Lepša, virtuelna, stvarnost u Srbiji

Ako vam se na sviđa stvarnost u Srbiji, pređite u onu virtuelnu, jer sada bar za to imate mogućnosti.

Prepuna sala beogradskog Startit centra u kojem je u subotu 25. avgusta održana prva VR konferencija u Srbiji pokazuje da je domaća zajednica virtuelne stvarnosti sve veća, baš kao i interesovanje korisnika za ovu tehnologiju.

„Super je što se VR zajednica u Srbiji svakim danom širi i da postoje ljudi koji su zainteresovani da rade u toj oblasti. Ovo je šansa upravo za zemlje kao što je Srbija“, kaže za BBC Adrian Đura, jedan od predavača na konferenciji.

Adrian Đura je osnivač Flat Hill Games-a, mladog studija koji se bavi izradom video igara za VR, i na konferenciji je govorio o razlici između razvijanja VR i igara za druge platforme, ali i o budućnosti ove tehnologije u Srbiji.

Šta je VR?

VR ili Virtuelna stvarnost (Virtual Reality) u osnovi koristi kompjutersku tehnologiju kako bi simulirala okruženje.

Za razliku od tradicionalnih interfejsova, VR postavlja korisnika unutar samog sistema i pruža mu što realnije iskustvo.

Umesto da, standardno, gledaju u kompjuterski ekran, korisnici uz pomoć VR naočara imaju mogućnost interakcije sa virtuelnim svetom, jer stiču osećaj da se upravo nalaze u njemu.

Neki od prvih pokušaja uvođenja VR tehnologije u svet video igara odigrali su se ranih devedesetih kada je kompanija Sega predstavila svoj sistem.

Ipak, taj i slični sistemi su ostali na nivou prototipa, kako odgavarajuća tehnologija još uvek nije bila dostupna.

Poslednjih godina je tehnologija napredovala i stvorili su se uslovi za dovoljno kvalitetan doživljaj „stvarnosti“ u VR-u.

Zašto „bežimo“ u drugu stvarnost?

Stavljanje naočara koje gotovo neverovatno podsećaju na futurističke naprave iz naučnofantastičnih filmova sa kraja 20. veka još uvek nije uobičajena pojava.

Kako objašnjava Adrian Đura, ljudi u VR-u žele da rade nešto što ne mogu da rade u realnom svetu.

„Recimo, ako imate nekoga ko se plaši letenja avionom, on može to da proba u VR-u, zato što su to kontrolisani uslovi.“

Đurin studio trenutno radi na naslovu Clash of Chefs u kojem možete da se takmičite u pripremanju obroka sa ostalim igračima u virtuelnoj kuhinji.

Kako kuvanje ipak ne predstavlja nešto što većina ljudi nema prilike da proba u realnom svetu, Đura objašnjava da je igra na kojoj on radi drugačijeg tipa.

„To je arkadna igra, a ne simulator kuvanja. Nećete naučiti da spremate hranu, ali ćete se takmičiti u tome ko će pre isporučiti što veći broj sendviča.“

„Ali opet, to što radite kod nas u igri, nećete raditi u realnom svetu“, kaže Đura kroz smeh

• Ubijen Luiđi: Nintendo tokom predstavljanja igre ubio brata Super Marija
• „Beba“ koja je otpočela moderno kompjutersko doba
• Pametni uređaj Aleksa snimio i poslao privatan razgovor

Potpuno VR iskustvo

U pitanju je platforma koja u mnogo većoj meri uključuje pokrete i ljudska čula, stoga je neophodno obratiti pažnju i na druge faktore, pored onih vizuelnih, kako bi iskustvo korisnika VR bilo potpuno.

Baš zato što ova platforma za osnovni koncept ima odražavanje stvarnosti, kreatori moraju da omoguće igračima da se što više užive u to što rade dok nose VR naočare.

„Vi znate kako objekti funkcionišu u realnom životu i očekujete da tako bude i u VR-u. Ako imate čašu na stolu, očekujete da možete da je podignete. Ako je to pak nemoguće, nećete se uživeti dovoljno u igru“, objašnjava Đura.

Međutim, uživljavanje u igru ponekad može da ima i drugu stranu.

„Problem kod korišćenja VR je to što telo ne oseća ono što oči vide“, objašnjava Đura.

U tim slučajevima dolazi do mučnine (motion sickness).

Ukoliko se ono što vidimo ne poklapa sa onim što radimo, osetimo umor, vrtoglavicu, a ponekada može doći i do povraćanja, što je, kako kaže Đura, nešto najgore što može da vam se dogodi u VR-u.

„Treba izbegavati nagle pokrete i pomeranje kamere“ kaže Đura i dodaje da ljudi, očekivano, posebno loše reaguju na letenje, ali da postoje načini da se i ono učini podnošljivim.

„To se radi tako što se sužava vidno polje igrača i samim tim umanjuje mučnina“, objašnjava.

Koliko možete da izdržite u VR-u?

Potpuno je individualna stvar kako će se vaše telo prilagoditi korišćenju VR-a.

„To može da se poredi sa Ge silom. Telo se trenira i navikava tako da može da podnese veću Ge silu, a da osoba ne padne u nesvest“, objašnjava Đura.

Slično se trenira i mučnina u VR-u, samo što tu, srećom, ne postoji rizik od padanja u nesvest.

Đura dodaje da se mučnina češće javljala na početku razvoja VR igara i da danas postoji mnogo načina za njeno sprečavanje.

„To se retko dešava i više ne predstavlja prepreku za razvoj i napredak VR-a.“

Brojne virtuelne stvarnosti

Industrija video igara nije jedina sfera u kojoj VR može naći primenu.

VR može da se koristi u medicini, arhitekturi, obrazovanju i brojnim drugim oblastima i upravo su o tome, pored onih koji se bave razvojem video igara, govorili pojedini predavači na konferenciji.

Branislav Zeljković svoje znanje u oblasti VR-a koristi u arhitekturi.

To što se u ovom slučaju VR ne koristi za letenje ili simuliranje vožnje vozom, ne čini njegovu primenu ništa manje impresivnom.

„Ljudi dobijaju dosta dobru predstavu kada pogledaju projekat u VR-u. Kvalitet slike je napredovao i još uvek može da se poboljšava, ali je zato osećaj u prostoru jako dobar“, kaže Zeljković.

Dodaje da VR u arhitekturi nije konačan cilj već alat, marketinško pomagalo kako bi se projekat što bolje predstavio.

Iako arhitektura predstavlja granu u kojoj VR može imati široku primenu, Zeljković kaže da je ova tehnologija u Srbiji još uvek slabo zastupljena.

„Klijenti nisu spremni da plate takve usluge, jer ih vide kao nepotreban trošak. Većina stambenih objekata može da se proda na osnovu skice ili zbog dobre cene kvadrata“, objašnjava Zeljković, koji VR koristi u radu na skupljim projektima u inostranstvu.

Smatra da kada bi ljudi više koristili VR u svakodnevici, samim tim bi istu tehnologiju očekivali u prezentacijama.

Ali da bi do toga došlo, ističe, sami uređaji moraju da pojeftine.

Stvari koje se ne menjaju

Bez obzira na medij i tehnologiju kojom se on koristi, jedan sastojak je neophodan kako bi na kraju sve imalo smisla – priča.

Upravo o tome je na konferenciji govorio Mirko Stojković, profesor dramaturgije i osnivač Laboratorije interaktivnih umetnosti na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

„Osim tehnologije, skoro ništa se nije promenilo u načinu pripovedanja u poslednjih 2500 godina“, rekao je Stojković.

Zbog toga su, dodaje, dramaturzi i tu, kako bi svemu tome dodali priču i emociju.

Budućnost srpskog VR-a

Prva VR konferencija je akcenat stavila na projekte koji su rađeni u Srbiji, a njihov broj sve više raste.

Pored Stojkovića, Đure i Zeljkovića, svoje ideje je predstavio i Nikola Stojanović, profesor na Elektronskom fakultetu u Nišu koji je pojasnio koncept fotogrametrije i njene primene u radu sa studentima.

Nenad Ognjanović iz firme Altfuture predstavio je Derail Valley, simulaciju vožnje voza koja bi uskoro trebalo da izađe.

Ali po svemu sudeći, i prema rečima Adriana Đure, pravo vreme za VR u Srbiji tek dolazi.

„Ovo je šansa za Srbiju, pogotovo zato što cena rada nije toliko visoka kao u Americi. Jedan tim u Americi ne može da se finansira prosečnom uspešnom VR igrom, dok je to kod nas i više nego dovoljno.“

Dodaje da je dosta timova uvidelo da mogu da rade na dobrim proizvodima koji su vezani za VR, a pritom i da naprave dobar profit.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk