Neželjena deca Vijetnamskog rata: „Moj otac nikada nije znao puno ime moje mame”

Tokom Vijetnamskog rata, Sjedinjene Države (SAD) su koristile vazdušne baze na Tajlandu za bombardovanje Severnog Vijetnama.

Hiljade američkih vojnika bilo je stacionirano na Tajlandu i mnogi su dobili decu sa lokalnim ženama.

Ali po završetku rata, većina vojnika je otišla.

Pedeset godina kasnije, zahvaljujući pomoć DNK testovima, neka od ove ostavljene dece mogu ponovo da se sastanu sa biološkim roditeljima.

• Sedam razloga zašto je Amerika izgubila rat u Vijetnamu
• Masakr u Mi Laju – zataškavanje zločina američke vojske
• Zašto se Kabul poredi sa povlačenjem Amerikanaca iz Vijetnama

Mlada Tajlanđanka rodila je Dženi Štuber 1970. godine, negde u blizini vazdušne baze Ju-Tapao, 140 kilometara jugoistočno od Bangkoka.

„Mama nije mogla da me zadrži.

„Dali su me njenoj najboljoj prijateljici, ali ni ona nije mogla da se brine o meni“, kaže Dženi.

Tako je Dženi predata Fondaciji Perl S. Bak, međunarodnoj organizaciji koja je podržavala i savetovala neželjenu „decu rata“.

Niko nije znao ko je Dženin otac.

Jedina informacija koju su imali je da je on američki vojnik koji je radio u Ju-Tapau, jednoj od osam američkih vazdušnih baza izgrađenih u Tajlandu tokom rata u Vijetnamu i glavnom aerodromu za njihove bombardere B-52.

Između 1965. i 1973. godine, stotine hiljada američkih vojnika slato je svake godine da se bore protiv komunističkog režima u Severnom Vijetnamu (tadašnjoj Demokratskoj Republici Vijetnamu).

Prema podacima američkog Ministarstva za boračka pitanja, tokom sukoba je ukupno 3,4 miliona Amerikanaca bilo raspoređeno u jugoistočnoj Aziji.

U doba Hladnog rata, SAD su strahovale od mogućeg širenja komunizma, posebno od „domino efekta“ – da ako jedna azijska zemlja prihvati levičarsku ideologiju da će i druge ubrzo poći istim stopama.

Na vrhuncu rata, u Tajlandu je bilo stacionirano oko 50.000 američkih vojnika.

A tokom dopusta za odmor i oporavak hiljade vojnika je iz Vijetnama redovno odlazilo u Tajland.

Barovi, noćni klubovi, bordeli i drugi prostori za zabavu iznikli su u kvartovima crvenih fenjera koji su građeni oko američkih vazdušnih baza.

Mnogi vojnici su imali neobavezni seks ili kratkotrajne veze sa lokalnim ženama.

Upravo iz takve veze je rođena Dženi.

Kada je imala tri nedelje, usvojio ju je švajcarski par koji je u to vreme radio u Tajlandu.

Kako je odgajana sa braćom i sestrama iz Švajcarske, Dženi nije osećala da je drugačija od njih.

Do jednog dana…

„U robnoj kući u Bangkoku, gospođa me je upitala gde mi je mama.

„Pokazala sam na moju majku, ženu plave kose koja je stajala pored kase.

„Gospođa je bila zbunjena“, priseća se ona.

Kroz priče za laku noć saznala je da je usvojena.

Kada je Dženi imala 14 godina, njena porodica se preselila u Švajcarsku, a ona se zarekla da će se jednog dana vratiti u Tajland da pronađe biološke roditelje.

Zahvaljujući DNK testovima, koji su danas lako dostupni, ona je 2022. godine uspela da pronađe njenog oca u SAD-u.

Ali, to nije bio kraj njene potrage: Dženi, koja sada ima 53 godine, i dalje očajnički traži njenu majku Tajlanđanku.

„Govorim sebi da verovatno nikada neću pronaći moju majku i da moja priča neće imati srećan kraj“, kaže Dženi očiju punih suza.

Seks-turizam tokom rata

Učešće SAD u Vijetnamskom ratu okončano je kada su trupe iz komunističkog Severnog Vijetnama okupirale Sajgon, na jugu.

Cena i žrtve dugogodišnjeg rata bile su prevelike za SAD.

Njihove trupe su povučene 1973. godine, a dve godine kasnije, vojska komunističkog Severnog Vijetnama je izvršila invaziju na nekomunistički Južni Vijetnam.

