Desetine izbeglica Rohindža u Velikoj Britaniji i Americi tužile su Fejsbuk, tereteći tehnološkog giganta da dozvoljava širenje govora mržnje protiv njih.
Oni traže više od 150 milijardi dolara za kompenzaciju, jer tvrde da Fejsbuk platforme promovišu nasilje protiv ove progonjene manjine.
Procenjuje se da je 10.000 Rohindža muslimana ubijeno tokom vojnog obračuna u Mjanmaru sa većinski budističkim stanovništvom 2017. godine.
Iz kompanije Fejsbuk, koja se sada zove Meta, nisu odmah odgovorili na optužbe.
Kompanija je optužena da je dozvolila da se „širenje dezinformacija koje izazivaju mržnju nastavi godinama“.
Britanska advokatska kancelarija koja zastupa neke od izbeglica napisala je pismo Fejsbuku, a BBC je imao uvid u dokument. U njemu se navodi:
Advokati u Americi su podneli tužbu protiv Fejsbuka u San Francisku, optužujući firmu da je „spremna da menja živote naroda Rohindža za bolji prodor na tržište u maloj zemlji u jugoistočnoj Aziji“.
Oni citiraju objave na Fejsbuku koje su se pojavile u istrazi novinske agencije Rojters, uključujući i onu iz 2013. u kojoj se navodi: „Moramo se boriti protiv njih kao što se Hitler borio protiv Jevreja“.
U drugom postu je pisalo: „Nalijte gorivo i zapalite kako bi brže sreli Alaha“.
Fejsbuk ima više od 20 miliona korisnika u Mjanmaru. Za mnoge od njih, ova društvena mreža je glavni ili jedini način dobijanja i deljenja vesti.
Fejsbuk je 2018. priznao da nije učinio dovoljno da spreči podsticanje nasilja i govora mržnje protiv Rohindža muslimana.
Ovo je usledilo nakon nezavisnog izveštaja, koji je naručio Fejsbuk, u kome se navodi da je platforma stvorila okruženje za kršenje ljudskih prava.
Analiza Džejmsa Klejtona
BBC reportera iz Severne Amerike iz oblasti tehnologije
Ono što se dogodilo u Mjanmaru bila je jedna od prvih crvenih zastavica za Fejsbuk.
Društvena mreža je tamo bio veoma popularna – ali kompanija nije u potpunosti razumela šta se dešava na njenoj sopstvenoj platformi. Nisu aktivno moderirali sadržaj na lokalnim jezicima kao što su burmanski i rohindža.
Da jesu, videli bi antimuslimanski govor mržnje i dezinformacije o terorističkim zaverama Rohindža. Kritičari kažu da je ovo pomoglo da se podstaknu etničke tenzije koje su se prelile u brutalno nasilje.
Mark Zakerberg je lično priznao greške.
To je ono što ovu tužbu čini posebno zanimljivom – Fejsbuk ne poriče da je mogao da uradi više.
Međutim, da li to znači da su oni pravno krivi – sasvim je drugo pitanje. Može li ova tužba dovesti do nečega? Moguće je, mada malo verovatno.
Iako matična kompanija Meta pokušava da skrene fokus sa Fejsbuka – još uvek su opsednuti greškama iz prošlosti.
Više o Aung San Su Ći:
Rohindža muslimani se smatraju ilegalnim migrantima u Mjanmaru, a vlada i javnost ih decenijama diskriminišu.
Kada su militanti Rohindža izveli smrtonosne napade na policijske položaje 2017. godine, vojska Mjanmara je nasilno odgovorila u državi Rakajn.
Hiljade ljudi je poginulo, a više od 700.000 Rohindža je pobeglo u susedni Bangladeš. Takođe su rasprostranjene optužbe o kršenju ljudskih prava, uključujući proizvoljno ubijanje, silovanje i paljenje zemlje.
Ujedinjene nacije su 2018. godine optužile Fejsbuk da je „spor i neefikasan“ u odgovoru na širenje govora mržnje na internetu.
Prema američkom zakonu, Fejsbuk je u velikoj meri zaštićen od odgovornosti za sadržaj koji postavljaju njegovi korisnici. Ali u novoj tužbi se tvrdi da bi zakon Mjanmara – koji nema takvu zaštitu – trebalo da prevlada u slučaju.
BBC je tražio komentar od Mete.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0