‘Hoćemo pravdu’: Protesti u Turskoj posle hapšenja gradonačelnika Istanbula

istanbul, protesti u turskoj, protesti u Istanbulu

Getty Images

Uprkos zabrani okupljanja i protesta, u Turskoj su četiri dana zaredom na ulice izašle pristalice gradonačelnika Istanbula Ekrema Imamoglua, protiveći se njegovom hapšenju.

Više od 340 ljudi je privedeno tokom trećeg dana protesta širom zemlje u petak, 21. marta, saopštile su vlasti.

U obraćanju, predsednik Redžep Tajip Erdogan osudio je proteste i rekao da država neće „ustuknuti pred vandalizmom i uličnim terorom“.

„Nećemo prihvatiti i tolerisati narušavanje javnog reda“, poručio je.

Imamoglu, iz sekularne Republikanske narodne partije (CHP), smatra se jednim od najjačih političkih rivala Erdogana.

Priveden je samo nekoliko dana pre nego što je trebalo da bude izabran za predsedničkog kandidata.

Tužioci su ga optužili za korupciju i pomaganje terorističkoj grupi, nazivajući ga „osumnjičenim za vođu kriminalne organizacije“.

U istrazi je privedeno i stotinu osumnjičenih, među kojima su i drugi političari, novinari i biznismeni.

Imamoglu je saslušan 22. marta pred sudom u Istanbulu, a tužioci su zatražili da bude zadržan u pritvoru zbog optužbi za terorizam i korupciju.

On je negirao sve što mu se stavlja na teret.

U međuvremenu, vlasti su uhapsile desetine ljudi zbog „provokativnih“ objava na društvenim mrežama.

Prethodno su vlasti donele odluku o četvorodnevnoj zabrani javnih okupljanja u Istanbulu, ali su se demonstranti oglušili o ovu naredbu.

‘Nisam ovde zbog politike, već da branim demokratiju’

istanbul, protesti u turskoj, protesti u Istanbulu

ERDEM SAHIN/EPA-EFE/REX/Shutterstock

Pristalice Imamoglua protestuju širom Turske, uzvikujući antivladine slogane i tražeći oslobađanje gradonačelnika Istanbula.

Poznavaoci političkih prilika kažu da ovakav izliv nezadovoljstva nije viđen godinama.

Policija je prethodnih noći upotrebljavala suzavac, gumene metke i vodene topove protiv demonstranata.

„Erdogane, diktatore!“, „Imamoglu, nisi sam!“, „Pravda i zakon“, uzvikuju pristalice Imamoglua tokom protesta.

Mlada žena, obučena u crno i sa maskom preko lica, rekla je za BBC da ne protestuje iz političkih razloga ili zato što podržava opoziciju, već da „brani demokratiju“.

„Ovde sam zbog pravde, ovde sam zbog slobode. Mi smo slobodni ljudi i zato Turci ovo ne mogu da prihvate. To je protiv našeg ponašanja i kulture.“

Druga žena, koja je dovela 11-godišnjeg sina na proteste, rekla je da je i on tu jer je zabrinuta za njegovu budućnost.

„U Turskoj je iz dana u dan sve teže živeti, nemamo kontrolu nad životom, nemamo slobodu izbora i ovde nema pravde“, kaže ona.

Erdogan je optužio Imamogluovu stranku da pokušava da „poremeti mir i podeli turski naš narod“.

„Toliko su izgubili pojam o realnosti da napadaju našu policiju, prete sudijama, tužiocima“, rekao je on u javnom obraćanju.

policija, istanbul, protesti u turskoj, protesti u Istanbulu

NECATI SAVAS/EPA-EFE/REX/Shutterstock
Policija je ispaljivala suzavac na pristalice uhapšenog gradopnačelnika Istanbula tokom demonstracija koje je vlast inače zabranila
protest, turska, protesti u turskoj

REUTERS/Dilara Senkaya
policija, istanbul, protesti u turskoj, protesti u Istanbulu

REUTERS/Cagla Gurdogan
Vodenim topovima na demonstrante
policija, istanbul, protesti u turskoj, protesti u Istanbulu

NECATI SAVAS/EPA-EFE/REX/Shutterstock
Demonstrant sa maskom, ogrnut turskom zastavom, prkosi suzavcu koji je ispalila policija
imamoglu, turska, protesti u turskoj, erdogan

REUTERS/Murad Sezer
Protesti pristalica Ekrema Imamoglua. Dečak drži natpis sa porukom: ‘Deca su ovde, a gde je Erdogan?’

Kako su počeli protesti?

Odmah posle haošenja Imamoglua, na ulice su izašle njegove pristalice.

Obraćajući se masi demonstranata ispred istanbulske gradske skupštine, Ozgur Ozel, lider Imamogluove partije, optužio je vladu za pokušaj „puča“ i rekao da ljudi imaju pravo na protest.

Ministar unutrašnjih poslova Ali Jerlikaja saopštio je 20. marta da je policija identifikovala 261 „osumnjičenog administratora naloga“ na društvenim mrežama zbog objavljivanja sadržaja koji „podstiče javnost na mržnju i neprijateljstvo“ i „podsticanje na činjenje zločina“.

„Privedeno je 37 osumnjičenih i nastavljamo da tragamo za ostalima“, rekao je on.

Dodao je se na mrežama pojavilo više od 18,6 miliona objava o hapšenjima do četvrtka, 20. marta.

Na Imamogluovom nalogu na društvenoj mreži Iks 20. marta je objavljen poziv narodu Turske da se „suprustavi ovom zlu“.

Pozivaju se zaposleni u pravosuđu i Erdoganovoj stranci da se bore protiv nepravde.

„Ovi događaji su prevazišli naše partije, političke ideale. Ovo se sada tiče svih, vreme je da dignemo glas“, poručuje se.

imamoglu, turska, protesti u turskoj, erdogan

ERDEM SAHIN/EPA-EFE/REX/Shutterstock
Demonstrantkinja drži portret Ekrema Imamoglua ispred kordona policije u Istanbulu

Opozicioni lideri, kao i Imamogluova suprugu, pozivaju ljude da „podignu glas“.

U snimku objavljenom na društvenim mrežama neposredno pre hapšenja, Imamoglu je poručio da će se „odlučno boriti za narod Turske i sve koji podržavaju demokratiju i pravdu širom sveta“.

A u belešci objavljenoj na njegovom nalogu na društvenoj mreži Iks posle hapšenja, napisao je da će narod Turske odgovoriti na „laži, zavere i zamke“ protiv njega.

Britanski internet kontrolor Netblocks saopštio je u sredu da je Turska ozbiljno ograničila pristup društvenim mrežama, poput Iksa, Jutjuba, Instagrama i TikToka.

Ekrem Imamoglu, gradonačelnik Istanbula

Getty Images
Ekrem Imamoglu, gradonačelnik Istanbula

Hapšenje je usledilo posle velikog obračuna vlasti sa opozicionim ličnostima širom zemlje poslednjih meseci.

Kritičari su ove poteze osudili kao politički motivisane.

Posle hapšenja gradonačelnika Istanbula, protivnici Erdogana su na društvenim mrežama izrazili zabrinutost da Turska klizi ka autokratiji.

Neki pozivaju na bojkot opozicije predstojećih predsedničkih izbora, tvrdeći da fer i demokratsko glasanje više nije moguće.

Imamogluova partija, CHP, osudila je hapšenje, nazivajući ga „pučem protiv našeg sledećeg predsednika“.

Međutim, turski ministar pravde kritikovao je one koji povezuju predsednika Erdogana sa hapšenjima.

Jilmaz Tunc je rekao da je „izuzetno opasno i pogrešno“ sugerisati da je ovo politički potez, insistirajući da niko nije iznad zakona u Turskoj.

Erdogan, koji je na vlasti 22 godine, i njegova stranka su negirali te tvrdnje, insistirajući da je tursko pravosuđe nezavisno.

Prošle godine, Imamoglu je započeo drugi mandat na mestu gradonačelnika Istanbula, kada je njegova partija pobedila na lokalnim izborima u Istanbulu i u Ankari.

Bio je to prvi put od dolaska Erdogana na vlast da je njegova stranka nije odnela pobedu.

Izbori su bili i lični udarac za predsednika.

Desetine policajaca učestvovalo je u ranoj jutarnjoj raciji na Imamogluovu kuću u najvećem turskom gradu.

Pogledajte BBC video: Erdoganovo carstvo – prvi deo

Pogledajte BBC video: Erdoganovo carstvo – drugi deo

Izbori za kandidata za predsednika u stranci CHP, sa Imamogluom kao jedinim kandidatom, trebalo bi da budu održani u nedelju.

Imamogluovo hapšenje usledilo je dan nakon što mu je Univerzitet u Istanbulu poništio diplomu zbog navodnih nepravilnosti.

To je odluka koja bi ga, ako se potvrdi, sprečila da se kandiduje na predsedničkim izborima.

Prema turskom ustavu, predsednici moraju da imaju završe fakultet da bi bili na funkciji.

Imamoglu je taj potez nazvao „pravno neutemeljenim“.

„Univerziteti moraju da ostanu nezavisni, oslobođeni političkog uplitanja i posvećeni znanju“, dodao je.

Naredni predsednički izbori u Turskoj trebalo bi da budu održani 2028. godine.

Erdogan trenutno ne može ponovo da se kandiduje za funkciju, pošto mu je ovo drugi predsednički mandat, a pre toga je bio premijer.

Jedini način na koji bi Erdogan mogao da učestvuje na još jednim izborima bio bi promena ustava ili raspisivanje prevremenih izbora pre isteka njegovog mandata.

Predsednik CHP Ozgur Ozel napisao je na Iksu da donošenje odluka u ime naroda, zamena njihove volje ili upotreba sile predstavlja državni udar.

Njegov zamenik predsednika Ilhan Uzgel optužio je vladu da koristi pritvor kao „instrument za zastrašivanje“ turske opozicije.

On je za BBC rekao da je njegova stranka „veoma zabrinuta za stanje demokratije u Turskoj uopšte“.

Provladini mediji izveštavaju da je Imamoglu, osim što je optužen za iznudu i prevaru, takođe pomagao PKK.

PKK ili Radnička partija Kurdistana vodi pobunu od 1984. godine i zabranjena je kao teroristička grupa u Turskoj, EU, Velikoj Britaniji i Americi.

Posle masovnog hapšenja u sredu, guverner Istanbula je naredio četvorodnevnu zabranu svih demonstracija, sastanaka i saopštenja za javnost u Istanbulu, kako bi se očuvao „javni red“ i zaustavile „moguće provokacije“.

Mnoge ulice u Istanbulu takođe su zatvorene za saobraćaj, dok neke linije metroa takođe ne rade.

A izveštaji pokazuju da su zvaničnici ograničili pristup društvenim mrežama kao što su Iks, Jutjub, Instagram i TikTok posle hapšenja.

Ovo nije prvi put da se Imamoglu suočava sa pravnim problemima.

On je 2022. godine osuđen na više od dve i po godine zatvora zbog vređanja javnih zvaničnika u govoru.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Slični tekstovi

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.