Književnost: NIN-ova nagrada Stevu Grabovcu za roman ‘Poslije zabave’

Dobitnik NIN-ove nagrade za najbolji roman 2023. godine je Stevo Grabovac za delo Poslije zabave, odlučio je petočlani žiri.

„Ovde na ovom mestu pre mene su sedeli mnogi književni divovi kojima sam se ja, i kao čitalac i kao čovek, divio.

„Mislim da nisam dostojan da budem u njihovoj figurativnoj, ne u fizičkoj, blizini, ali sam ipak tu i neizmerno mi je zadovoljstvo što jesam“, rekao je Stevo Grabovac, ovogodišnji lauret jedne od najprestižnijih regionalnih književnih nagrada, za BBC na srpskom.

• Kog je pola NIN-ova nagrada
• Šta smo čitali u 2023: Od klasika do biografija

Na konkurs za 70. NIN-ovu nagradu ukupno je stiglo 188 romana, a u užem izboru, osim Grabovca, bili su i: Pesma o tri sveta Vladimira Pištala, Pakrac Vladana Matijevića, Autosekcija Srđana Srdića i U zemlji Franje Josifa Ljubomira Koraćevića.

Vladan Matijević dobio je NIN-ovu nagradu 2003. za delo Pisac izdaleka, a Vladimir Pišalo 2008. za roman Tesla, portret među maskama.

Za nagrađeni roman glasali su članovi žirija Žarka Svirčev, Tamara Mitrović i Violeta Stojmenović, dok su za Pakrac Vladana Matijevića glasali Milena Đorđijević i Goran Korunović.

Stevo Grabovac (Slavonski Brod, 1978) objavio je do sada zbirku pesama Stanica nepostojećih vozova 2007. godine, a njegov prvi roman Mulat albino komarac bio je 2019. u najužem izboru za NIN-ovu nagradu.

Živi i radi u Banjaluci, glavnom gradu Republike Srpske, jednom od dva entiteta Bosne i Hercegovine.

Grabovac ima zanimljivu životnu priču – radio je raznorazne poslove, od zidarskih, preko autoperionice do supermarketa, ispričao je u ranijem intervjuu za sajt Buka.

Da mu ovo priznanje izuzetno znači potvrdio je ubrzo po proglašenju pobednika jedne od najznačajnijih regionalnih književnih nagrada.

„Kad se počinju proglašavati finalisti od užeg prema najužem krugu, stvara se određena fama, maltene nekakva navijačka atmosfera.

„Sama ta činjenica govori koliko je ta nagrada bitna“, dodao je.

Grabovčev roman objavila je izdavačka kuće Imprimatur, koja je izvela Stevu Grabovca na književnu scenu.

Osnivača izdavačke kuće, 36-godišnjeg Borisa Maksimovića, zatekli smo u jednom beogradskom restoranu gde je uveliko slavio sa autorom.

„Suvišno je da napominjem da smo presrećni što je Stevin roman ovenčan NIN-ovom nagradom. Ova knjiga to apsolutno zaslužuje.

„Kad osvojiš najbitniju književnu nagradu to je kao talas koji podiže sve čamce i radujem se tome što će i ostali naši autori dobiti veću vidljivost.

„Verovali smo u Stevu od samog početka i on je verovao u nas i ova nagrada dolazi kao kruna svega što smo uradili tokom prethodnih godina“, rekao je Maksimović BBC na srpskom.

Imprimatur je osnovan 2017. godine u Banjaluci, a izdavačka kuća je prošle godine registrovana i u Beogradu.

„Dužnost književnosti da obrati pažnju na zlo“

Poslije zabave je „roman o ocu, porodici, prijateljstvu i odrastanju“, ali prvenstveno zlu.

Zločin nad romskom decom u okolini Broda s početka rata u Bosni i Hercegovini 1992, jedan je od glavnih motiva samog dela.

„Izuzetno je važno, ne samo o tim stvarima, da se sad fokusiramo na ratnu prošlost, ne, ali mislim da uopšte o temama zla treba pisati“, objašnjava Grabovac.

Kaže da je veliki izazov istraživanje zla, koji nekada može biti uspešan, a nekada ne, što „zavisi i od sposobnosti i mogućnosti ljudi koji se time bave“.

„Ali kako postoji ta pozitivna strana života, tako postoji i ta zla, tamna strana na koju moramo da obratimo pažnju.

„Mislim da je to dužnost književnosti“, dodaje.

Sam zločin u Brodu je samo „jedno jezgro“ romana koji ima više segmenata.

A jedan je od njih je i kumovao imenu samog izdanja.

„Ključna reč je ovde poslije, jer se roman bavi rekonstrukcijom, vraća neke stvari koje su se desile, odnosno šta se desilo nakon tih stvari“, objašnjava Grabovac.

Naziv dela i romana se „odnosi na događaj, obično okupljanje, takozvani afterparti“.

„A znamo šta se dešava posle zabave – sledi mamurluk, teško otrežnjenje, verovatno kajanje, muka i mislim da je ona zapravo ključna u svemu tome.

„Ovo kažem simbolički, ne samo na posledice običnog mamurluka već u nekom širem smislu“, zaključuje Grabovac u izjavi za BBC.

Laureati prethodnih godina:

• NIN-ova nagrada Danici Vukićević za roman „Unutrašnje more“
• NIN-ova nagrada za 2021. godinu romanu „Deca“ Milene Marković
• NIN-ova nagrada: Roman godine je „Pas i kontrabas“ Saše Ilića
• Svetislav Basara po drugi put dobitnik NIN-ove nagrade

O NIN-ovoj nagradi

NIN-ova nagrada je književna nagrada kritike za najbolji roman godine.

Priv put je dodeljena 1954. godine, a dobio ju je Dobrica Ćosić za roman „Koreni“.

Smatra se jednom od najznačajnijih priznanja u književnosti.

Među dobitnicima su Miloš Crnjanski, Miroslav Krleža, Meša Selimović i Borislav Pekić.

Oskar Davičo je tri puta dobio nagradu, a dva puta su nagrađeni romani Dobrice Ćosića, Živojina Pavlovića, Dragana Velikića i Svetislava Basare.

• Sedam manje poznatih detalja iz biografije slavnog pisca Meše Selimovića
• Danilo Kiš kao „čuvar izgubljenih svetova“
• Miroslav Krleža, „hodajuća enciklopedija“, pisac oko čijih stavova se i danas lome koplja
• Kako je viski spojio Čerčila, Pekića i BBC
• Slobodan Tišma za BBC: „Ne smemo da postavljamo nikakve granice u umetnosti, ako nešto radimo, onda idemo do daske”

Dosadašnje dodele nisu prošle bez kontroverzi i kritika na račun žirija.

Nagrada nije dodeljena 1959, a kao razlog je navedeno da je pauza posledica želje za „stimulisanjem kvaliteta“.

Danilo Kiš je vratio nagradu za roman „Peščanik“ iz 1972, ali tek 1978. usred polemike da je „Grobnica za Borisa Davidoviča“ plagijat.

Isto je uradio i Milisav Savić 1991, kada je izabran roman „Hleb i strah“, revoltiran tekstom Momčila Selića koji je objavljen u nedeljniku NIN, a u kojem su iznete negativne ocene Savićevog rada.

Sreten Ugričić je izrazio protest 2010. godine, kada je izdavačka kuća Laguna prijavila njegov roman „Neznanom junaku“ za NIN-ovu nagradu protiv njegove volje.

Ugričić je tom prilikom napisao da NIN-ova nagrada deo poretka koji je „ideološki armiran nacionalizmom, tradicionalistički, patrijarhalan, populistički, autističan i antiprosvetiteljski“.

Povlačenje iz izbora nije neuobičajeno – Radomir Konstantinović je dobio nagradu 1960. za roman „Izlazak“, ali je „Dekartovu smrt“ povukao iz konkurencije 1966.

Pogledajte i video: Put stare knjige do novog čitaoca

Pratite nas na Fejsbuku, Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk