Ljubimci i bebe: Zašto volimo da gledamo slatke stvari na internetu

Buckasto mladunče pande nespretno pokušava da uradi kolut, rumena beba koja se smeje, mačka tužnih očiju – društvene mreže preplavljene su gomilom sličnih slika i snimaka.

Skoro svako veče pred spavanje Tamara Vukčević provodi bar pola sata gledajući ovakav sadržaj.

„Popravlja mi raspoloženje kad posle napornog dana gledam slatke životinje ili bebe.

„Slično se osećam kao kad sam u detinjstvu gledala crtani pre nego što zaspim ili kad su mi roditelji čitali priče“, kaže ova studentkinja.

I nije jedina, jer na TikTok-u postoji oko 80 miliona video snimaka sa heštegom #cute (slatko) na kojima su uglavnom mačke, zečevi, bebe ili mala deca.

Slatke ili ljupke stvari mogu brzo povećati aktivnost u određenim regionima mozga što oslobađaju dopamin, hormon zadovoljstva, objašnjava psihološkinja Anastasija Budžak sa Fakulteta za medije i komunikaciju.

„Ljudi uglavnom gledaju ove snimke kada žele da se osete bolje ili odlože dnevne obaveze“, dodaje ona.

• Zašto imamo potrebu da ugnječimo slatke bebe
• Beba nilskog konja skupo plaća cenu slave
• Komplikovana istina o mačjem predenju

Možda je do evolucije?

Tamara najviše voli da gleda životinje – neraspoložene mačke i mladunce majmuna u odelcima.

„Nekad mi je žao što nemam kućnog ljubimca, pa na ovaj način nadoknadim vreme koje bih htela da provedem sa životinjama“, objašnjava.

Određene crte lica su ljudima postale posebno simpatične tokom evolucije, smatra psihološkinja Budžak.

„I životinjska i bebeća lica imaju veće glave u odnosu na telo, krupne okrugle oči sa sitnim zenicama, mala usta i oglašavaju se specifično, tako da od nas očekuju neku reakciju“, kaže.

U ljudskoj prirodi je da se povezuje sa svetom koji ih okružuje, piše Britanika.

Interakcija sa životinjama uživo ima mnogo dobrih strana, kaže Budžak.

„Mačije predenje poboljšava naše raspoloženje, igranje sa kućnim ljubimcima smanjuje stres, krvni pritisak i smiruje anksioznost.

„Zato nije neobično što su na Jutjubu video snimci mačaka najgledaniji“, objašnjava psihološkinja.

U proseku, mladunci pasa i mačaka ljudima su slađi nego bebe.

„To je zato što su uzgajani da izgledaju kao bebe“, smatra Morten Kringelbah, neuronaučnik sa Univerziteta Oksford.

„Oni imaju velike oči i velike uši. Kada ih vidimo, mozak pomisli ‘ovo bi mogla biti beba'“, rekao je u ranijem razgovoru za BBC.

Kako mozak reaguje na slatkoću?

Kada vidimo nešto slatko, to pokreće brzu moždanu aktivnost u orbitofrontalnom korteksu, delu mozga odgovornom za emocije i zadovoljstvo.

Ova vrsta moždane aktivnosti utiče na želju za negom i povezanošću, što su neka od obeležja roditeljstva.

Baš zato volimo da gledamo bebe i druge slatke stvari, smatraju naučnici sa Univerziteta Oksford.

Ljudi radije gledaju bebe nego lica odraslih, pokazuje njihovo istraživanje.

Pogledajte video: Sad me vidiš, sad me ne vidiš – papagaj se zabavio sa saobraćajnom kamerom

Šta je to slatka agresija?

„Dođe mi da zagrlim i zgnječim neko slatko stvorenje kad god ga vidim“, kaže Tamara.

Ta potreba se javlja kada čoveka „preplave emocije“, ali to ne znači da bismo povredili to biće, utvrdili su istraživači sa Univerziteta u Kaliforniji.

Takozvana „slatka agresija“ pomaže nam da ostanemo emotivno uravnoteženi.

Ključnu ulogu i ovde igraju fizičke proporcije kao što su buckasti obrazi i okruglo lice.

