Optuženik koji je stajao iza napada 11. septembra 2001. godine trebalo bi da se izjasni krivim u petak, više od 23 godina nakon što je čitav svet uzdrmala smrt skoro 3.000 ljudi u SAD.
Halid Šeik Muhamed, često nazivan samo KSM, trebalo bi da se izjasni na ratnom sudu u mornaričkoj bazi u zalivu Gvantanamo, na jugoistoku Kube, gde ga skoro dve decenije drže u vojnom zatvoru.
Muhamed je najozloglašeniji zatvorenik Gvantanama i jedan od poslednjih kojeg drže u ovoj bazi.
Ali moglo bi da dođe do daljih odlaganja pošto je američka vlada iznela tvrdnju da bi dozvoljavanje da dođe do nagodbe nanelo „nepopravljivu“ štetu i njoj i javnosti.
Dan pre nego što bi trebalo da se saslušaju sporazumna priznanja krivice, vladala je zbunjenost među porodicama, zvaničnicima i pravnim timovima u bazi dok čekaju da vide šta će se dalje dešavati.
Na ročištu koje treba da započne u petak ujutro, Muhamed bi trebalo da se izjasni krivim za ulogu u napadima od 11. septembra 2001. godine, kad su otmičari zauzeli putničke avione i udarili njima u Svetski trgovinski centar u Njujorku i u Pentagon nadomak Vašingtona.
Još jedan avion je udario u polje u Pensilvaniji nakon što su putnici pružili otpor otmičarima.
Muhamed je optužen za krivična dela među kojima su zavera i ubistvo, a u njegovoj optužnici su navedena imena svih 2.976 žrtava.
On je prethodno rekao da je isplanirao „operaciju 9/11 od A do Z“ – osmislivši ideju da obuči pilote tako da se zalete komercijalnim avionima u zgrade i da je te planove sredinom devedesetih izneo Osami bin Ladenu, lideru militantne islamističke grupe Al Kaida.
Ako bude došlo do njega, ročište u petak trebalo bi da se održi u sudnici u bazi, gde će porodice nastradalih i novinari sedeti u galeriji za posmatrače iza debelog stakla.
Pretkrivični postupak, koji se održava na vojnom sudu u mornaričkoj bazi, traje već više od decenije, dodatno zakomplikovan pitanjima da li mučenje Muhameda i drugih optuženika dok su bili u američkom pritvoru kvari dokaze.
Posle hapšenja u Pakistanu 2003. godine, Muhamed je proveo tri godine po tajnim zatvorima CIA-e poznatim kao „crne lokacije“, gde je 183 puta bio izložen simuliranom davljenju, iliti „voterbordingu“, između ostalih takozvanih „naprednih tehnika saslušanja“ u koje spadaju lišavanje sna i prinudna golotinja.
Karen Grinberg, autorka knjige Najmanje najgore mesto: Kako je Gvantanamo postao najozloglašeniji zatvor na svetu, kaže da je upotreba mučenja učinila „praktično nemogućim da se ovi slučajevi dovedu na sud na način koji bi poštovao vladavinu prava i američku jurisprudenciju“.
„Očigledno je nemoguće izneti dokaze u ovim slučajevima bez upotrebe dokaza dobijenih mučenjem.
„Štaviše, činjenica da su ovi pojedinci bili mučeni dodaje još jedan nivo složenosti samom krivičnom gonjenju“, kaže ona.
Slučaj takođe spada pod nadležnost vojnih komisija, koje rade po drugačijim pravilima od tradicionalnog američkog krivičnog pravosuđa, što usporava sam proces.
Nagodba je postignuta prošlog leta, posle dve godine pregovora.
Nisu objavljeni svi detalji nagodbe postignute sa Muhamedom i dvojicom njegovih saoptuženih.
Znamo da nagodba znači da mu ne preti suđenje sa smrtnom kaznom.
Na ročištu u sredu, njegov pravni tim potvrdio je da je on pristao da se izjasni krivim po svim tačkama optužnice.
Muhamed se nije obratio sudu lično, već je razgovarao sa vlastitim timom koji je prošao kroz čitavu nagodbu, napravivši male korekcije i izmene formulacija zajedno sa tužilaštvom i sudijom.
Ako bude priznao krivicu, a sud prihvati tu nagodbu, sledeći korak biće imenovanje vojne porote, poznate kao veće, koje će saslušati dokaze na tokom samog izricanja presude.
Na sudu u sredu, advokati su to opisali kao neku vrstu javnog suđenja, na kom bi preživeli i članovi porodica nastradalih dobili priliku da daju vlastite izjave.
Ključna za pristanak tužilaštva na nagodbu bila je garancija „da možemo da predstavimo sve dokaze koje smo smatrali neophodnim za uspostavljanje istorijske evidencije o učešću optuženih u onome što se desilo 11. septembra“, rekao je tužilac Klejton Dž. Trivet Mlađi.
Ali čak i ako nagodbe budu odobrene, proći će mnogo meseci pre nego što ovi postupci budu započeli i na kraju bude bila izrečena presuda.
Američki ministar odbrane Lojd Ostin imenovao je višeg zvaničnika koji je potpisao nagodbu.
Ali on je u vreme potpisivanja bio na putu i navodno je bio zatečen tim činom, prema pisanju Njujork tajmsa.
Nekoliko dana kasnije, pokušao je da ga povuče, rekavši u dopisu: „Odgovornost za takvu odluku trebalo bi da bude na meni kao vrhovoj vlasti.“
Međutim, i vojni sudija i vojno žalbeno veće doneli su odluku da je pogodba važeća i da je Ostin reagovao prekasno.
U još jednom pokušaju da blokira nagodbu, vlada je ove nedelje zatražila od federalnog apelacionog suda da interveniše.
U sudskom podnesku stoji da su Muhamed i druga dvojica optuženi za „činjenje najtežeg krivičnog dela na tlu Amerike u njenoj savremenoj istoriji“ i da bi sprovođenje nagodbe „lišilo vladu i američki narod javnog suđenja za utvrđivanje krivice optuženika i mogućnost smrtne kazne, uprkos činjenici da je ministar odbrane povukao te sporazume“.
Posle saopštavanja nagodbe prošlog leta, republikanski senator Mič Mekonel, tada lider stranke u domu, izdao je saopštenje u kom ju je opisao kao „gnusno odricanje vlade od odgovornosti da brani Ameriku i obezbedi pravdu“.
Neke porodice nastradalih u napadima takođe su kritikovale nagodbu, rekavši da je suviše popustljiva ili netransparentna.
Govoreći za BBC prošlog leta, Teri Strada, čiji je muž Tom stradao u napadima, opisala je nagodbu kao „davanje zatvorenicima u Gvantanamu tačno ono što žele“.
Strada, nacionalna predsednica grupe aktivista Ujedinjene porodice 9/11, rekla je: „Ovo je pobeda za Halida Šeika Muhameda i drugu dvojicu, ovo je pobeda za njih.“
Druge porodice vide sporazume kao put do presuda u složenom i dugotrajnom postupku i bile su razočarane najnovijom intervencijom vlade.
Stiven Gerhart, čiji je mlađi brat Ralf stradao u napadima, doleteo je do zaliva Gvantanamo da bi gledao Muhamedovo izjašnjavanje o krivici.
„Koji je krajnji cilj Bajdenove administracije? Da dobije odlaganje i da se sve prenese na sledeću administraciju? Sa kojim ciljem? Mislite na porodice. Zašto produžavate ovu sagu?“, rekao je on.
Gerhart je za BBC rekao da nagodbe „nisu pobeda“ za porodice, ali da je došlo „vreme da se pronađe način da se sve ovo zaključi, da se ti ljudi osude“.
Muhamed je držan u vojnom zatvoru u zalivu Gvantanamo od 2006. godine.
Zatvor je otvoren pre 23 godine – 11. januara 2002. godine – tokom „rata protiv terora“ koji je usledio posle napada od 9/11, kao mesto za držanje osumnjičenih terorista i „ilegalnih neprijateljskih boraca“.
Većina koja je bila držana tamo nikada nije optužena, a vojni zatvor se našao na meti kritike grupa za zaštitu ljudskih prava i Ujedinjenih nacija zbog tamošnjeg tretmana pritvorenika.
Većina je sada repatrirana ili preseljena u druge zemlje.
U zatvoru se trenutno nalazi njih 15 – što je najmanji broj u njegovoj istoriji.
Svi sem njih šestorice optuženi su ili osuđeni za ratne zločine.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk