Miša Vacić na ulici, u šortsu i majici, sa plakatom „Bulevar Ratka Mladića“ u rukama iz 2007. godine i Miša Vacić u odelu, u kancelariji političke organizacije na čijem je čelu, smeštenoj na beogradskim Terazijama iz 2019. godine.
Osim imena i prezimena, zajedničko za ove dve slike je i činjenica da njen akter na obe privlači pažnju pristalica, žestokih protivnika, medija ali i Tužilaštva.
„Ja sam kontroverzna osoba – ljudi imaju podeljena mišljenja o meni. Ne uživam u tome – ko može da uživa u nečemu što nije ni prijatno ni normalno.
BBC: Ipak, moglo bi se reći da radite sve samo da privučete pažnju?
Vacić: „Ne, ja sve radim sasvim suprotno – da ne privučem pažnju. Pažnja nastaje da bi se napravila negativna konotacija mog rada“, kaže Vacić u razgovoru za BBC na srpskom i žali se da su mediji najmanje izveštavali o njegovim humanitarnim akcijama, hodočašćima na Kosovo.
Potpuno drugačije doživljava ga liderka ideološki bliske, ali politički suprotstavljene grupacije „Zavetnici“.
„On kao da je izašao iz Bulajićevih filmova o četnicima i članaka koje su strani mediji pisali o srpskom narodu pokušavajući da nas etiketiraju kao one koji ne poznaju prilike, istoriju i koji neprimerenim rečima pokušavaju da na sebe privuku pažnju.
„Ljude koji su obrazovani, dostojanstveni, odmereni i iz kuće nose domaće vaspitanje, udaljiće od politike i borbe za njihove ideje.“
Za doktoranda beogradskog Fakulteta političkih nauka Bobana Stojanovića, Miša Vacić je politička konstanta Srbije.
„On je stara, potpuno irelevantna pojava na političkoj sceni koju određeni akteri koriste u određenim trenucima za plašenje javnosti.
„Uvek je on bio pojedinac ili deo organizacija koje su bile zadužene za pravljenje neke vrste haosa.“
Miša Vacić danas se nalazi na čelu organizacije Srpska desnica koju želi da razvija u političku partiju desnice, a trenutno radi na osnivanju opštinskih odbora širom Srbije.
Prilikom osnivanja šabačkog odbora, poručio je gradonačelniku tog grada da će ga proterati sa funkcije u zatvor i organizovati kavez u tom gradu gde će građani moći da ga pljuju, što je navelo Javno tužilaštvo da od policije zatraži da utvrdi da li je lider Vacić pretio gradonačelniku Šapca Nebojši Zelenoviću.
Iako se u medijima njegovo ime ponekad navodi kao Miloš, na pitanje kako se zaista zove spremno vadi ličnu kartu – pokazuje da mu je pravo ime Miša.
Kao dokaz, navodi da ima i nemačka dokumenta na isto ime – plod godina provedenih u ovoj zemlji gde su ga odveli roditelji koje opisuje kao fakultetski obrazovane.
Za Nemačku ga veže i imejl adresa – pored brojnih tradicionalnih srpskih simbola na njegovoj vizitkarti, elektronsku poštu prima preko adrese koja se završava nemačkim domenom „.de“.
Dileme je izazivalo i njegovo zanimanje – moguće je pronaći tekstove u kojima ga mediji predstavljaju kao ekonomistu ili kao pravnika, za šta on ima objašnjenje.
„Studirao sam na državnom Pravnom fakultetu, ali nisam završio studije nego sam uzeo diplomu nižeg stepenovanja.
„Ekonomiju sam završio na Beogradskoj poslovnoj školi, nakon što sam nostrifikovao diplomu iz Više ekonomske škole iz Nemačke.“
Po povratku u Srbiju, Vacić se aktivirao u ultradesničarskom pokretu SNP 1389, gde je najpre obavljao poslove portparola, da bi potom, po različitim tumačenjima, postao lider ovog pokreta ili bar jedne od njegovih frakcija koje su sve u imenu sadržale godinu Kosovskog boja.
Kao jedan od najmlađih lidera desničarskih pokreta, 2007. godine upoznao je tadašnjeg visokog funkcionera Srpske radikalne stranke (SRS), a današnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
„Vučića sam upoznao kad je lepio plakate Bulevar Ratka Mladića, čime je zaštitio uhapšene momke koji su to radili pre njega.
BBC: Kada ste ga videli poslednji put?
Vacić: Nisam ga dugo video.
BBC: Šta znači dugo?
Vacić: Par meseci, sigurno.
BBC: Par meseci je za Vas dugo? I češće ste se sretali?
Vacić: Mnogo smo se češće sretali u vreme zajedničke opozicione borbe.“
Kao deo pokreta SNP 1389, hapšen je u septembru 2008. godine, kada je, uprkos zabrani okupljanja zbog zabrane Parade ponosa, bio među članovima pokreta koji su se okupili kod Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Mediji su objavili da su u njegovom stanu tada pronađeni pištolj, municija, pancir i fantomke.
Taj događaj bio je samo jedan u nizu zbog kojeg je 2012. godine pokrenut postupak za zabranu pokreta SNP 1389.
„Pokret 1389 konstantno je ugrožavao ljudska prava i slobode, učestovao je u nasilju i podsticanju mržnje prema drugim ljudima i LGBT populaciji“, navodila je tada tužiteljka Gordana Janićijević.
Na teret im je stavljano i nasilje pred Paradu ponosa u Beogradu 2010. godine, podržavanje haških optuženika i slavljenje genocida u Srebrenici kao „dana oslobođenja Srebrenice“.
Proces nikada nije rezultirao zabranom ovog pokreta, a pratile su ga i brojne kontroverze oko toga kom pokretu se sudi, jer je u jednom trenutku bilo registrovano nekoliko organizacija sličnog imena.
S druge strane, Parade ponosa se u Beogradu redovno održavaju, scena nasilja više nema, a šetnje obezbeđuje sve manje pripadnika policije.
„Ne bavimo se više time jer je to prošla stvar – oni su, na neki način, pobedili.
„Srpski nacionalisti su kapitulirali, i sad je bitno da uđemo u institucije – naša bitka više nije na ulicama“, zaključuje Vacić.
Zbog toga je pokret SNP 1389 postao učesnik političke borbe i pokušao da izlaskom na izbore dođe do institucija, što je 2012. godine izazvalo oštre komentare tadašnjeg zamenika šefa poslaničke grupe Srpske radikalne stranke (SRS), a danas istaknutog funkcionera Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandra Martinovića.
„Iza takvih projekata krije se namera vlasti da se formiranjem nekih novih tobože nacionalnih stranaka na nekim sledećim izborima oslabi moć SRS, kao jedine istinske nacionalne stranke u parlamentu“, oštro je tada reagovao Martinović.
Optužba opozicije da su Vacićevi pokreti u službi vlasti pratiće ga do današnjeg dana.
Ipak, njegova prva politička avantura nije dugo trajala – posle loših rezultata na beogradskim izborima 2014. godine, podneo je ostavku na čelo pokreta i, kako kaže, napustio politički život.
Na svetla pozornice vratio se 2017. godine kao putnik u ikonama oslikanom vozu koji je iz Beograda krenuo za Kosovsku Mitrovicu, ali nikada do tamo nije stigao.
Iz kompozicije je već u stanici Topčider izašao direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, dok je Vacić izdržao do Raške, zadnje stanice ove kompozicije u kojoj je delio podsetnice na kojima je pisalo da je zaposlen u Kancelariji.
U tom svojstvu, gostovao je i na televiziji N1, u intervjuu koji je pribavio slavu i njemu i voditeljki Minji Miletić – zbog leksičkih grešaka i neobične zbunjenosti gosta, kao i negativnog odgovora voditeljke na Vacićevu molbu da dobije čašu vode dok intervju traje.
Vacić je, ipak, vodu dobio – ali i otkaz na radno mesto u državnoj administraciji.
„Bio sam savetnik u Vladi četiri meseca i shvatio sam da kao savetnik možeš da uradiš više za četiri meseca, nego na protestima na ulici za deset godina“, opisuje lično iskustvo iz rada sa Markom Đurićem.
Kaže da je taj posao za njega bila kruna iskustva humanitarnog rada tokom kojeg je Srbima na Kosovu nosio pomoć za, kako navodi, njegov novac i novac pokreta SNP 1389.
Iako se žestoko suprotstavljao politici koju je nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić vodio prema Kosovu, od dolaska naprednjaka na vlast 2012. godine kritike Miše Vacića bile su neuporedivo tiše za pregovore Vučića i Tačija, potpisivanje Briselskog sporazuma, Vučićev predlog za razgraničenje ili razmenu teritorija Srbije i Kosova.
„Ja mislim da Vučić brani Kosovo, ne vidim da ga izdaje, pa ne znam zašto bih ga napadao.
„Ipak, ne sme niko da potpiše nezavisnost Kosova i Metohije, pa ni Aleksandar Vučić“, navodi „crvenu liniju“ Miša Vacić.
Oplemenjen iskustvima iz državne službe, Vacić je u januaru 2018. godine osnovao organizaciju Srpska desnica i postao njen lider.
„Srpska desnica je mnogo umerenija od pokreta 1389, mnogo realnija.
„Ono je bio idiličarski pokret, čista srca, borba protiv vetrenjača – a sada smo mnogo pragmatičniji i svesni da su jedno naše želje, a drugo mogućnosti.“
Razliku između dve organizacije opisuje rečima „imao si bicikl, a sada imaš suhoj“, a na pitanje – ko mu je kupio suhoj, inače avion ruske proizvodnje, odgovara očekivano – da sve radi novcem članova organizacije.
„Ljudi dolaze da daju, novac uopšte nije problem.
„Ne treba narod da se zamlaćuje otkud Miši Vaciću pare – moji su roditelji fakultetski obrazovani ljudi, a ja sam novac odmalena gurao u srpski nacionalizam.“
Najavljuje da će narednog meseca početi da skuplja potpise da registruje organizaciju kao političku partiju, a već je na nekoliko lokacija u Beogradu postavio ogromne bilborde.
Na stolu drži mapu Srbije urađenu u tehnici poput greb-greb srećke za lutriju, na kojoj ogrebe teritoriju opštine na kojoj osnuje odbor.
Govori na osnivačkim skupštinama u Bujanovcu i Šapcu ponovo su na njega privukli pažnju tužilaca koji su od policije tražili da prikupi informacije da li je Miša Vacić pozvao na nasilje kada je pretio lokalnim Srbima u Bujanovcu da će ih proterati zbog korupcije, a gradonačelniku Šapca da će završiti u Drini poput austrougarskih vojnika u Prvom svetskom ratu.
„Ja nikog ne želim da fizički proteram – da negde ne živi, nego da proteram sa položaja.
„Možda je to malo gruba reč, ali to je deo marketinga“, kaže Vacić.
Advokat Svetozar Vujačić koji Vacića brani pred sudovima već skoro dve decenije, kaže da će tužilac teško dokazati fizičke pretnje.
„Niko ne može da vrši lobotomiju Miši Vaciću, da utvrdi šta je zaista rekao – on se metaforično izrazio da će da ih protera, ali iz politike.
„Uostalom, kako može da ga baci u Drinu iz Šapca – pa Drina i ne protiče kroz Šabac“, zaključuje Vujačić.
Ove reči ne dopadaju se ni predsednici Zavetnika Milici Đurđević, liderki konkurentske grupacije na desnom polu političke scene.
„On je samo još jedna u nizu pojava na patriotskom spektru koji će na svaki način iskompromitovati ideju srpskog patriotizma i rodoljublja.
„On nije ni prva ni poslednja maskota na tom kursu, nije ni prva ni poslednja štetočina koja neadekvatnim stavovima, neprimerenim izjavama i neodmerenim ponašanjem šalje potpuno pogrešnu poruku“, kaže Milica Đurđević.
Za politikologa Bobana Stojanovića, ovi nastupi Miše Vacića nastavak su njegove tradicionalne uloge na političkoj sceni Srbije.
„On je produžena ruka vlasti, govori ono što vlast misli, ali to ne sme da izgovori.
„On sam je potpuno irelevantan i ne verujem da ima bilo kakvu podršku, mrežu aktivista – jedino što ima su resursi koje dobija na upitan način, kao i prostor u medijima koje je dobio od onih za koje radi.“
U njegovu stvarnu političku snagu sumnja i liderka Zavetnika.
„Ljudi koji se pojavljuju na njegovim skupovima nisu njegove pristalice i to je sve režirana predstava, a mi se, umesto ozbiljnim problemima, bavimo političkim starletama.
„Deo vladajuće koalicije smatra da će on biti deo njihovog obračuna sa opozicijom, a ne shvataju koliko je on štetan za državu“, zaključuje Milica Đurđević.
Posle iskustva u timu Marka Đurića iz Srpske napredne stranke u Kancelariji za Kosovo i Metohiju, Vacić ovako odgovara na pitanje gde sebe vidi za deset godina.
„U vrhu državne vlasti – i mnogo ranije, ali za deset godina sigurno.
„Na kom mestu – videćemo, neka budućnost to pokaže, ali voleo bih nešto odakle bih mogao da pomognem narodu, svakako kroz izvršnu vlast.“
Na opasku da je za prethodnih deset godina, bar kako tvrdi, značajno umekšao stavove, te da li to znači da bi mogao da uvede Srbiju u Evropsku uniju, odgovara sa osmehom.
„To bi bio totalni apsurd jer sam se protiv toga borio čitav život ali – ko zna!
„Biću ceo život srpski nacionalista, ali ko zna šta će to značiti jer možda Evropa postane zajednica suverenih nacija.“
Liderka Zavetnika Milica Đurđević smatra da njegov politički uspon, ipak, nije toliko izvestan.
„Narod voli cirkus, ali ne u svojoj kući.
„Ljudi će u njegovom cirkusu uživati, ali to ne znači da će i za njega glasati.“
Ipak, uprkos umekšavanju stavova, za politikologa Bobana Stojanovića lider Srpske desnice definisanje ideološke pozicije Miše Vacića ostaje – nepotreban posao.
„Možemo reći da je on desničar, populistički desničar.
„Ali govoriti o njegovoj ideološkoj poziciji je potpuno isprazno jer zbog pojave, političke istorije, pravim desničarima ne predstavlja nikakvu osobu od poverenja.“
Vacić kaže da mu je evropski politički idol mešavina mađarskog premijera Viktora Orbana i italijanskog desničara Matea Salvinija.
U srpskoj istoriji izdvaja Karađorđa, a na pitanje ko mu je od istorijskih ličnosti uzor, vraća se u rimsko doba.
„Julije Cezar, jer nisam baš za pregovore sa drugom stranom – ja sam da presečemo.
„Da se svi među nama dogovorimo, pa da presečemo“, zaključuje Vacić.
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0