Može li se do stana po računici predsednika Srbije

Nema besplatnog ručka.

Ovu izreku iskoristili bi pojedini ekonomisti i bankari da opišu najavu povoljnih stambenih kredita za mlade u Srbiji koju je nedavno predstavio predsednik Aleksandar Vučić.

„Hoćemo da osamostalimo mlade ljude… Do nekretnine će moći da dođu i oni koji studiraju, ali i nezaposleni“, rekao je Vučić.

Ministarstvo finansija, Udruženje banaka Srbije i Komercijalna banka NLB nisu odgovorili na pitanja BBC novinara hoće li i na koji način primeniti predložene mere.

Vučićeva najava došla je u jeku studentskih blokada gotovo svih državnih fakulteta u Srbiji zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu u kojem je poginulo 15, a teško povređeno dvoje ljudi.

Ova mera je „populistička, a država takvim potezom želi da odobrovolji studente koji nedeljama protestuju“, smatra ekonomista Veroljub Dugalić.

„To je čist marketinški potez i ništa više“, kaže Dugalić za BBC na srpskom.

Akcenat jeste stavljen na studente i nezaposlene, ali je u suštini ovaj kredit namenjen mladima koji imaju stalan posao, ocenjuje Vladimir Vasić, bankar i finansijski konsultant.

• Triput meri, jednom seci – kako izabrati kvalitetan stan u Srbiji
• Kako u Srbiji do kuće na selu
• Ko može da dobije 20.000 evra za novi dom u Srbiji – pitanja i odgovori

Banke do sada „nikada nisu davale ovakve pozajmice ljudima koje nemaju stalno zaposlenje, jer to nije u skladu sa važećim propisima Narodne banke Srbije“, kaže Vasić za BBC na srpskom.

„Ne sumnjam da će to država izmeniti kako bi omogućila nezaposlenima da podignu stambeni kredit.

„Država svakako može sebi da dozvoli da budžetskim novcem subvencioniše određenu ciljnu grupu, u ovom slučaju mlade“, smatra on.

Mera jeste marketinška, kaže, ali może da ima smisla ukoliko, na primer, mladi kupac stana ostane u zemlji i ne ode u inostranstvo.

„Pitanje je samo koliko će to da košta državu“, upozorava on.

Ubrzo posle Vučićeve najave, Narodna banka Srbije usvojila je propis kako bi se sproveo državni Program stambenih kredita za mlade.

Odlučeno je da učešće bude jedan odsto za stambene kredite, uz garanciju države.

Ko garantuje otplatu

Država će subvencionisati kamatu prvih šest godina, a učešće za stambeni kredit za nekretnine vrednosti kvadrata do najviše 2.200 evra, biće smanjeno sa 20 na jedan odsto, najavio je Vučić.

Prosečna cena kvadrata u Srbiji je oko dve hiljade evra, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Ako mladi između 20 i 35 godina podignu kredit od 75.000 evra, platiće učešće 750.

Prve godine rata će biti 93, a od druge do šeste 175, a potom 340 evra, računica je srpskog predsednika.

Maksimalna vrednost nepokretnosti može biti 100.000 evra.

Najveći teret će pasti na Banku Poštanske štedionice, rekao je Vučić, dodajući da se nada da će u programu učestvovati i druge banke.

„Najkasnije od 1. do 15. marta kreće primena“ ovog programa, tvrdi predsednik Srbije.

Od ranih 2000-ih, kada je tržište nekretnina ponovo ušlo u legalne tokove, uslovi za dobijanje stambenih kredita kod banaka nisu nimalo jednostavni, a jedan od glavnih je stalno zaposlenje.

„Banku zanima da li na nekretninu može da upiše hipoteku i postoji li neka zabrana u pogledu plaćanja rata.

„Kako će onaj ko studira to da donese, jer bankama nije najvažnije da aktiviraju hipoteku ako se ne isplati kredit, već da se on uredno plaća“, naglašava Dugalić.

U slučaju da se kredit ne otplaćuje, banka može da traži da žirant preuzme odgovornost.

„Neko će morati da plaća taj kredit.

„Žiranti bi u tom slučaju mogli biti roditelji, babe, dede ili neki drugi članovi porodice“, kaže Vasić.

Uzmeš evro, vratiš dva

„Posle kupovine stana od 75.000 evra, mladi će nakon 40 godina otplatiti više od dva ovakva stana, odnosno banci će platiti više od 150.000 evra“, računica je studenata Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Stambeni krediti jesu takvi da banke na kraju uvek naplate dvostruko više novca nego što pozajmljuju, ukazuje Vasić.

„Ovi najavljeni krediti predviđaju olakšice u prvih nekoliko godina, a kasnije su maltene isti kao i svi drugi komercijalni krediti za stanove“, naglašava Vasić.

Trenutno je u Srbiji odobreno ukupno 157.622 stambena kredita, pokazuju podaci iz izveštaja Udruženja banaka Srbije iz aprila 2024. godine.

Do 31. oktobra 2024, vrednost svih ovih stambenih kredita bila je 615 milijardi dinara (5,2 milijarde evra), navode iz Narodne banke Srbije u pisanom odgovoru BBC-ju.

• Zašto ljudi sa Balkana sve više kupuju stanove u Trstu
• Socijalno stanovanje u Srbiji, rešenje koje stvara nove probleme

Negde garsonjera, a negde kuća sa dvorištem

Za 100.000 evra u Beogradu je moguće pronaći različite nekretnine, u zavisnosti od lokacije i kvadrature, kaže Aleksandra Mihajlović sa portala za nekretnine 4zida za BBC na srpskom.

Za taj novac može da se kupi garsonjera ili jednoiposoban stan u širem centru Beograda, ili dvosoban u naseljima na obodu prestonice.

U Novom Sadu, drugom po veličini gradu u Srbiji, za istu sumu „može da se kupi stan od 40 kvadrata, a u nekim delovima i veći“, kaže Mihajlović.

U Nišu je prosečna cena kvadrata 1.600, a u Kragujevcu 1.390 evra, podaci su ovog sajta.

U manjim gradovima, poput Zrenjanina i Subotice, prosečna cena kvadrata od 1.130 i 1.270 evra, ovaj budžet pruža mogućnost kupovine većih stanova ili porodičnih kuća, objašnjava Mihajlović.

Saveti: Na šta treba obratiti pažnju pri kupovini stana u Srbiji

(Ne)zaposlenost mladih

Stopa nezaposlenosti među mladima između 15 i 24 godine je 21,5 odsto, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Kako starosna granica raste, tako stopa nezaposlenosti pada.

Ugovor o radu na neodređeno jedan je od najbitnijih uslova za dobijanje stambenog kredita.

Prema istraživanju Krovne organizacije Srbije (KOMS), takav ugovor ima 37 odsto mladih od 15 do 30 godina, dok 17 odsto njih radi na crno.

Moraju li banke da pristanu na plan države?

Država ima načina da „ubedi“ banke da slede predložene mere.

„Narodna banka Srbije je merodavna za njih, ali ako možda ne budu htele da učestvuju u ovome, država lako može da kaže, hajde da vidimo poresku politiku za banke“, tvrdi Dugalić.

Vasić, međutim, smatra da banke mogu da odbiju učešće u programu jer se radi o „privatnim institucijama“.

„Ništa nije besplatno i neko mora da plati tu kamatu banci“, kaže Vasić.

U Narodnoj banci Srbije imaju više optimizma.

„Program podrazumeva subvenciju i garanciju države i opravdano je naše očekivanje da će poslovne banke podržati ovaj program uključivanjem ovih kredita u sopstvene ponude“, odgovaraju iz NBS.

Pogledajte: Tržište nekretnina – zašto zaselak u Leskovcu vredi koliko stan u Beogradu

Kratka istorija jeftinih stanova

• 2000. Vlada Srbije je obećala gradnju 100.000 stanova u roku od 10 godina za mlade bračne parove i pripadnike snaga bezbednosti Deset godina kasnije, završeno je tek nešto više od 10 odsto ovih stanova.
• 2002. Vlada Srbije donela je Uredbu o rešavanju stambenih potreba zaposlenih u državnim službama uz kredite za stanove dva do tri puta jeftiniji od komercijalnih uslova. Nije poznato koliko je stanova kupljeno.
• 2003. Građevinska direkcija Srbije ponudila je stanove u dvadesetak gradova, uz rok otplate je od četiri do 25 godina, sa ratama u novcu ili obveznicama stare devizne štednje. Nema dostupnih podataka o ovim stanovima.
• 2004. tadašnji gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović najavio je izgradnju „neprofitnih stanova“. Nema dostupnih podataka o ovim stanovima.
• 2004. Aleksandar Vučić, tada kandidat za gradonačelnika Beograda, obećao je stanove od 350 evra po kvadratu i najavio, ukoliko ga izaberu, izgradnju 11.000 stanova u Beogradu. Vučić nije izabran.
• 2006. Mlađan Dinkić, tadašnji ministar finansija, najavio izgradnju 3.600 stanova za zaposlene u državnoj upravi i javnim službama. Cena kvadrata tog stana trebalo je da košta koliko i njegova gradnja. Nema dostupnih podataka o ovim stanovima.
• 2008. Najavljeni jeftini stanovi za ugrožene u Beogradu i izgradnja 2.000 socijalno neprofitnih stanova. Nema dostupnih podataka o ovim stanovima.
• 2010. Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostronog planiranja, najavio je izgradnju do 12.000 stanova. Dve godine kasnije, prvi stanari su se useljeni su prvi stanovi u zgrade na prostoru bivše vojne kasarne u Beogradu
• 2014. Aleksandar Vučić, tada premijer Srbije, najavio je gradnju jeftinih stanova, koji bi bili useljivi već 2015. godine, a kvadrat bi koštao između 350 i 400 evra. Nema dostupnih podataka o ovim stanovima.
• 2017. Najavljena izgradnja jeftinih stanova za pripadnike bezbednosnih snaga, mlade naučnike i bračne parove. Nema dostupnih podataka o ovim stanovima.
• 2022. Vlada Srbije uredbom omogućila majkama sa decom da dobiju pomoć države od 20.000 evra za kupovinu stana ili kuće. Nema dostupnih podataka o broju stanova.

Izvor: Istinomer

Kredit kao jedina mogućnost

Predrag Vujić, BBC novinar

Stambeni kredit sam uzeo 2007. po ne baš najpovoljnijim uslovima, ali je to bio jedini način da probam da obezbedim stan, a ne da iznamljujem, kao godinama pre toga.

Kredit za stan površine oko 60 kvadrata sam uzeo kao 35-godišnjak, na 30 godina.

Poslednjih pet godina su uz subvencija države, što znači da će tada rata biti dvaput manja od sadašnje od 427 evra.

Kredit ću otplatiti kada budem imao 65 godina, kada ću, prema sadašnjim propisima, steći i pravo na penziju.

I da, platiću banci dvostruko više od vrednosti kredita.

Bilo je teško prihvatiti činjenicu da ću kredit otplaćivati do kraja radnog veka, svakog meseca davati 427 evra, uz stalnu neizvesnost da li će Euribor rasti.

Na mesečne komunalije i ratu ode ogroman deo plate i to jeste finansijsko, pa i psihičko veliko opterećenje.

Ipak, pošto su cene iznajmljivanja stanova prethodnih godina značajno porasle, sada je nekako lakše, jer bih isti ili veći novac davao nekom zakupodavcu.

Ovako je lakše jer znam da te pare ne bacam, a stan je moj.

Kada je prošlo prvih pet godina, do kada je postojala zabrana otuđenja, postalo je malo lakše jer znam da uvek mogu da prodam stan ako ne budem mogao da plaćam ratu.

Uprkos svemu, ponovo bih uzeo kredit za stan, jer je ulaganje u sebe, da tako kažem, a ne bacanje novca na rentu.

Uostalom, mnogi žive „pod hipotekom“.

Prošla su vremena kada su državna preduzeća davala stanove, pa je kredit mnogima, kao i meni, jedina mogućnost.

Pogledajte video: Kako izgleda život u minijaturnim stanovima u Japanu

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk