Rusija i Zapad danas su razmenili ukupno 26 zatvorenika, što je najveći broj još od vremena Hladnog rata.
Vest o razmeni potvrđena je iz Predsedništva Turske koja je posredovala u pregovorima.
Zatvorenici su iz SAD, Nemačke, Poljske, Slovenije, Norveške, Rusije i Belorusije, navodi se u saopštenju Predsedništva Turske.
Deset ljudi, među kojima dvoje maloletnika, prebačeno je u Rusiju, 13 zatvorenika u Nemačku, a troje u SAD, dodaje se u saopštenju.
Potvrđeno je da su među oslobođenima reporter Volstrit džornala Evan Gerškovič, bivši američki marinac Pol Velan, kao i nemački plaćenik Riko Kriger, koji je bio zatvoren u Belorusiji, i ruski opozicioni političar Ilja Jašin.
Američki predsednik Džozef Bajden je na društvenoj mreži Iks podelio fotografiju Evana Gerškoviča, Alse Kurmaševe i Pola Vilana, sa američkim zvaničnicima i zastavom SAD.
„Posle nezamislive patnje i neizvesnosti, Amerikanci zatočeni u Rusiji su bezbedni, slobodni i uskoro će zagrliti najbliže“, napisao je Bajden.
Među ruskim državljanima su i neki za koje se sumnja da su povezani sa ruskom obaveštajnom službom.
Jedan od njih je i Vadim Krasikov, koga su nemački zvaničnici identifikovali kao pukovnika ruske obaveštajne službe FSB, a koji služi doživotnu kaznu zatvora zbog ubistva protivnika Kremlja 2019. godine u berlinskom parku.
Prema medijskim izveštajima, Krasikov je već u avionu za Tursku, a turska obaveštajna agencija kaže da je preuzela glavnu posredničku ulogu u razmeni.
Spekulacije o velikoj razmeni među različitim državama znatno su se proširile kada je nekoliko disidenata i novinara zatvorenih u Rusiji premešteno iz zatvorskih ćelija na nepoznate lokacije.
Za Rusiju nije neuobičajeno da tajno prebacuje zatvorenike iz jednu u drugu kaznenu koloniju, ali jeste neobično da odjednom više njih „nestane“, odnosno da se ne zna gde su.
Pogledajte video: Doček razmenjenih zatvorenika: Konačno kod kuće
Evan Gerškovič, reporter Volstrit džornala, uhapšen je 30. marta 2023. u Jekaterinburgu pod optužbom da je radio za američku Centralnu obaveštajnu agenciju (CIA), što su američke vlasti kategorički porekle.
U julu 2024. bio je osuđen na 16 godina zatvora maksimalne bezbednosti i prvi je američki novinar u Rusiji od Hladnog rata koji je optužen za špijunažu.
Pol Velan, bivši američki marinac, koji ima državljanstva Velike Britanije, Kanade i Irske, osuđen je 2020. u Rusiji na 16 godina prinudnog rada zbog špijunaže.
Uhapšen je u hotelskoj sobi u Moskvi 2018. godine, a agenti su tvrdili da je posedovao USB fleš na kojoj su bile državne tajne. Njegova porodica je godinama demantovala optužbe.
Alsu Kurmaševa, rusko-američka novinarka osuđena je na šest i po godina zatvora srednje bezbednosti posle tajnog suđenja.
Urednica Radija Slobodne Evrope, medij koji finansira američka vlada, osuđena je za širenje lažnih informacija o ruskoj vojsci.
Zaustavljena je u junu 2023. na međunarodnom aerodromu u Kazanju, kada su joj oduzeta oba pasoša. Uhapšena je u oktobru.
Vladimir Kara-Murza istaknuti je ruski disident, jedan od najglasnijih preostalih protivnika režima predsednika Vladimira Putina i otvoreni kritičar rata u Ukrajini.
Osuđen je na 25 godina zatvora zbog širenja „lažnih“ informacija o ruskoj vojsci i povezanosti sa „nepoželjnom organizacijom“ 2023. godine.
Ovaj britansko-ruski državljanin bio je u zatvorskoj koloniji u Sibiru, gde je, kako tvrdi njegova supruga, neurološki oboleo usled trovanja.
Ilja Jašin, ruski opozicioni političar, zatvoren je 2022. godine zbog „širenja lažnih vesti“ o vojsci zemlje.
Uhapšen je kada je osudio ratne zločine u Buči, ukrajinskom gradu, u kojem su ruske trupe navodno pogubile desetine civila.
Prethodno je optužio Vladimira Putina da je „poludeo od moći“ u nizu pisama iz zatvora u zapadnoj Smolenskoj oblasti gde je bio pritvoren.
Oleg Orlov, ruski aktivista za ljudska prava osuđen je u februaru jer je Rusiju nazvao fašističkom državom i kritikovao rat u Ukrajini.
Žaleći se na kaznu, ovaj 71-godišnjak uporedio je ruski pravosudni sistem sa nacističkim u Nemačkoj.
Lilija Čaniševa, osuđena je početkom 2024. godine na devet i po godina zatvora pošto su je vlasti optužile za ekstremizam.
Bila je lokalna koordinatorka u antikorupcijskoj mreži pokojnog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog i do skora je bila pritvorena u centru u Permskoj oblasti.
Ksenija Fadejeva osuđena je na devet godina zatvora zbog organizovanja ekstremističkih grupa. I ona je bila saradnica Navaljnog.
Njeni advokati su tvrdili da je ona prekinula sve veze sa organizacijom pre nego što je 2021. godine mreža Navaljnog proglašena za ekstremističku grupu.
Do razmene zatvorenika je došlo u vreme najzategnutijih odnosa između Zapada i Rusije od kraja Hladnog rata 1991. godine.
Poslednja je obavljena u decembru 2022, kada je američka košarkaška zvezda Britni Grajner razmenjena na pisti aerodroma u Abu Dabiju za ozloglašenog ruskog trgovca oružjem Viktora Buta, koji je 12 godina bio u američkom zatvoru.
U Beču je 2010. godine deset ruskih špijuna zatvorenih u Americi zamenjeno za četiri navodna dvostruka agenta zatočena u Rusiji.
Među njima je bio Sergej Skripal, bivši vojni obaveštajac, koji je kasnije otrovan nervnim agensom novičok u Velikoj Britaniji.
Napetosti Moskve i Zapada znatno su pojačane od kada je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Iz američke baze podataka o zatvorenicima uklonjene su informacije o petorici ruskih državljana, koji su na izdržavanju kazne u Americi, piše BBC na ruskom.
Ruska državna novinska agencija RIA novosti objavila je njihova imena – Vladislav Kljušin, Maksim Marčenko, Roman Seleznjev, Vadim Konoščenok i Aleksandar Vinik.
Pratite nas na Fejsbuku, , , Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0