Marin le Pen proglašena krivom za zloupotrebu EU fondova, zabranjeno joj da učestvuje na izborima 2027.

Francuska političarka Marin Le Pen proglašena je krivom za zloupotrebu evropskih fondova kojima je finansirala njenu krajnje desničarsku stranku Nacionalno okupljanje (RN).

Zabranjeno joj je da se pet godina kandiduje za javnu funkciju, što znači da neće moći da učestvuje na predsedničkim izborima 2027. godine.

Osuđena je i na zatvorsku kaznu, ali trenutno nije poznato da li će zaista i morati da ide u zatvor, a moraće da plati i 100.000 evra kazne.

Ukupno je osuđena na četiri godine zatvora, od kojih će dve biti uslovne.

Ostala dve bi mogla da odlsuži ne u pritvoru, već nošenjem nanogice (elektronskog uređaja za praćenje).

Očekuje se da će uložiti žalbu na kaznu zatvora, tako da se ova kazna sada neće primenjivati.

Ona i još 20 visokih zvaničnika Nacionalnog okupljanja optuženi su da su angažovali asistente koji su radili u njihovoj stranci, a ne za Evropski parlament koji ih je plaćao.

Le Pen je tokom suđenja negirala „nepravilnosti“.

Sudnicu je napustila pre kraja izricanja presude.

• Ko je francuska političarka Marin Le Pen
• Francuska: Preminuo Žan-Mari Le Pen, osnivač krajnje desničarskog Nacionalnog fronta
• Četiri razloga zašto su Francuzi glasali za Nacionalno okupljanje Marin Le Pen

Do sada se tri puta kandidovala na predsedničkim izborima – dvaput protiv aktuelnog predsednika Emaneula Makrona, njenoj najvećeg političkog rivala, oba puta osvojivši drugo mesto.

Na evropskim izborima u junu 2024. godine, Nacionalno okupljanje se nametnulo kao najpopularnija francuska stranka, osvojivši 31 odsto glasova i 30 od 81 poslaničkog mesta rezervisanog za Francusku u Evropskom parlamentu.

Zbog toga su mnogi mislili da bi Le Pen mogla da ima velike šanse na predsedničkim izborima 2027. godine.

Rezultati evropskih izbora naveli su Makrona da raspiše vanredne parlamentarne izbore u Francuskoj, pozvavši glasače da odbace „ekstremističku groznicu“.

Međutim, tokom prvog kruga glasanja 30. juna, Nacionalno okupljanje ostvarilo je još bolji rezultat, sa 33 odsto osvojenih glasova.

Makron je u septembru 2024. predstavio novu, desničarku vladu, sa Mišelom Barnijeom kao premijerom, ali je ona pala već u decembru.

Fransoa Bajru, Makronov saveznik i lider Demokratskog pokreta (MoDem), ubrzo je postao premijer.

• Potvrđena zatvorska kazna bivšem francuskom predsedniku Sarkoziju, ali neće iza rešetaka
• Poseta Emanuela Makrona: Pet stvari za koje je Francuska zainteresovana u Srbiji
• Život Brižit Makron kao TV serija

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk