Vjosa Osmani — Kosovska predsednica Vjsoa Osmani se zahvalila kenijskom predsedniku Vilijamu Rutu

Bod za Prištinu.

Skoro pet godina otkako je poslednja država – Izrael- priznala Kosovo, Priština se izborila za priznanje Kenije, važne afričke zemlje na istoku kontinenta.

Fotografije sa potpisivanja priznanja u kabinetu kenijskog predsednika Vilijama Rutea objavio je na Fejsbuk profilu Bedžet Pacoli, bivši ministar spoljnih poslova i predsednik Kosova, koji nije deo vladajuće koalicije premijera Aljbina Kurtija.

Od 2009. je lično lobirao i razgovarao s kenijskim vlastima da dođe do toga, od „vrata do vrata, od kancelarije do kancelarije“, napisao je lider opozicione stranke Alijansa za novo Kosovo.

Ovo predstavlja jedan od najvećih događaja posle proglašenja nezavisnosti, jer se radi o najvažnijem priznanju sa afričkog kontinenta, kaže Pacoli za BBC na srpskom.

„Priznanje Kenije je izuzetno važno, ne samo u političkom smislu, već i kao temelj za buduću ekonomsku saradnju dve zemlje.

„Kosovo će uskoro otvoriti svoju najznačajniju ambasadu na afričkom kontinentu, rame uz rame sa drugim evropskim i ostalim drzavama iz regiona“, kaže osnivač međunarodne Mabateks kompanije, sa sedištem u Luganu u Švajcarskoj, u čijem vlasništvu su i luksuzni hoteli širom sveta.

„Moja poslovna grupa već ima značajne investicije u Keniji – kako u oblasti turizma, tako i u infrastrukturi.

„Ipak, ne verujem da su te investicije bile presudan faktor za odluku o priznanju“, kaže biznismen.

Da su njegove investicije „urodile plodom“, rekao je srpski šef diplomatije Marko Đurić, dodajući da je Srbija razočarana odlukom Najrobija.

„Kenija je zgazila ne samo višedecenijsko prijateljstvo već i Povelju Ujedinjenih nacija“, dodao je Đurić.

Pacoli je godinama vodio diplomatsku akciju da što više zemalja prizna Kosovo, koje je 2008. proglasilo nezavisnost od Srbije, a srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić – da povuku priznanje, o čemu je BBC ranije pisao.

Dijalog Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa vodi se duže od decenije pod okriljem Evopske unije.

‘Priličan udarac za Srbiju’

Iako Kenijcima ni Kosovo ni Srbija, udaljene zemlje s drugog kontinenta ne znače previše, priznanje Najrobija je „priličan udarac za Beograd“, kaže Danilo Babić sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

„Kenija je ozbiljna, velika država i jedan od stubova oslonca Srbije u Africi.

„Iako je uvek bila prozapadni igrač, bila je na strani Beograda, postojali su razvijeni diplomatski odnosi, dozvole za njihove radnike, ozbiljno se na njih računalo i sad je ovo došlo kao grom iz vedra neba“, kaže Babić za BBC na srpskom.

Iz istih razloga je ovo važna vest za Prištinu, jer je Kenija jedna od najrelevantnijih afričkih zemalja, nije reč o ostrvskim pacifičkim zemljama koje imaju malo uticaja u međunarodnim odnosima, ocenjuje analitičar.

„Ali pitanje je kako će se ti odnosi dalje razvijati“.

Bedzet Pacoli je 74-godišnji biznismen — Bedžet Pacoli je 74-godišnji biznismen s Kosova

Priština zahvalna, za Beograd ‘neprijateljski čin’

Iako je išlo mimo Vlade Kosova, kosovski premijer Aljbin Kurti i predsednica Vjosa Osmani zahvalili su se Keniji na priznanju.

Ista vest dočekana je sa oštrim kritikama u Beogradu.

Ministarstvo spoljnih poslova (MSP) Srbije najsnažnije osuđuje odluku Kenije da prizna Kosovo koja predstavlja grubo kršenje međunarodnog prava, saopštili su.

„Predstavlja i žalostan presedan u tradicionalno prijateljskim odnosima Srbije i Kenije – koji su građeni decenijama na uzajamnom poštovanju i saradnji, u okviru Pokreta nesvrstanih“, naveli su iz MSP.

Zvanični Beograd će preduzeti sve političke i diplomatske mere kako bi odgovorio na ovaj „neprihvatljiv i neprijateljski čin“, dodaje se u saopštenju.

Prema podacima srpskog MSP-a, u proteklih osam godina 28 zemalja je povuklo ili suspendovalo priznanje Kosova, a samo dve države su donele odluke o priznanju – Izrael 2020. i Barbados 2018.

Kakvi su odnosi Srbije i Kenije?

Diplomatski odnosi su uspostavljeni 1963. godine u vreme Pokreta nesvrstanih, čiji je Jugoslavija bila osnivač.

Bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić odlikovao je tadašnjeg kenijskog predsednika Uhuru Kenijatu Ordenom Republike Srbije na lenti za zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa između dve zemlje.

U 2023. godini spoljnotrgovinska razmene dve zemlje iznosila je 7,3 miliona evra, podaci su Privredne komore Srbije.

Srbija je najviše izvozila vojnu robu, zatim točkove i delove za motorna vozila i začine, a uvozila sveže ruže, avokado, cveće, kaleme i kafu.

Prva dama Srbije Tamara Vučić boravila je u oktobru u poseti Keniji, a mediji su pisali da je to bio pokušaj diplomatskog manevra da spreči priznanje Kosova.

Ona je tada sa domaćinima u Najrobiju plesala i otpevala pesmu „Hakuna matata“ (u prevodu sa svahilija – „Nema problema“), što je objavila na Instagramu.

„Odluka Kenije da prizna nezavisnost Kosova je prava slika lažne brige o državnim interesima i borbe za Kosovo u režiji Aleksandra Vučića“, saopštio je Borko Stefanović iz opozicione Stranke slobode i pravde.

Poslednje priznanje je pokazalo i odsustvo sveobuhvatne i temeljne politike Beograda prema Africi, gde se „vuku samo ad hok potezi“, kaže Danilo Babić.

Kakve su reakcije u Keniji?

-Akisa Wandera, BBC Afrika, Najrobi

Odluka predsednika da prizna Kosovo izazvala je pomešane reakcije u političkom životu Kenije.

Ima onih koji su zabrinuti da je bilo spoljnih uticaja na povlačenje ovakvog poteza, posebno iz zapadnih zemalja.

Oni smatraju da priznanje može biti pokušaj usklađivanja sa međunarodnim silama koje već dugo podržavaju nezavisnost Kosova.

Mnogi dovode u pitanje šta Kenija time dobija, posebno imajući u vidu da je do sada držala neutralnu stranu u globalnim diplomatskim sporovima.

Kritičari upozoravaju da bi zauzimanjem strane u ovako osetljivim pitanjima, mogla da ugrozi odnose sa partnerima, kao što su Srbija i njeni saveznici.

Strahuju da bi to moglo da izazove diplomatske i ekonomske posledice, posebno na Balkanu, gde se Kenija minimalno meša direktno.

Sa druge strane su oni koji podržavaju potez.

Kosovo već priznaje više od 100 zemalja u svetu, i kako kažu, Kenija, kao članica međunarodne zajednice, nema razloga da odlaže priznanje.

Ističu da su mnoge afričke zemlje uradile slično, a priznanje Kosova se vidi kao odraz promena u dinamici svetske diplomatije.

Potez Kenije u kontekstu regionalne afričke politike

Odluku Kenije da prizna Kosovo možda treba tumačiti kroz regionalnu politiku, unutar Afrike, ocenjuje David Babić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku iz Beograda.

„Poslednjih mesec i po Kenija izražava veliku podršku pobunjenicima u Sudanu.

„Omogućila im je da naprave neku vladu u egzilu na teritoriji Kenije, daju im logističku podršku, ne trupe, ali postoji politički aktivizam“, ocenjuje stručnjak koji se bavi Afrikom.

Sudan je zabranio uvoz iz Kenije u znak protesta što je u Najrobiju dočekana pobunjenička paravojna formacija Snage za brzo reagovanje (Rapid Support Forces (RSF) koja je već dve godine u građanskom ratu sa sudanskom zvaničnom vojskom.

Zvanični Najrobi priznanjem Kosova možda priprema teren za neku buduću podelu Sudana, o kojoj govore afrički analitičari, dodaje Babić.

Kenijski predsednik Vilijam Ruto, pritom, suočava se i sa unutrašnjom krizom – mesecima traju protesti protiv njega i politike oporezivanja.

„Dešavaju se protesti slični ovima u Srbiji gde protestuje obrazovni sloj mladih, studenti, oni koji imaju posao, iako je nezaposlenost veliki problem u Keniji.

„Protesti povremeno eskaliraju, pa on napravi neke ustupke i smire se, ali pritisak je prisutan“, kaže Babić.

Zvanična stopa nezaposlenosti mladih od 18 do 34 godine je 40 odsto, jer privreda ne otvara dovoljno radnih mesta za 800.000 onih koji svake godine pristižu na tržište rada.

O Keniji

Kenija je vodeća privreda na istočnoj obali Afrike, na čijoj teritoriji su ostaci iz vremena nastanka čovečanstva.
U istočnoafričkoj dolini Rift paleontolozi su otkrili neke od najranijih dokaza o ljudskim precima – stare 3,3 miliona godina.
Smeštena na ekvatoru i danas ima više od 55 miliona stanovnika.
Zahvaljući etničkoj raznolikosti Kenija ima živopisnu kulturu, ali je to i izvor političkih sukoba.
Ova bivša britanska kolonija je stekla nezavisnost posle pobune Mau Maua 1950-ih.
Istoričari i dalje osporavaju poreklo pobune, što se danas smatra kontroverznim nasleđem nezavisne Kenije.
Britanska vlada je 2013. isplatila odštetu podnosiocima zahteva koji tvrdili da su bili žrtve zlostavljanja kolonijalnih snaga koje su gušile pobunu.
Poslednjih desetak godina, džihadistički pokret Al-Šabab, sa sedištem u susednoj Somaliji, u više navrata je organizovao napade u Keniji, uglavnom na severoistoku.
Ali i dva puta u Najrobiju sa velikim brojem žrtava – na tržni centar Vestgejt 2013. i kompleks DusitD2 2019. godine.
Zemlja se suočava i sa drugim izazovima, poput visoke nezaposlenosti, kriminala i siromaštva. Česte suše ugrožavaju milione ljudi.
U profilu o Vilijamu Rutu, kenijskom predsedniku, BBC je pisao da je detinjstvo proveo kao mnogi siromašni sunarodnici. U školu je išao bos, prvi par cipela obuo je sa 15 godina. Prodavao je piletinu i kikiriki pored puta u selima doline Rift.
Iako su članovi nacionalne izborne komisije 2022. prigovarali da je bilo nameštanja izboira i tuče na glasačkom mestu u Najrobiju, proglašena je izborna pobeda i od tada je Ruto na mestu predsednika.

Sedamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk