„T L O P A S R J A I G I“ piše na ekranu nakon niza stop, stop, stop, stop, stop, stop, stop, stop, stop, stop, stop, stop.

Tih 12 slova bila su prva mozgalica crvenog i plavog takmičara u jubilarnoj emisiji kojom je obeleženo 25 godina TV slagalice.

„Pasirati“, rekao je jedan Strahinja.

„Plagijati“, odgovorila je jedna Vesna i dobila devet poena.

Ubrzo se prešlo na igru Moj broj.

Zadatak – uz pomoć 1, 8, 6, 5, 15 i 50 doći do 767. Strahinja je uspeo.

Sve je dobro dok onaj najveći broj nije 25, ko će to da računa.

Četvrt veka

Prva epizoda kviza sa najdužim stažom u Srbiji emitovana je na malim ekranima 22. novembra 1993. godine.

Četvrt veka kasnije, u četvrtak, emitovana je 7.148. epizoda 109. ciklusa.

Godine su prolazile, države se menjale, a Slagalica je opstajala.

Treća decenija 21. veka je sve bliže, a i dalje se svakog dana u sedam sati veliki broj ljudi širom Srbije, spremnih za Asocijacije i Ko zna-zna, smesti ispred televizora.

Na današnji dan 1993. – Emitovana prva emisija "Muzička slagalica" na Televiziji Beograd, autor Nikola Nešković, prvi voditelj Ivan Bauer. pic.twitter.com/kUGPMLQVoF

— RobertRobi (@Robertdreco) November 22, 2018

„Danas je Slagalica uveliko porodična tradicija“, kaže za BBC na srpskom Žarko Stevanović, pobednik Superfinala u 100. ciklusu.

Stevanović je 2011, sa 16 godina, bio treći, potom je osvojio 94. ciklus, a zatim i Superfinale u kojem su učestvovali samo pobednici 40 poslednjih ciklusa.

Dva puta je bio kviz prvak sveta u kategoriji do 20 godina, kao i prvak Srbije, a trenutno lovi takmičare u „Poteri“.

Srbi vole takmičenja

Branimir Arsić iz Kviz asocijacije Srbije – i jedan od bivših učesnika – razlog popularnosti Slagalice vidi i u sklonosti srpskog naroda ka takmičenju.

„Naš narod baš voli da gleda sve vidove takmičenja – bilo da se radi o muzičkim, sportskim, ili takmičenjima u znanju“, navodi Arsić.

• Jelena Lengold: Umetnik mora da se izdigne iznad politike
• Pet načina na koje je Emili Bronte inspirisala današnje umetnike
• Kako je Sten Li promenio svet

Prema njegovim rečima, Slagalica je mnogima bila i odskočna daska za dalje uspehe u kviz karijeri.

„Postala je deo svakodnevice kod većine naših građana – svi je gledaju od malih nogu, pa i ne čudi što poslednjih godina učestvuju takmičari mahom mlađi od same Slagalice.

„Čini mi se da je Slagalica postala i povod da se porodica okupi, pa makar i na tih petnaestak minuta.

„Slagalica zaista polako izrasta u kulturno blago Srbije i sasvim sigurno da je ovo samo prvih 25 godina“, navodi on.

Sastavila "zaljubljeni" meni dosta #slagalica

— Jezicara (@jezicara) November 18, 2018

Slučajnost

Kao razloge zbog kojih Slagalica toliko traje, Stevanović ističe „dopadljiv format, trajanje emisije i to što je otvorena za sve“.

Kako kaže, prijavio se gotovo slučajno.

„Čitao sam nešto na internetu jedne večeri i naleteo sam na reč ‘slagalica’, zamislio se malo, skinuo test prijavu sa sajta i poslao imejl.

„Ubrzo su me zvali, emisija je snimana 20. januara, pa sam posle presecanja slavskog kolača požurio u studio“.

Ipak, na početku je čak i on imao probleme.

„Reči mi nisu išle baš najbolje, ubadao sam u prvom učešću nekoliko puta ‘kompjuterske reči’, ali su uglavnom bile one sa pet, šest slova.

„Kod brojeva sam već bio bolji i tu sam retko gubio poene.

„Najveću razliku sam pravio u Ko zna-zna i Asocijacijama, igrama koje su mi uvek dobro išle“.

Istorija

• Prva epizoda slagalice emitovana je 22. novembra 1993. u sedam časova
• Bio je ponedeljak, a emisija se tada zvala Muzička slagalica
• Autor kviza je Nikola Nešković, koji je sa Draganom Milićević bio prvi voditelj
• Nešković je kvizu dao ime, a osmislio je i čuvenog Skočka
• Skočka je nacrtao Luka Spaić
• Krajem 1998, Muzička slagalica je promenila ime u TV slagalica

Finale i superfinale

Stevanović kaže da je i drugi put u Slagalicu otišao „slučajno i bez prethodnog razmišljanja“. Ali je ovog puta imao više znanja i iskustva pred kamerama.

„Gledao sam preko Jutjuba stare emisije kako bih se pripremio“, navodi on.

Osvojio je 94. ciklus.

Potom je došlo Superfinale, u kojem su učestvovali samo veliki znalci.

„Ne samo pobednici i finalisti, već divni ljudi i veliki šampioni, među kojima su bili i neki od najboljih kvizomana u Srbiji“, ističe Stevanović.

„Znao sam da će biti teško, ali sam se pripremao na vreme ovoga puta.

„U toj paklenoj konkurenciji sam pokazao koliko je, pored znanja i logike, bitno i trenutno nadahnuće, jer ono i te kako može da bude presudno u bitnim momentima“, ističe Stevanović.

Slagalica jedini merodavni ajkju test

— Ozloglašeni (@DAIWHAU11) November 16, 2018

Kako do pobede u Slagalici?

„Košarkaškim žargonom, pobednik Slagalice bi trebalo da bude all-round igrač“, kaže Arsić.

„Mora da bude dobar i u kombinatorici i u brojevima, ali je pre svega ključno da pokaže široko poznavanje opšte kulture“.

„Bilo je, naravno, situacija da pobednicima nikako ne idu slova ili da prosto ljudi ne znaju da igraju Skočka, ali vrhunski kvizaši onda sve to kompenzuju sjajnim poznavanjem opšte kulture“.

Arsić je učestvovao u 105. ciklusu Slagalice što, kako kaže, smatra ostvarivanjem nekih snova.

„Došao sam do finala i izgubio u četiri partije za nekih tridesetak poena od velikog imena srpskog kviza, Vladimira Krnača… Preponosan sam na taj rezultat“.

A koliko kamere utiču na krajnji ishod?

„To zavisi od čoveka do čoveka, ako ste po prirodi opušteni, onda verovatno i ne osećate nikakav pritisak kada se upale kamere – gledaoci odmah primete takve ljude.

„Ali ako ste tremaroš, onda se najviše borite sami protiv sebe… Spadao sam u drugu grupu ljudi.

„Bez obzira na to što sam snimio 16 emisija u tom ciklusu, svaki put sam osećao tremu, ali sam se trudio da voditeljke nikako ne izgovore kultnu rečenicu – trema je učinila svoje.“

Milka Canić

Jedno obično „dobro veče“, kojim je čuvena Milka Canić u svakoj emisiji pozdravljala gledaoce, postalo je jedan od simbola Slagalice.

O popularnosti kviza govori i to što su samo te dve reči Milku Canić načinile jednom od najpopularnijih televizijskih ličnosti u Srbiji.

Po zanimanju je bila filološkinja, ali ostaće upamćena pre svega kao „supervizorka“.

„Milka Canić je bila stvarno divna osoba, uviđavna, spremna da pomogne, potpuno prizemna i puna poštovanja“, navodi Stevanović.

„Prva stvar koju sam uradio kada sam prvi put došao u studio je bilo traženje autograma od nje. Nije krila da je navijala za mene u tom ciklusu“.

„U narednom učešću je nisam viđao, a nažalost, preminula je nekoliko meseci pre Superfinala“, 19. oktobra 2016. godine.

Nerešena slagalica. Jak x

— Milosavljević Stefan (@stefanm0609) November 20, 2018

Sećanja

Sedam godina nakon prvog učestvovanja u Slagalici, Žarko se i dalje bavi pitanjima – na primer, ko je postigao najviše golova na Svetskim prvenstvima u fudbalu, koji je glavni grad Uzbekistana i koja su dva glumca osvojila Oskara za istu ulogu.

Kako kaže, želi da Slagalica opstane što duže.

„Ponekad se setim prvog snimanja i shvatim koliko mi je to promenilo život“.

„Tada sam shvatio da sam na dobrom putu da postanem uspešan u omiljenoj branši, pa sam samo nastavio jače da guram svoju priču, što je rezultiralo titulama prvaka sveta, prvaka Srbije, kao i statusa reprezentativca na kviz takmičenjima“.

Šta još pamti?

„Gotovo celu prvu emisiju, naročito prve poene i kada sam rešio prvu asocijaciju, ostvarivši tako nedostižnu prednost“.

„Pamtim i kad sam pod visokom temperaturom igrao meč za treće mesto u tom ciklusu i uspeo da trijumfujem“.

„Pamtim i prvi ulazak u studio u 94. ciklusu kada mi je trebalo neko vreme da se presaberem, jer sam mislio da više nikada neću iznutra videti studio za snimanje Slagalice“.

„A što se tiče samih zadataka i pitanja… Njih umesto mene pamti svemoćni internet“.

Poseban krug pakla za one koji tražeći kombinaciju prijave četiri ista znaka, pa kakvo traćenje pokušaja #slagalica

— Marla Singerica (@marla_singerica) November 17, 2018

Kiša

U jubilarnoj epizodi Strahinja i Vesna nastavili su borbu.

Igra Spojnice zadala im je da spoje opere i njihove autore, pa prvake sveta u šahu i zemlje iz kojih dolaze.

„Koje ostrvo sa okolinom je posebna savezna država Australije, sa glavnim gradom Hobartom“, glasilo je jedno od pitanja u Ko zna-zna.

Tačan odgovor je Tasmanija.

Koliko ima jevanđelja u „Novom zavetu“, kako se zvao jedini rimski car rođen u Beogradu i kako se zvao junak filma „Hrabro srce“ bila su takođe neka od pitanja.

Pred prvu asocijaciju Strahinja je imao veliku prednost – 87:44.

Otvorio je polje G3 – mantil.

Vesna je izabrala G4 – glista.

„Kiša“, odmah je rekla Vesna i kolona se zacrvenela.

Rešenje kolone B je bio „internet“, a pod A „telefon“.

Možda da probate konačno?

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk