Neobičan vetar koji vratolomnom brzinom pojačava toplotne talase i požare

Neobični, vreli, suvi vetrovi koji duvaju niz padine planina mogu da desetkuju vegetaciju i raspire požare

Vreli „fenski“ vetrovi koji znaju da se stušte niz padine planina igraju veliku ulogu u katastrofalnim toplotnim talasima i požarima – a uz klimatske promene mogli bi da postanu još veći problem.

To je reč koja, na nemačkom, takođe znači „fen“.

I upravo je takav.

Vreli, suvi vetar koji se spušta niz padine planina, pržeći sve na svom putu.

Dovoljno je snažan da podigne temperaturu vazduha za više stepeni.

Ovo je neobična, ponekad opasna, vremenska prilika poznata kao Fen.

• Pre i posle: Šta je ostalo iza požara u Los Anđelesu
• Fotogalerija: Dramatične scene požara koji guta delove Los Anđelesa
• Najmanje petoro nastradalih u požaru koji guta delove Los Anđelesa

Ovi vetrovi – poznati u Kaliforniji i kao vetrovi Santa Ane – često se javljaju tokom toplotnih talasa, kada mogu da podignu temperature do neizdrživih visina na lokalnim – bukvalnim – žarištima.

Pod pravim uslovima, oni takođe mogu da raspire plamenove i zahuktale požare.

U januaru 2025. godine, snažna vetrovita oluja Santa Ane sa naletima vetra koji su dostizali brzinu od, prema prognozi, i do 160 kilometara na čas, nadvila se nad južnom Kalifornijom.

Vetrovi, za koje Nacionalna meteorološka služba kaže da su „opasni po život“, raspirili su požare koji su buknuli na padinama planina zapadno od Los Anđelesa.

Brzo se šire suvom vegetacijom, a zahvatili su Pacifičke palisade blizu Santa Monike, primoravši na evakuaciju najmanje 30.000 stanovnika.

U avgustu 2023. godine, na Tajvanu, Fenski vetrovi bili su povezani sa vrelinom od 39 stepena Celzijusovih na jugoistoku zemlje.

Ista vrsta vetra takođe je potencijalno pogoršala jak toplotni talas u Francuskoj, a neki spekulišu da je on pomogao da nastanu uslovi suvog kresiva koji su značajno pojačali razorne šumske požare na Mauiju, na Havajima, u kojima je poginulo najmanje 106 ljudi.

Fenski efekat može da se dogodi i na mnogo hladnijim mestima, čak i na Antarktiku, gde može da doprinese rapidnom topljenju ledenih santi.

A 2018. godine, on je bio okrivljen za potiskivanje značajne količine leda dalje od obale Grenlanda.

Neobična snaga Fenskih vetrova ne mora da se zaustavi samo na tome.

Vlada dugogodišnje narodno verovanje da oni mogu da izazovu negativne psihološke efekte, kao što su depresija i suicidalne misli.

Iako ima ograničenih čvrstih dokaza za to, može slobodno da se kaže da Fenski vetrovi ne smeju da se shvate olako.

Nauka, srećom, može da nam pomogne da ih bolje razumemo – baš kao i opasnost koju oni predstavljaju.

Fenski vetrovi mogu da nateraju šumske požare da se ponašaju haotično i okrivljeni su za stvaranje uslova koji su doveli do nedavnih požara u Grčkoj

„Obično vam treba nekakva planina ili brdski venac da bi došlo do Fenskog efekta“, kaže Liz Bentli, direktorka Kraljevskog meteorološkog društva.

Vlažni vetar se podigne jednom stranom planine da bi stigao do hladnijeg vazduha, gde se vlaga potom kondenzuje i stvara oblake ili kišu blizu vrha ili na njemu, objašnjava ona.

„To oslobađa energiju u atmosferu“, dodaje ona, izazvavši rast temperature vazduha.

Vetar se potom spušta niz drugu, zavetrinsku stranu planine, gde uslovi bez oblaka omogućuju suncu da ga dodatno zagreje.

Temperatura vazduha može da poraste za 10 stepeni Celzijusa ili čak i više od toga.

Jedan zapis iz 1972. godine u SAD ukazuje na to da je Fenski vetar u Lomi, u Montani, podigao lokalnu temperaturu sa -48 stepeni Celzijusovih na 9 stepeni – što je skok od 57 stepeni Celzijusovih za samo 24 časa.

Sličan fenomen doveo je do rasta temperature u Kat Benku, u Montani, za 29 stepeni Celzijusovih za samo sat vremena u januaru 2020. godine.

Uobičajenije je da Fenski vetrovi dovedu do temperaturnih razlika od nekoliko stepeni.

Jedna 30-godišnja studija u Južnim Apalačkim planinama pokazala je da su dizali temperature za najmanje 3 stepena Celzijusovih u poređenju sa obližnjim lokacijama koje nisu bile pogođene ovim vetrovima.

A događaj od 2. januara 1999. godine doveo je do toga da se uski pojas toplog vazduha probije kroz Veliku dolinu Tenesija, na severozapadnoj strani planina Smoki, koji je bio 10 stepeni Celzijusovih topliji od okolnih oblasti.