Čak će i predmeti zaobljenijih ivica, poput budilnika ili farova automobila, biti dopadljiviji ljudima.

Da li slatki ljubimci prodaju proizvode?

Medvedići, štenci i mačke na ambalažama proizvoda Tamari privuku pažnju i tokom kupovine.

„Ne radim to svesno, ali bih pre imala sliku životinjice ili crtanog junaka na nekom proizvodu nego bilo šta drugo.

„Tako sam navikla i mislim da nisam jedina“, kaže ona.

Zbog interesovanja ljudi za životinje, trgovci često koriste slatke slike i imena životinja za reklamiranje, piše u radu Efikasnost slika životinja u reklamama naučnika sa Univerziteta u Minhenu.

Mnogi oglasi, nazivi brendova, slogani i dizajn ambalaže odnose se na životinje, pa je tako kravica postala drugi naziv mleko u Srbiji, po jednom brendu, a Milka čokolada je godinama imala reklame sa ljubičastom kravom.

Na prodaju utiče i stav potrošača prema tome koliko je životinja slatka i da li može da bude kućni ljubimac.

Pogledajte video: Kako je ljuljaška za bebe pomogla bolesnom pingvinu da prohoda

Od renesansnih anđela do mimova

U istoriji umetnosti jako se retko obraća pažnja na slatko – mahom zato što je akcenat stavljamo na lepotu, smatra Mina Radovanović, istoričarka umetnosti.

Dok lepo znači „uzvišeno, dostojanstveno, moralno, harmonično“, slatko, s druge strane „ima nameru da omekša, prizemlji, učini delo emotivno i čulno pristupačnijim“.

„Najčešće slatko nalazimo u detaljima mitoloških ili religioznih kompozicija, gde su se slikale danas svima poznate krilate bebe (putti).

„Upravo odavde potiče koncept anđela kao slatkog i milog bića“, dodaje ona.

Najbolji vizuelni primer su, „heruvimi u podnožju Sikstinske Madone“, delo renesanskog umetnika Rafaela.

Atmosfera ljupkog se postizala „pastelnom paletom, izraženo oblim formama i fizionomijom sa velikim očima na predimenzioniranoj glavi i malom telu“.

Ipak, slatko u umetnosti dobija konkretno mesto sredinom 20. veka unutar estetike masovne pop-kulture.

Tada su umetnici poput Endija Vorhola koristili dopadljive elemente iz stripova i sličnih sadržaja za decu „da bi kritikovali potrošačku kulturu“.

„Slatko je tada služilo da ukaže na površnost društva i sveopštu fascinaciju mladolikim i naivnim“, dodaje Radovanović.

Na kraju, slatko je postalo i deo virtuelne stvarnosti – u mimovima, stikerima, animacijama.

U digitalnom prostoru, slatko se koristi kao univerzalni jezik za prenošenje jednostavnih, brzih emocija, poput zadovoljstva, uzbuđenja ili empatije, zaključuje ona.

Pogledajte: Kako zvuči Mocart kad ga pevaju psi

Crtani junaci i modni trendovi

Nisu samo stvarne bebe i životinje popularne na internetu.

Bejbi Joda – tužni vanzemaljac u velikom kaputiću spuštenih ušiju iz franšize Ratovi zvezda osvojio je društvene mreže.

Slično se dogodilo i sa Helou Kiti, belom mačkom sa crvenom mašnom u kosi, junakinjom iz japanskog crtanog filma.

Crtani junaci poput Mikija Mausa, pa čak i standardni plišani medvedi, u poslednjih nekoliko decenija dobijali crta lica koje nalikuju dečijim, pokazala su istraživanja.

Ali, slatke stvari su svuda, ne samo na mreži.

Iz Japana je proizišao i proširio se na ceo svet stil crtanja i modni pravac nazvan „Kawaii“ – što znači „slatko“.

Junaci nacrtani u ovom stilu imaju rumene obraze, krupne cakleće oči i umekšane crte lica.

Pojavljuje se u mangama (japanskim stripovima), časopisima, pop-muzici i modi.

• Kako kućni ljubimci pomažu razvoj dece
• Životinje koje su se promenile zbog bliskosti sa ljudima
• Šetnja sa psom u prirodi – lek za tmurnu svakodnevicu

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk