moj muž misli da sam njegovo vlasništvo. Plašim se da ću postati još jedna žrtva ubistva u Jordanu.“

Ako trpite nasilje ili znate nekog ko ga trpi, pozovite:

• Policija 192
• Prijava nasilja u porodici 0800100600
• Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom 011 2645328
• SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja (14-18h) 3626-006
• SOS Dečja linija „Broj za problem tvoj“ besplatni i poverljivi pozivi 0800123456
• Savetovalište za brak i porodicu 011 2650258, 011 2752224 i 011 2695416
• SOS Centar za mlade 011 3192782
• Autonomni ženski centar – SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja0800 100 007
• Sigurna kuća 0800 011 011, 011 2769 466, 062 304 560
• Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu 0800 10 10 10

Pratite nas na Fejsbuku, i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk