Koliko je rasizma u zdravstvu i medicini

Kada je Lajal Liverul bila tinejdžerka u Holandiji, počela je da primećuje sitne mrlje od gubitka pigmenta na licu i rukama.

Prepisani su joj antibiotici i antifungalni lekovi, ali nisu pomogli.

Pretpostavljala je da je to veoma retko i neizlečivo stanje.

Tek kada je otišla kod dermatologa u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK), koji je takođe bio tamnije puti, saznala je da je pravi uzrok ekcem.

On je sugerisao da drugi lekari kod kojih je išla, a koji su uglavnom bili belci, jednostavno nisu znali kako to stanje može da se javi i na tamnijoj koži, što je dovelo do pogrešne dijagnoze.

Liverpul, koja se nekada bavila biomedicinskim istraživanjem, sada je naučna novinarka, a njena prva knjiga „Sistematski problem: Kako se razboljevamo zbog rasizma“ istražuje razlike u kvalitetu, pristupu i zdravstvenoj zaštiti koje dobijaju pripadnici marginalizovanih etničkih grupa i belci, i načine na koje bi to moglo da se popravi.

U razgovoru sa kolegom, naučnim novinarom Dejvidom Robsonom, priča šta je otkrila.

• Grenlandski skandal sa kontrolom rađanja
• Reč koju više niko ne treba da izgovara
• Kako se raspravljati sa rasistom: Pet oborenih mitova
• Crni revolucionar koji je sudski osporio američku segregaciju

Zbog čega ste napisali knjigu?

Nedavno sam postala mama, a u UK-u verovatnoća smrtnog ishoda tokom trudnoće i porođaja je četiri puta veća za crnkinje poput mene nego za belkinje.

Slične statistike imaju i mnoge druge zemlje, i kao naučna novinarka koja ima iskustvo u medicinskim istraživanjima osećala sam da moram to da ispitam.

Mislila sam da znam mnogo o ovoj temi, ali sam ipak bila prilično zapanjena onim što sam otkrila.

Otkrila sam da osim materinstva, marginalizovane rasne i etničke grupe u mnogim zemljama širom sveta imaju daleko lošije zdravstvene ishode i u pogledu mnogih drugih zdravstvenih problema, među kojima su zarazne i kardiovaskularne bolesti, rak, i mentalno zdravlje.

Rasizam bih opisala kao krizu javnog zdravlja.

Zbog toga je naš zdravstveni sistem nepravedan, ali i nedelotvoran: troši vreme i rasipa novac i resurse.

Citirate istraživanje koje pokazuje da studenti medicine često imaju potpuno pogrešna uverenja o biološkim razlikama ljudi različite etničke pripadnosti. Koji su neki primeri tih uvreženih zabluda?

Na početku knjige govorim o uverenju da je koža crnaca deblja od kože belaca ili da su im nervni završeci manje osetljivi pa zato crnci drugačije doživljavaju bol.

Otprilike polovina studenata medicine u Sjedinjenim Državama (SAD) je imala neke od ovih predrasuda.

To je samo jedan primer, a u drugim oblastima medicine mitovi su čak pretočeni u vodiče.

Na primer, nekada su postojale smernice da rezultate ispitivanja funkcije bubrega treba prilagoditi rasi pacijenta, a zasnivale su se na verovanju da bubrezi crnaca rade drugačije od bubrega belaca.

Čini se da je ovo bio zaključak male studije, koju su zatim citirale druge studije i na kraju je uvršten u smernice, a postoje istraživanja koja pokazuju da takav pristup ima negativne posledice po zdravlje.

O tome sam prvo pisala za [naučni časopis] New Scientist, a nakon što sam se obratila britanskom Nacionalnom institutu za zdravlje i kliničku izvrsnost i dostavila im istraživanja koja ukazuju na ove posledice, uklonili su deo koji se odnosi na rasu i ažurirali su njihove smernice.

Sada se izmene unose i u međunarodne preporuke.

Medicina zasnovana na rasi se takođe primenjuje pri ispitivanju plućnih funkcija.

To potiče još od Semjuela Kartvrajta, lekara i robovlasnika u SAD-u, koji je verovao da su pluća crnaca slabija i da je zbog toga ropstvo korisno za njih.

To se nekako ukorenilo u praksi, i kada sam o tome izveštavala 2021. godine, međunarodne smernice su još uvek sadržale preporuku da merenje kapaciteta pluća treba prilagoditi rasi.

Ali prošle godine, dok sam sređivala konačnu verziju knjige, saznala sam da su Američko udruženje za bolesti pluća i Evropsko udruženje za respiratorne bolesti iz njihovih zajedničkih preporuka uklonili smernicu da ispitivanja treba prilagoditi rasi.

Izričito su rekli da je rasa društveni konstrukt i da nema potporu u biologiji.

Bilo bi sjajno da se to ranije desilo, ali ja sam srećna da se to uopšte dešava i da se vode ovakve rasprave.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Kako rasizam utiče na mentalno zdravlje?

Mnogo je nejednakosti koje treba ozbiljnije shvatiti.

Na primer, veća je verovatnoća da se u psihijatrijske institucije protivvoljno smeštaju crnci nego belci.

U slučajevima ispada uzrokovanih mentalnim poremećajima, u SAD-u je veća verovatnoća da policija ubije crnca nego belca.

Istraživanje ukazuje da je mogući razlog taj što se crnci smatraju većom pretnjom i opasnijim.

Rasizam može da utiče i na dijagnozu.

Postoje dokazi da je broj dijagnoza depresije kod pripadnika marginalizovanih grupa manji od stvarnog stanja i da se ona zato ne leči na odgovarajući način, a da se u nekim slučajevima šizofrenija olako dijagnostikuje crnim ljudima u UK-u i SAD-u.

Dakle, postoje neki stereotipi i shvatanja koja utiču na način na koji doktori leče obojene osobe i na stanja koja mogu da utiču na njih, što je problem.

Takođe, obojeni ljudi u mnogim zemljama kažu da lekari koji se bave mentalnim zdravljem ne shvataju ozbiljno njihovu izloženost rasizmu i uticaj takvih iskustava na njihovo blagostanje.

Posledica takvog odnosa je da kad su ljudi ranjivi i kada im je potrebna podrška oklevaju da potraže pomoć i razgovaraju o problemima sa kojima se suočavaju.

Naše mentalno stanje takođe može da utiče na naše fizičko zdravlje. Kakva je veza između rasizma i bolesti kao što su kardiovaskularne i Alchajmerova bolest?

Kardiovaskularne bolesti su najveći ubica na svetu i veliki su problem za javno zdravlje, a dokazi pokazuju da i rasizam u tome ima ulogu.

Postoje stresovi koje svakodnevno doživljavate, kao na primer da vas prate kada idete u prodavnicu zbog verovanja da crnci češće kradu – možda ćete osetiti ubrzani rad srca i uznemirenost.

A svakodnevna izloženost rasizmu tokom čitavog života može da ima neku vrstu hroničnog uticaja na vaš nervni i kardiovaskularni sistem.

Na primer, u SAD-u crnci češće imaju hipertenziju – visok krvni pritisak – što je glavni faktor rizika za kardiovaskularne bolesti.

Hronični stres i trauma se takođe mogu dovesti u vezu sa kognitivnim padom i demencijom koji su karakteristični za starenje.

• BBC istraga: Šta je južnoafrička osvetnička grupa čiji je moto „Mrzimo strance“
• Da li je film „Američka istorija iks“ nagovestio preporod belog nacionalizma
• Bura u Nemačkoj zbog ankete „treba li reprezentacija da ima više belih fudbalera“

Da li ima razloga za optimizam?

Dok sam pisala knjigu, upoznala sam mnogo ljudi koji smatraju ove probleme važnim i rade na njihovom rešavanju.

Na primer, postoji organizacija koja se zove Five X More koja vodi kampanju za zdravlje majki crnkinja u UK-u.

Oni su sproveli istraživanje koje je pokazalo da je 43 odsto crnkinja i žena mešovitog porekla prijavilo diskriminaciju u ustanovama koje pružaju zdravstvenu zaštitu trudnicama i porodiljama.

Zatim su sačinili preporuke za trudne crne ljude kako da ostvare njihova prava u zdravstvenim ustanovama.

Takođe su ponudili obuku za zdravstvene radnike koji žele da se ovi problemi reše i da se u trudnoći, tokom i posle porođaja svim ljudima, bez obzira na njihovo rasno poreklo, obezbedi i pruži jednaka zdravstvena zaštita.

Mnogi naučnici uklanjaju rasne predrasude iz njihovih medicinskih istraživanja.

I doktori su počeli da se bave sistemskim oblicima rasizma i medicinskim praksama zasnovanim na rasi o kojima smo govorili na početku našeg razgovora.

Volela bih da ima više sveobuvatnijih rasprava, ali se one već vode u pojedinačnim oblastima medicine, što je sjajno.

Pogledajte video:

Knjigu Lajle Liverpul „Sistemski problem: Kako se razboljevamo zbog rasizma“ objavili su Bloomsbury Publishing (UK) i Astra Publishing House (SAD).

Dejvid Robson je nagrađivani pisac naučnih tekstova. Njegovu poslednju knjigu „Zakoni povezanosti: 13 društvenih strategija koje će vam promeniti život“, objavili su Canongate (UK) i Pegasus Books (SAD i Kanada). Njegov Tviter nalog je @d_a_robson, i @davidarobson na Instagramu i Tredsu.

Pratite nas na Fejsbuku, , , Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk