Izraelci izlaze na birališta u utorak zbog opštih izbora na kojima se premijer Bendžamin Netanjahu bori za politički opstanak.
Evo pet stvari koje treba da znate o tim izborima i šta od njih da očekujete.
Benjamin Netanjahu se kandiduje peti put za taj položaj. Ako ga ponovo izaberu, u julu će prestići osnivača Izraela Davida Bena Guriona kao čoveka koji je najduže bio premijer ove zemlje.
Netanjahu se, međutim, suočava sa optužbama za korupciju, konačnim saslušanjem kod državnog tužioca i najtežim konkurentom u istoriji – Benijem Gancom.
Ganc, bivši načelnik generalštaba izraelske vojske koji je novo lice u politici, može da se nosi sa Netanjahuom što se tiče bezbednosti – jednog od ključnog pitanja ovih izbora – i obećanja o čistijoj politici.
Njegova centristička Plavo-bela alijansa – formirana zajedno sa dvojicom drugih bivših vojnih komandira i bivšim TV voditeljem koji je postao političar Jairom Lapidom – prvobitno je u anketama stajala neznatno bolje od Netanjahuove stranke Likud, ali se situacija u međuvremenu preokrenula.
Mrtva trka dovodi do agresivne i često prljave predizborne kampanje sa mnogo pokušaja blaćenja rivala. Izraelski glasači obično se odlučuju koga će podržati na osnovu ličnosti kandidata umesto njihove politike, kao i da li ih smatraju jakim vođama.
Nikada nijedna stranka u Izraelu nije sama osvojila većinu poslaničkih mesta u parlamentu; zemlja je oduvek imala koalicione vlade.
To znači da premijer nije uvek osoba koja osvoji najviše glasova, već osoba koja uspe da sakupi dovoljno stranaka da kontroliše najmanje 61 poslaničko mesto od 120 u Knesetu.
Prema nekim anketama veća je verovatnoća da će koaliciju uspeti da oformi Netanjahu nego Ganc zbog premijerovog bliskog odnosa sa drugim desničarskim i verskim strankama.
Naširoko kritikovanim potezom kojim je trebalo da obezbedi dodatna poslanička mesta za krajnje desničare, Netanjahu je sklopio sporazum olakšavši kandidatima ekstremnih desničarskih stranaka koje mnogi doživljavaju kao rasističke da uđu u parlament.
Proteklih nedelja su se pojačale tenzije između Izraela i palestinskih snaga u Gazi, a očekuje se da će američki predsednik Donald Tramp izložiti svoj plan za razrešenje dugogodišnjeg sukoba Izraela sa Palestincima neposredno posle izbora.
Međutim, načini da se obnovi neuspeli mirovni proces nisu bili glavni predmet predizborne debate. Izraelska javnost ne polaže mnogo nade u dugoročnu međunarodnu formulu za mir zvanu „dvodržavno rešenje“.
Istaknuti članovi Netanjahuove aktuelne vladajuće desničarske koalicije otvoreno se protive stvaranju palestinske države i žele da pripoje veći deo okupirane Zapadne obale.
Platforma kampanje plavo-belih pominje „odvajanje“ od Palestinaca, ali ne i konkretno da oni imaju državu.
Ona podržava i „ujedinjeni“ Jerusalim kao glavni grad Izraela, iako Palestinci smatraju istočni deo grada svojim budućim glavnim gradom.
Alijansa Benija Ganca poziva na stalnu kontrolu nad dolinom Jordana i jevrejskim naseljem na Zapadnoj obali. Naselje se prema međunarodnim pravom smatra nezakonitim, mada se Izrael sa tim ne slaže.
Izraelska Laburistička stranka, koja je devedesetih postigla revolucionarni mirovni sporazum sa Palestincima, izgubila je poverenje glasača.
Izrael ima 6,3 miliona glasača, a socijalne, etničke i verske grupe kojima pripadaju mogu biti ključni faktor u odlučivanju šta će oni uraditi na dan izbora.
Izraelka verska populacija Haredi ima više od milion pripadnika.
Tradicionalno ultra-ortodoksni Jevreji evropskog porekla i oni istočnjačkog porekla slušaju savete svojih rabina i glasaju za stranke posvećene njihovoj stvari.
Sve više ih, međutim, sada glasa za glavnotokovske partije, uglavnom one desno orijentisane. Među ključnim pitanjima za njih nalazi se obavezno služenje vojske za ultra-ortodoksne Jevreje, koje će se ponovo naći na dnevnom redu u sledećem zasedanju parlamenta.
Izraelski Arapi čine skoro petinu stanovništva, ali prema anketama manje od polovina njih s pravom glasa planira to i da učini.
Izlaznost među Arapima skočila je 2015. godine, kad su se četiri stranke kandidovale zajedno sa Ujedinjenom arapskom listom i uzele 13 poslaničkih mesta. Ali lista se pred ove izbore raspala.
Vođa ultra-nacionalističke libertarijanske stranke Zehut, Moše Feiglin, mogao bi da se ispostavi kao odlučujući glas o izboru vladara u budućim koalicionim pregovorima, budući da bi prema anketama ona mogla da uzme najmanje četiri poslanička mesta.
Feiglin kaže da ne favorizuje ni Benjamina Netanjahua ni Benija Ganca kao premijera.
Feiglin je poznat po pozivima za legalizaciju kanabisa, ali njegova stranka ima eklektičnu platformu.
On zauzima tvrd stav prema Palestincima i želi da ih podstakne da emigriraju sa okupirane Zapadne obale i iz Gaze.
Isto tako, poziva na izgradnju trećeg jevrejskog hrama na spornom svetom mestu u Jerusalimu poznatom među Jevrejima kao Hramovna gora, a među Muslimanima kao Haram Al Šarif, lokacija džamije Al Aksa.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0