Jednom kad imate doprinos globalnog zagrevanja i normalne varijabilnosti kao što su Fenski vetrovi, to sve dejstvuje zajedno i dobijate toplotni talas kakav niste videli nikad ranije – Džim Overlend

Izraz Fen potiče iz alpskog regiona u Evropi, ali isti efekat je dobio različita imena na raznim drugim mestima u svetu.

U delovima SAD, kao što su Stenovite planine i Aljaska, poznati su Činokovi vetrovi, dok u Kaliforniji ljudi koriste izraz Santa Ana kad misle na isti fenomen.

U Argentini, Fenski efekat je poznat kao Zonda, dok je u Južnoj Africi on Bergvind.

Španci u Valensiji ga nazivaju Ponenta.

A u Velikoj Britaniji Fenski vetar u Peninskim planinama u severnoj Engleskoj lokalno je poznat kao Helmski vetar.

Svi oni mogu da se klasifikuju kao padinski olujni vetrovi.

Vrlo je verovatno da ovaj fenomen postane utoliko značajniji u predstojećim godinama, kaže Džim Overlend, arktički meteorolog iz američkog Nacionalne okeanske i atmosferske uprave (NOAA), budući da možemo da očekujemo duže, češće i jače toplotne talase zbog klimatskih promena.

„Jednom kad imate doprinos globalnog zagrevanja i normalne varijabilnosti kao što su Fenski vetrovi, to sve dejstvuje zajedno i dobijate toplotni talas kakav niste videli nikad ranije“, kaže on.

Osmog avgusta 2023. godine, zastrašujući šumski požar, kog je havajski guverner opisao kao „vatreni uragan“, prohujao je kroz popularni obalski grad Lahaina na Mauiju.

Kombinacija više faktora uticala je na erupciju vatre, među njima visoke temperature, niska vlaga, suva trava u toj oblasti i jaki vetrovi iz obližnjeg uragana.

Međutim, vetrovita oluja koja se spustila niz padinu, iliti Fenski efekat, verovatno je delimično takođe mogao da se okrivi za sve, smatraju pojedini stručnjaci.

Fenski vetrovi su zaista mogli da budu na delu ovde, kaže Kreg Klements, direktor Interdisciplinarnog istraživačkog centra za šumske požare sa Državnog univerziteta San Hoze u Kaliforniju, mada on napominje da su na požare u Lahaini uglavnom uticali jaki vetrovi u čitavoj oblasti koji su duvali u to vreme.

Fenski efekat se često pojavljuje u vezi sa ozbiljnim požarima, kaže Klements.

On navodi primere u Kaliforniji i Grčkoj.

A povezan je i sa šumskim požarima u južnom Kejpu u Južnoafričkoj Republici, kao što su smrtonosni požari u Knisni 2017. godine.

Ustanovljeno je i da izazivaju haotične požare oko kanadskih Stenovitih planina, gde mogu da pokrenu „eksplozivne“ požare uz planinu a povremeno i da ih poguraju niz padinu.

„Jedna stvar koju ljudi ne shvataju je da on može da isuši gorivo“, kaže Klements, govoreći konkretno o travi.

„Gorivo može da od mraza po njemu postane kritično suvo za sat vremena.“

Ovo je posebno problematično zato što požari mogu jako brzo da se rašire preko travnatih površina.

Rapidni uticaj Fenskih vetrova na životnu sredinu primetan je na drugim mestima, kao što su snežni planinski venci gde širenje ovog fenomena može rapidno da otopi sneg i led.

Neki ljudi zbog toga ove vetrove zovu „snegožderima“, kaže Klements.

U toku je veliko istraživanje da li Fenski vetrovi imaju psihološki uticaj na ljudska bića, da bi se videlo da li ima istine u starim narodnim verovatnima sa Alpa.

Jedna studija iz 2020. godine analizirala je podatke iz skoro 72.000 bolničkih lečenja u mentalnim ustanovama tokom 35-godišnjeg perioda u Bernu, u Švajcarskoj, i pokazala da su Fenski vetrovi povezani sa 5 odsto povećanog rizika od takvih hospitalizacija.

Klements, međutim, sugeriše da je teško sa sigurnošću dokazati da vetrovi zaista izazivaju obrasce kao što su ovi, jer i drugi zbunjujući faktori mogu da igraju ulogu.

U svakom slučaju, oni očigledno mogu da imaju snažne uticaje na vremenske prilike i požare na određenim mestima, i važno je biti svestan rizika koje predstavljaju, kaže Bentli.

„Ne možete ništa da uradite da zaustavite vetar“, kaže ona – ali je važno biti spreman ako efekat realno može da se desi u vašem kutku sveta, naročito ako postoji rizik od opasno visokih temperatura ili smrtonosnih požara.

Tekst je prvobitno objavljen 23. avgusta 2023. godine, a dopunjen je 8. januara 2025. detaljima o vetru Santa Ana, povodom šumskih požara koji su pogodili Los Anđeles.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk