Više desetina ljudi, uglavnom učenika, kidnapovano je u ponedeljak iz jednog internata na zapadu Kameruna.
Oteto je najmanje 79 učenika i troje odraslih, među kojima je i direktorka škole.
Kidnapovanje se dogodilo u Bamendi, glavnom gradu severozapadnog regiona Kameruna, a reč je Prezviterijanskoj školi koju pohađaju učenici stari od 10 do 14. godina.
Velika potraga je u toku, u koju je uključena i vojska.
Poslednjih godina u dva regiona Kameruna – severozapadnom i jugozapadnom – separatističke grupe traže nezavisnost.
Vlasti za otmicu krive upravo separatističke grupe.
Separatisti su ranije pozivali na bojkot škola, ali nijedna grupa nije preuzela odgovornost za otmicu.
Na društvenim mrežama objavljen je snimak koji se veruje da je napravio jedan od otmičara.
Na snimku se vide dečaci u maloj prostoriji, dok na zahtev osobe koja drži kameru govore kako se zovu i odakle su.
Osim toga, učenici na snimku ponavljaju rečenicu: „Amba momci su me oteli iz škole, ne znam gde sam“.
Amba je skraćeno od Ambazonija, što bi trebalo da bude ime nove zemlje koju pobunjenici žele da naprave.
U fotografijama: Planinarenje Sinajskom gorom
U Etiopiji pola ministarki, pola ministara
Više od 100 ljudi stradalo u brodolomu
„Ne traže novac“
Učenik koji je tokom otmice uspeo da se sakrije ispod kreveta i spase se, kaže za BBC da se sve dogodilo veoma brzo.
„Jednog od mojih prijatelja su nemilosrdno tukli. Samo sam razmišljao o tome da budem tih. Pretili su da će ubiti neke ljude… Sve velike dečake su okupili, a najmanji su ostali pozadi“.
Fonki Samjuel Forba iz Prezviterijanske crkve u Kamerunu navodi za BBC da je pričao sa otmičarima.
„Ne žele novac. Sve što hoće je da zatvorimo škole. Obećali smo da ćemo to uraditi“, ističe on.
„Nadam se i molim da će ih pustiti“, dodao je.
Ovo nije prvi put da su u toj oblasti, poznatoj kao snažno uporište separatista, oteti učenici – pet dečaka nestalih 19. oktobra i dalje nije pronađeno.
Separatisti navode da obrazovni sistem Kameruna diskriminiše severozapadni i jugozapadni region u kojem se govori engleski.
U ostalim delovima zemlje građani uglavnom pričaju francuski.
Separatisti su borbu počeli 2017. godine, nakon što su bezbednosne snage razbile velike protest advokata i nastavnika zbog problema sa jezikom u dva sporna regiona.
Oni optužuju vlast da na ključna mesta postavlja one koji su obrazovani u francuskoj tradiciji i da marginalizuju manjinu koja govori engleski, što je oko 20 odsto građana.
Predsednik Pol Bija, koji je na vlasti od 1982. godine, nedavno je sa više od 70% glasova izabran za sedmi mandat.
Opozicione parije kažu da su izbori bili namešteni, ali pokušaju da putem suda utiču na njihov ishod nisu bili uspešni.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0