Prisustvo Amerikanaca u Tajlandu je značajno promenilo međunarodnu sliku o zemlji i podstaklo je nagli rast turizma.

Od samo 200.000 međunarodnih i domaćih posetilaca 1960. godine, broj je porastao na 800.000 1970. godine, a deceniju kasnije, Tajland je ugostio čak pet miliona turista.

Pedeset godina posle Vijetnamskog rata, Tajland je i dalje jedna od najpopularnijih svetskih turističkih destinacija, kao i središte seks- turizma, što je delimično nasleđe ratnih godina.

Apeli na televiziji

Samo nekoliko godina pre rođenja Dženi Štuber, na usvajanje je dat Moris K. Pli Roberts, dete Tajlanđanke i američkog vojnika.

Majka ga je predala Perl S. Baku, istoj fondaciji koja je pomogla švajcarskoj porodici da usvoji Dženi.

Fondacija je procenila da je do 1968. godine bilo „više od 2.000″ dece čije majke su Tajlanđanke i biološki očevi pripadnici američke vojske koji su tokom rata slati u Tajland.

Čak je i skovan izraz „Ameroazijac/tkinja“ koji se često koristio za označavanje dece rođene u istočnoj i jugoistočnoj Aziji, čije majke su lokalne žene, a očevi američki vojnici.

Fondacija je za BBC rekla da je samo pet odsto očeva koji su se posle rata vratili u SAD pružilo finansijsku pomoć njihovoj deci u Tajlandu, a od onih koji su to u početku činili, većina je prestala da šalje novac već posle godinu dana.

O Morisu se brinula bogata tajlandska porodica.

Danas je poznati glumac i TV voditelj.

Ali se detinjstva seća kao vremena kada je bio zanemaren i zapušten.

Kaže da je odgajan „kao sluga“ i da je morao da radi da bi dobio hranu.

„Kod kuće su me tukli, šutirali i verbalno zlostavljali, a u školi sam se svađao i tukao sa drugom decom.

„Zbog tamne boje moje kože smatralo se da sam prljav… za njih sam bio manje vredna osoba“, kaže on.

Nekoliko puta je bežao od kuće, ali se uvek vraćao.

Kada mu je bilo 17 godina, Moris je konačno napustio hraniteljski dom i obratio se fondaciji Perl S. Bak u Pataji.

Uz njihovu podršku uspeo je da završi školu.

Zatim je uplovio u industriju zabave u Tajlandu i počeo je da radi kao TV voditelj pod umetničkim imenom Moris K.

U emisijama je apelovao da mu se jave svi koji imaju informacije o njegovoj majci.

Kada je Moris imao 34 godine, 1995. godine, pojavila se pred njegovim vratima.

„Nismo se bacili jedno drugom u zagrljaj, mada sam želeo da je zagrlim.

„Potreba za ljubavlju majke pretvorila se u bes.

„Želeo sam da znam zašto me je ostavila“.

Imati bebu tamne puti bez oca bilo je skandalozno za Tajlanđanku, rekla mu je.

„Bez mene je mogla ponovo da se uda, da ima pravu porodicu“, rekla je Morisu.

Saznao je da mu je otac bio američki vojnik koji je radio u blizini provincije Čačongsaa, istočno od Bangkoka, gde je upoznao Morisovu majku.

Zabavljali su se kratko pre nego je napustio Tajland bez pozdrava.

„Nije mogla da se seti njegovog imena. Spalila je sve fotografije i sve drugo.

„Moja majka je htela da zaboravi sve o njemu, ljudi su mislili da je seksualna radnica“.

Pored ove neželjene dece, rasprostranjena prostitucija u Tajlandu takođe je nasleđe tih ratnih godina.

Janos Cilberberg, profesor na Univerzitetu u Bristolu, kaže da je razvoj kvartova crvenih fenjera u blizini američkih vazdušnih baza posledica prisustva vojnika u zemlji tokom rata u Vijetnamu.

„Tajland je jasan primer kako se industrija seksa razvija.

„Američki vojnici su išli da se bore u Vijetnamu, ali su redovno odsustvo provodili opuštajući se u Tajlandu.

„Kada se rat završio, vojnike su zamenili turisti“, kaže on.

Kvartovi crvenih fenjera su i danas tamo gde su nekada bile američke baze, iako su vojni objekti zatvoreni pre više decenija.

• Kako DNK test može da promeni nečiji život
• Da li bebe nastale mešanjem DNK troje ljudi imaju pravo da znaju ko su oni
• Kako genetika određuje naše životne izbore
• Da li je srpski genom mit

‘Iznajmljene supruge’

Pačarin Lapanun, autor knjige Ljubav, novac i obaveza: Transnacionalni brak u severoistočnom tajlandskom selu (Love, Money, and Obligation: Transnational Marriage in a North-eastern Thai Village), objašnjava da su

Tajlanđanke i američki vojnici imali složene odnose.

U nekim slučajevima „živeli su zajedno kao par nekoliko meseci, i njihova veza bi trajala do slanja vojnika na front ili nazad u SAD“, kaže autor.

Neki u Tajlandu su ove žene smatrali „iznajmljenim suprugama“.

Morisova majka je preminula deceniju nakon njihovog prvog susreta i voditelj je mislio da će to biti kraj njegove potrage za biološkim ocem.

Ali godinama kasnije, odlučio je da uradi DNK test u saradnji sa američkom kompanijom koja pomaže ljudima da pronađu njihove pretke.

Na osnovu rezultata identifikovao je rođaku koju je pitao da li je neko u njenoj porodici bio u Tajlandu između 1964. i 1966. godine.

I neko jeste – bivši vojnik po imenu Ajzeja Roberts.

Rođaka je 2019. pomogla da se dogovori prvi od mnogih video razgovora Morisa i Ajzaje, koji ima još troje odrasle dece.

Posle nekoliko odlaganja zbog pandemije kovida-19, Moris je 2022. godine otputovao u američku državu Alabamu da se prvi put sretne sa njegovim ocem, koji je tada imao 85 godina.

DNK test je pokazao 99,6 odsto genetske podudarnosti.

„Moj tata je rekao da nam više nisu potrebni DNK testovi, njegov DNK se vidi svuda na mom licu“, kaže Moris.

„Znam da je verovatno moj jer sam imao vezu sa njegovom majkom.

„Neću ga odbiti. Prihvatam ga i preuzimam odgovornost“, rekao je Ajzeja u razgovoru za Glas Amerike.

Ranije ove godine, Moris je napustio TV karijeru u Tajlandu i preselio se u SAD da živi sa ocem.

Sada na društvenim mrežama objavljuje video snimke novog života.

‘Ne znam čak ni mamino puno ime’

Dženi Štuber gleda Morisove video snimke kako grli svog oca i oči joj se pune suzama.

I ona je 2022. godine pronašla oca pomoću DNK testa, ali se još nisu upoznali.

Sada ima 78 godina i izdržava kaznu u američkom zatvoru.

Razmenjuju pisma i fotografije i on veruje da je ona zaista njegova ćerka.

„Pitala sam ga ko mi je majka. Kaže da ne zna njeno puno ime“, kaže ona.

„Vrata koja bi mogla da me odvedu do majke su zamandaljena“.

U pismima se Dženin otac priseća da je njena majka radila na tezgi sa hranom ispred vazdušne baze Ju-Tapaa.

Viđali su se oko 10 meseci dok je bio stacioniran u Tajlandu.

„Onda je 1970. godine mom ocu naređeno da se vrati u Ameriku.

„Vojska je htela da pošalje njegovog mlađeg brata u Sajgon (Grad Ho Ši Min), a tada je postojalo pravilo da vojnici iz iste porodice ne mogu biti raspoređeni na položajima u isto vreme“.

Nikada nije saznao da je Tajlanđanka koja drži tezgu sa hranom trudna.

„Rekao mi je da nikada nije znao puno ime moje mame i da žali što je nije pitao“, kaže Dženi o ocu, koji se kasnije oženio i razveo i ima dvoje odrasle dece.

Dženi je nekoliko puta odlazila u Tajland i posećivala mesto gde su nekada bile poređane tezge sa hranom.

Obratila sae lokalnim vlastima u krajevima u kojima je njena majka mogla da živi i radi, ali nije pronašla nikakav trag.

„Pokušavam da zamislim kako izgleda.

„Otac mi je rekao: ‘Dženi, pogledaj se u ogledalo, nasmeši se i videćeš je'“.

Dženi se sada nada da će njen biološki otac biti pomilovan i da će uskoro izaći iz zatvora.

Volela bi da sa njim popriča putem video poziva.

„Nadam se da će to biti sledeće godine, možda kasnije. Ali ko zna, možda nikada…“, kaže ona.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, , , Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk