Dosadna, neprestana glad – toga se Haneul najviše seća iz vremena provedenog u severnokorejskoj vojsci.
Izgubio je dest kilograma u prvom mesecu službe, zbog ishrane na ispucalom kukuruzu i plesnivom kupusu.
Posle tri meseca obuke, on kaže da je njegov gotovo čitav bataljon bio izuzetno pothranjen i da je morao da bude poslat u centar za oporavak kako bi se ugojio.
Kada su kasnije razmešteni da budu čuvari prve linije fronta na granici sa Južnom Korejom, kukuruz je bio zamenjen pirinčem.
U vreme kad bi stigao do njihovih zdela, veći deo pirinča bi odlazio na pozadinske jedinice, a ostatak je bio pomešan sa peskom.
Haneul kaže da je njegova jedinica bila među najbolje uhranjenim, što je bila taktika da se spreči bežanje u Južnu Koreju.
Ali to nije zaustavilo Haneula.
On je 2012. godine prkosio smrti dok je trčao preko Demilitarizovane zone (DMZ) – pojasa zemlje koji razdvaja Severnu od Južne Koreje.
Njegovo iskustvo i iskustvo drugih vojnih prebega pomaže da se rasvetle uslovi u kojima službuju hiljade severnokorejskih trupa poslatih na front u ruskom ratu protiv Ukrajine.
Pjongjang je navodno poslao oko 11.000 vojnika da pomognu ruskim snagama da povrate deo vlastite Kurske oblasti, koju im je oduzela Ukrajina u iznenadnoj letnjoj ofanzivi.
Prošle nedelje, Vašington i Kijev su rekli da su vojnici sada ušli u borbu „u značajnijim brojevima“, a da je „više desetina“ njih već ranjeno ili ubijeno.
Međutim, prebezi i drugi vojni stručnjaci kažu za BBC da te trupe ne treba potcenjivati.
Prema obaveštajnim službama Južne Koreje, većina pripada elitnoj jedinici Olujni korpus, i imaju „visok moral“, ali „ne vladaju savremenim načinom ratovanja“.
Samo viši, sportski tipovi se biraju za Olujni korpus, kaže prebeg Li Hjun Seung, koji je obučavao specijalne snage Severne Koreje ranih 2000-tih pre nego što je prebegao 2014. godine.
Učio ih je borilačkim veštinama, kako da bacaju noževe i prave oružje od escajga i drugih kuhinjskih pomagala.
Ali iako je obuka Olujnog korpusa naprednija od one u redovnim severnokorejskim jedinicama, ti vojnici su i dalje pothranjeni, pa čak i neuhranjeni.
Na onlajn snimcima, navodno severnokorejskih trupa u Rusiji, vide se mlađi, „krhki“, vojnici kaže Haneul.
Oni su u upadljivom kontrastu sa propagandnim video snimcima Pjongjanga, na kojima se vide vojnici kako kidaju železne okove i razbijaju komade leda golim rukama.
Tokom čitavog vremena provedenog u vojsci, Haneul kaže da je ispalio svega tri metka u jednoj jedinoj vežbi sa bojevom municijom.
Najbliže što se našao borbama bilo je kad je gladni zemljoradnik zalutao u DMZ u potrazi za povrćem.
Haneul kaže da je ignorisao naređenje da se „puca u svakog uljeza“ i pustio čoveka da ide samo sa upozorenjem.
Teško je znati koliko se promenilo u deceniji otkako je Haneul prebegao, imajući u vidu odsustvo informacija iz Severne Koreje.
Čini se da je vođa zemlje Kim Džong Un usmerio veći deo ograničenih resursa na rakete i nuklearno oružje umesto na redovnu vojsku.
Ali prema jednom drugom vojniku, Rjuu Seonghjunu, koji je prebegao 2019. godine, prve tri godine u vojsci su „neverovatno teške“, čak i za specijalne snage.
Ovaj 28-godišnjak, koji je radio kao vozač u vazduhoplovnim snagama sedam godina, kaže da su se tokom te službe uslovi pogoršavali, a da je pirinač postepeno nestajao iz redovnih obroka.
„Vojnike šalju u planine na više dana sa vrlo malom količinom pirinča i kažu im da je to deo njihove obuke za preživljavanje.“
Imajući u vidu da su ove trupe obučene da se bore na planinskom Korejskom poluostrvu, prebezi se pitaju koliko će se dobro one prilagoditi borbama u ravnici i u rovovima Kurska.
Ključno od svega, Olujni korpus nije frontovska jedinica.
„Njihova misija je da se infiltriraju na neprijateljske položaje i stvore haos duboko na neprijateljskoj teritoriji“, kaže Rju.
Ali, dodaje on, Kim Džong Un nema druge alternative nego da pošalje specijalne snage, jer redovni vojnici provode najveći deo vremena u zemljoradnji, građevinarstvu ili sečenju drveća.
„Kim Džong Un je morao da pošalje ljude koji mogu da demonstriraju izvesni nivo borbene gotovosti, da bi izbegao narušavanje reputacije Severne Koreje u Rusiji.“
Čini se da je jezička barijera stvorila dodatnu prepreku.
U nedelju je ukrajinska odbrambena obaveštajna jedinica saopštila da su problemi u komunikaciji doveli do toga da severnokorejski vojnici slučajno otvore vatru na ruski bataljon, ubivši osam ljudi.
Uz te procene, bilo bi lako otpisati ove trupe kao „topovsko meso“ i znak očaja ruskog predsednik Vladimira Putina.
Ali to bi bila greška, kažu prebezi.
Njihova lojalnost režimu i borbeni duh će mnogo značiti.
„Većina vojnika u Olujnom korpusu potiču iz radničkih ili zemljoradničkih porodica, koje su izuzetno verne partiji i slede naređenja bez pogovora“, kaže Haneul, čiji otac i rođak su bili u specijalnim snagama.
Intenzivne ideološke sesije „ispiranja mozga“, koje se održavaju svakog jutra, dodatno će osigurati da oni budu mentalno spremni, dodaje Li.
On veruje da će se severnokorejske trupe „privići na bojište, naučiti kako da se bore protiv neprijatelja i da će pronaći način da prežive.“
Iako vojnici sigurno nisu imali izbora da li će biti razmešteni, Rju misli da bi većina njih svakako želela da ide.
Ambiciozni među njima će to doživeti kao priliku da napreduju u karijeri.
A imajući u vidu koliko je teško služiti u Severnoj Koreji, neki će prigrliti priliku da iskuse život u inostranstvu po prvi put.
„Mislim da će biti voljniji da se bore od ruskih trupa“, dodaje on, priznajući da bi u njihovoj situaciji i on želeo da bude poslat tamo.
Čun In-Bum, bivši komandant južnokorejskih specijalnih snaga, slaže se sa ocenama prebega.
„Samo zato što nemaju dovoljno hrane i obuke, to ne znači da su nesposobni. Privići će se brzo. Ne smemo da ih potcenjujemo.“
I dok je malo verovatno da će 11.000 vojnika preokrenuti tok jednog ovakvog rata iznurivanjem – procenjuje se da Rusija ima više od hiljadu gubitaka dnevno – stručnjaci i zvaničnici veruju da bi ovo mogao da bude samo prvi kontingent, sa Pjongjangom koji potencijalno može da pošalje i do 60.000 ili čak 100.000 ljudi, ako budu bili rotirani.
Sa takvim brojkama, Čun veruje da oni na kraju mogu da postanu efikasni.
Takođe, Kim Džong Un će uspeti da istrpi velike gubitke bez posledice po stabilnost njegovog režima, kažu bivši vojnici.
„Oni koji budu bili poslati su ljudi bez uticaja i veza – otvoreno govoreći, oni koji mogu biti žrtvovani bez ikakvih problema“, kaže Haneul.
On se seća kako je bio šokiran kad je saznao da nema dece visoko kotiranih roditelja u njegovoj frontovskoj jedinici: „Tad sam shvatio da smo mi zapravo potrošna roba.“
On ne očekuje mnogo otpora porodica poginulih, čiji će sinovi, kaže on, biti slavljeni kao heroji.
„Imate bezbroj roditelja koji su izgubili dete pošto su ga poslali u vojsku“, dodaje on, prisetivši se rođaka drugog kolena koji je poginuo.
Njega tetka je dobila sertifikat, u kom je njen sin hvaljen zbog herojskog doprinosa.
Lojalnost vojnika i njihovih porodica bi mogla da naruši ukrajinske i južnokorejske nade da će mnogi od njih naprosto prebeći čim uđu u borbe.
Kijev i Seul su razgovarali o sprovođenju psiholoških operacija duž fronta kako bi podstakli ljude na predaju.
Ali čini se da oni nemaju pristupa mobilnim telefonima.
Prema ukrajinskoj obaveštajnoj službi, čak se i ruskim vojnicima oduzimaju telefoni pre nego što se susretnu sa severnokorejskim trupama.
I tako, moguće strategije infiltracije podrazumevaju emitovanje poruka preko zvučnika ili korišćenje dronova za bacanje letaka.
I Rju i Haneul su odlučili da prebegnu nakon što su pročitali antirežimsku propagandu poslatu preko granice iz Severne Koreje.
Ali oni ne veruju da će to funkcionisati toliko daleko od kuće.
Oni kažu da je potrebno mnogo vremena da se sakupe želja i hrabrost za bekstvom.
Nadalje, Haneul podozreva da su oficiri dobili naređenje da pucaju u svakoga ko pokuša da beži.
On se seća kako su njegovi drugovi otvorili vatru na njega dok se davao u smeli sprint preko DMZ-a.
„Dvanaest metaka mi je preletelo tik iznad glave“, kaže on.
Čak i zarobljavanje severnokorejskih trupa bi moglo da predstavlja problem za Ukrajince.
U Severnoj Koreji, biti ratni zarobljenik smatra se velikom sramotom i gorim od smrti.
Umesto toga, vojnici se uče da oduzmu sebi život, pucajući u sebe ili detonirajući granatu.
Rju se priseća slavne vojne pesme naslovljene „Sačuvaj poslednji metak“.
„Govore vam da sačuvate dva metka, jedan da ispalite u neprijatelja, a drugi u sebe.“
Ipak, bivši instruktor specijalnih snaga Li je čvrsto rešen da pomogne.
On se ponudio da ide na front da bi komunicirao direktno sa vojnicima.
„Malo je verovatno da će prebeći u velikim brojevima, ali moramo da pokušamo. Kad budu čuli poznate glasove kao što je moj i drugi iz Severne Koreje, to bi moglo da utiče na njihovu psihologiju“, kaže on.
Haneul se samo nada da će oni uspeti da se vrate u Severnu Koreju.
On zna da postoji izvesna šansa da su neki njegovi rođaci među vojnicima poslatim u Rusiju.
„Samo se nadam da će preživeti i bezbedno se vratiti.“
Dodatno izveštavanje: Džej Kvon i Hous Li
Pogledajte video: Rat zvučnicima na granici Južne i Severne Koreje
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk