Da li nekada imate onaj osećaj da jedino filmovi za decu mogu da vam poprave raspoloženje?
Koliko puta ste u ovom slučaju, rešili da potražite neki Diznijev film?
I to zbog onog osećaja da se izgubite u nekom drugom svetu i vremenu.
Izgleda da je Dizni posebno dobar u stvaranju tog osećaja, ali da li to znači da treba to da iskorišćava?
„Ljudi vole da budu nostalgični“, kaže doktor Vajnand van Tilburg, psiholog i stručnjak za nostalgiju na Kraljevskom koledžu u Londonu.
On kaže da je „nostalgija čežnja za prošlošću“ i da je taj osećaj povezanosti sa prošlim vremenima nešto što ljudima znači u životu.
To može biti jaka emocija, kaže Tilburg i dodaje da se ljudi okreću tome u teškim vremenima.
„Sećanja mogu da nam daju ružičastu sliku o prošlosti i to čini da se bolje osećamo“.
„Kralj lavova“ je Diznijev treći rimejk ove godine, nakon „Damba“ i „Aladina“.
Takođe, do sada su urađeni i rimejkovi crtanih fimova „Pepeljuga“ (2015), „Knjiga o džungli“ (2016) i „Lepotica i zver (2017).
Dizni je takođe objavio da će adaptirati i crtane filmove „Mulan“ i „Malu sirenu“.
„Postoji potreba za tim da se dodirne prošlost“, kaže Semjuel Džons (22), jedan od tvoraca kanala Nitpiks na Jutjubu (NitPix).
„Većina filmova je dobila nastavke ili obrade“, objašnjava Džons i dodaje da je i bolja tehnologija delimično razlog zašto nas toliko privlači osećaj nostalgije.
Semjuel kaže da internet i društvene mreže nisu uspeli da razbiju granice i zbliže nas, već su učinili da se osećamo izgubljeno.
Zato ljudi i vole da se „uhvate za nešto što im je poznato“.
Na Jutjub kanaču Nitpiks, najpopularniji video je Da li je Piksar mrtav?
Video ima više od milion pregleda i govori o tome da je Piksar objavio nastavke crtanih filmova, ali da su oni oni ostali u senci prvenaca.
„Oni vas bukvalno pitaju da li se sećate ovoga“, kaže dvadesetjednogodišnji Maks Bardsli, jedan od autora Nitpiksa zajedno sa Semjuelom.
Kaže glavna stvar koja je te crtaće učinila nezaboravnim i zanimljivim jesu reciklirani delovi iz prošlosti.
Semjuel i Maks su u svojim videima govorili i o nastavku „Neviđenih“, pod nazivom „Zašto je nastavak Neviđenih loš?“.
Maks kaže da je problem u nastavku u tome što je „razvodnjen i jer bi trebalo da se preradi“.
„Ako želiš da napraviš nastavak, moraš da uradiš nešto novo“.
Piksar izbacuje sve više nastavaka.
Studio koji je deo kompanije Dizni u prvih deset filmova koje je objavio imao je samo jedan nastavak – Priču o igračkama 2.
U sledećih 11 izdanja, čak sedam su bili nastavci.
Ali Marl Nilsen, producent Priče o igračkama 4, rekao je za Holivud reporter da novi kreativni direktor Piksara, Pit Dokter planira to da promeni.
„Nakon poslednjeg nastavka Priče o igračkama, slede originalni filmovi“, naveo je Nilsen.
Nostalgija kod ljudi se ne vidi samo na blagajnama po broju prodatih karata.
Emili Talbot ima 22 godine i dva leta provela je radeći u Diznilendu na Floridi.
Posao joj je bio „da ceo dan zasmejava ljudi“ i pomaže da se posetioci osete dobrodošlima.
Srela je dosta mladih porodica tokom ta dva leta na Floridi, ali je videla i dosta odrasli posetilaca bez dece, kao da su bili na svojevrsnim romantičnim izletima.
„Dolaze razni ljudi, neki od njih su klince ostavili kod kuće jer ih ne zanima Dizni“, kaže ona za BBC.
„To je ideja povratka u detinjstvo. Svi smo gledali filmove, više puta. A ovo je prilika da ih iskuse na drugačiji način“, navodi Emili.
„Diznilend je i veoma sigurno mesto – možete da posetite parkove koji ne postoje u spoljašnjem svetu“, dodala je ona.
Ali kao velika obožavateljka Diznija, Emili je zabrinuta da bi veliki broj nastavaka mogao da „uništi“ draž.
„Ne znam da li baš svaki nastavak može da bude tako moćan“, ističe ona.
Bob Ajger, izvršni direktor Diznija, razmišljao je na sličan način za serijal Ratovi zvezda.
Posle spin-off filma Han Solo,koji je baš i nije ispunio očekivanja, priznao je da su prebrzo objavljivani novi filmovi iz ovog serijala.
Ali to nije sprečilo Dizni da najavi novu trilogiju.
U martu je i film o Dambu naišao na ne baše sjajne kritike, mada je mesec i po dana kasnije Aladin prošao znatno bolje.
Mulan je sledeći na redu – jer se nastavak očekuje 2020. godine.
Dizni je najavio da će posle toga snimiti još devet novih filmova, a premijere se očekuju u periodu od 2021. do 2023. godine.
Jedan od tih filmova biće rimejk Male Sirene.
Vrlo je verovatno da će biti još rimejkova. Mediji prenose da se radi o Grbavcu iz Notr Dama, Petru Panu, Pinokiju, kao i filmu Lilo i Stič.
A ne zaboravite da nas navodno čeka i Knjiga o Džungli 2.
„Nostalgija je važan deo društvenog života i pomaže ljudima da se osećaju svrsishodno“, kaže Van Tilburg.
„Istraživanja pokazuju da ljudi koriste nostalgična sećanja da bi se osećali bolje“.
Van Tilburg je dodao da nostalgija pomaže ljudima koji u trenutku ne vide svrhu sopstvenog postojanja.
A možda je upravo nostalgija rešenje za sve češći problem udaljavanja mladih ljudi od porodica.
„Svi smo odrasli i trebalo bi tako i da živimo“, kaže Emili Talbot.
„Lepo je kada se ponekad vratite kroz vreme“, zaključila je ona.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0