Nik Drejk: Zašto je misteriozna ikona britanske muzike ostala neshvaćena i posle prerane smrti

Automobil sa otvorenim krovom krstari kroz monolitnu kalifornijsku noć, njegovi putnici gledaju u zvezdama ispunjeno nebo.

Zaustavlja se pored kućice na plaži u kojoj se odvija žestoka zabava.

Četvoro mladih putnika u kabrioletu zastaju, razmenjuju poglede, tiho odlučuju da ovo jednostavno nije mesto za njih i nastavljaju vožnju.

Ova reklama za Folksvagen iz 1999. godine dugačka je 60 sekundi, ali je gledaoci i dalje, skoro četvrt veka od kako je napravljena, dele na društvenim mrežama zbog snažnog uticaja, ali ne zato što je vizuelno stilizovana, već zbog magične muzike koja prati reklamu – Pink Moon Nika Drejka.

• „Inovativna terapija mi je produžila život za pet godina“: Član Djuran Djuran o borbi sa rakom
• Bitls koji škljoca: Izložba neobjavljenih fotografija Pola Makartnija
• Kako je Kezz postala prva izvođačica iz Srbije na najvećem britanskom festivalu Glastonberiju

Engleski autor je umro 1974, kada je imao samo 26 godina.

Objavio je tri albuma koja u to vreme nisu odjeknula u javnosti, ali su postepeno gradila kultnu posvećenost autoru nakon njegove smrti.

Ova američka reklama je pokrenula pravu lavinu interesovanja za njegovom muzikom.

A sada, skoro pola veka nakon smrti, Drejka ponovo otkrivaju.

The Endless Coloured Ways, kolekcija od 23 pesme na kojoj umetnici poput Dejvida Greja, Džona Granta, sastava Fontejns DC i Self Istim obrađuju njegove pesme, objavljena je pre nekoliko nedelja, a tu je i najnovija i definitivna biografija Nik Drejk: Život Ričarda Mortona Džeka koja se već nalazi u prodaji.

Biografija ne donosi nikakva nova i šokantna otkrića, u njoj nema detalja koji opovrgavaju sve ono što smo znali o Drejku, ali nam zato pruža detaljan portret čoveka i opis ambijenta u kojem je živeo i radio kroz niz fascinantnih detalja.

Takođe, knjiga je tu i da ispravi mnoge zablude vezane za Nika Drejka.

Mitovi

,,Ljudi vole da mitologizuju kultne umetnike koji prerano umru, pa stoga postoji dosta nagađanja i pretpostavki i u njegovom slučaju“, kaže Morton Džek za BBC Culture.

,,Vraćanje u to doba i jedinstven stav mnogih ljudi koji su ga znali na različite načine, bilo je više nego zadovoljavajuće“.

Autor je intervjuisao 200 ljudi iz različitih oblasti Drejkovog života, a bio mu je obezbeđen i pristup privatnim dokumentima njegove porodice.

Njegovo istraživanje navodi na to da, bez obzira na opšte rašireno mišljenje, muzičar nije bio ovisnik o heroinu.

Nije bio gej.

Nije bio zlostavljan u školi.

Konačno, ni konflikt koji je imao sa ocem, nije bio u srži njegovih problema.

,,Postoji mnoštvo sitnih detalja koje sam uspeo da prikupim“, kaže Morton Džek, koji je nedavno na stranici Vikipedije posvećene Drejku pronašao više od 50 grešaka pre nego što je izgubio strpljenje i odustao od dalje pretrage.

,,Dok sam razgovarao sa ljudima, nisam imao utisak kako jedni pričaju jedno, a drugi drugo. Postojao je dosta jak konsenzus i to ne samo o njegovoj ličnosti, već i po pitanju njegovog ponašanja. Tako je, na primer, jedno od najopštijih mesta o njemu to da je pušio neverovatne količine marihuane i da su ga narkotici potpuno razorili. E pa, to ne kaže niko od onih koji su ga poznavali“.

Iako je Drejk dao ukupno dva intervjua tokom cele karijere, osnovne stvari o njegovom životu su odavno poznate.

Nikolas Rodni Drejk je rođen 19. juna 1948. godine, odrastao je u Varvikširu u divnoj, muzičarskoj porodici.

Gitaru je po prvi put počeo da svira kada je imao 16 godina na prestižnom Marborou koledžu, a u vreme kada je 1967. stigao u Kembridž da studira engleski, već je bio započeo svoju muzičku karijeru.

Nadareni gitarista osobenog stila, pisao je pesme koje su naginjale ka folku i koje su bile setne, nežne, sanjalačke i vrlo često, mada ne i uvek, melanholične.

Njegov prvi album Five Leaves Left je objavljen 4. jula 1969, nekoliko meseci pre nego što je napustio univerzitet.

Muzička štampa je tih dana bila okupirana vestima o smrti Brajana Džonsa (3. jul) i najavama za koncert Rolingstounsa u Hajd parku koji je bio zakazan za dva dana kasnije.

Album Five Leaves Left nije imao singl, a nije bilo ni ozbiljne promotivne akcije, osim nastupa kod Džona Pila na radiju BBC 2.

Album nije privukao preveliku pažnju i slabo se prodavao.

Ista priča se ponovila i sa sledeća dva albuma; relativno optimističnijim albumom Bryter Later iz 1971. godine i potpuno drugačijom pločom Pink Moon iz 1972.

Publicitet je bio skroman, a nije pomoglo ni to što je Drejk odbijao žive nastupe.

Njegova poslednja prava živa svirka je iz 1970. godine, a tokom cele karijere je nastupio ne više od 30 puta.

U tome jednostavno nije uživao.

,,Bila su tu možda samo dva ili tri koncerta koji su valjali, nešto nije bilo u redu sa ostalim nastupima“, rekao je u jednom od ta dva intervjua, za magazin Sounds, 1971. godine.

Džo Bojd i Džon Kejl iz sastava Velvet Andergraund su bili dvojica proslavljenih producenata koji su insistirali da rade sa njim, ali ni to nije bilo dovoljno.

Drejk je zapao u ozbiljnu depresiju i vratio se da živi sa roditeljima.

Majci je kazao da nije ,,uspeo da ostvari nijednu stvar koju je u životu pokušao“.

Odlazio je kod psihijatara, pet nedelja je proveo u jednoj psihijatrijskoj ustanovi, a jednom prilikom je bio podvrgnut i elektrokonvulzivnoj terapiji.

Ujutro 25. novembra 1974. godine, pronađen je mrtav u spavaćoj sobi.

Pored njega je pronađena i prazna bočica u kojoj je bilo 60-ak pilula protiv depresije.

Patolozi su konstatovali ,,ozbiljno preteranu dozu“ lekova.

I to bi mogao da bude i kraj priče o Niku Drejku – o tri albuma koji se nisu pojavili ni na listama i prerano okončanom životu koji je bio pun potencijala.

Nastavak njegovog muzičkog života

Morton Džek kaže da je u roku od par godina nakon njegove smrti počelo da se dešava nešto neočekivano.

Prvi znak toga je bilo pojavljivanje 21-godišnje Amerikanke koja se pojavila na ulazu u Drejkovu kuću u martu 1976. godine.

Ona je u Hjustonu, u Teksasu, u prodavnici ploča kupila Pink Moon i poželela da sazna što više o misterioznom umetniku, pa je zbog toga čak i doputovala u Englesku.

Nikovi roditelji su je pozvali da uđe i da tu i prespava.

Ona je bila tek prva od mnogih vatrenih obožavalaca koji su, sa rastom Drejkove reputacije, preduzimali slično hodočašće.

Uskoro su počeli da se pojavljuju kompilacijski albumi, a neki veliki bendovi, poput sastava REM, Everything But the Girl ili Kejt Buš, počeli su da ističu važan uticaj koji je izvršio na njih.

Nakon reklame za Folksvagen, prema američkoj muzičkoj novinarki Amandi Petrušić i navodima iz njene knjige Pink Moon iz 2007. godine, prodaja albuma je ,,porasla za 500 odsto u prvih 10 nedelja u 2000, kada je prodato više od 4.700 primeraka albuma Pink Moon, u poređenju sa 815 primeraka prodatih tokom 1999. godine“.

Njujork Tajms je zatim 2001. godine izvestio da je prodaja sa 6.000 primeraka skočila na 74.000.

I tako je Drejk iz relativne opskurnosti u kojoj je živeo, sada počeo da se pojavljuje na naslovnim stranama muzičkih magazina, postao je glavna tema Radio BBC 2 dokumentarca u kojem je narator bio Bred Pit, njegova muzika je počela da se pojavljuje u mejnstrim holivudskim filmovima kao što je Divan dan u susedstvu sa Tomom Henksom i hit TV serijama kao što su Normalni ljudi.

Po jednoj njegovoj pesmi je nazvano čak i pivo u jednoj kalifornijskoj pivari.

Muzičar Pol Veler, komičarka Sju Perkins, mikrobiloškinja Šeron Pikok i nagrađivani jamajkanski pisac Marlon Džejms su bili među gostima koji su pesme Nika Drejka izabrali u emisiji Ploče za pusto ostrvo na radiju BBC 4.

Džejms je kazao da je 1993. godine stavio CD sa Drejkovom muzikom u svoj plejer i da ga nije izvadio odatle do 1998: ,,Puštao sam ga svake noći…i svaki put kada bih ga pustio, u sobi bi se pojavljivao njegov duh“.

Emeli Sande je jedna od umetnika koji se pojavljuju na novoj kompilaciji i ona je obradila pesmu One of These Things First.

Ona je za BBC Culture rekla da veruje da Drejkova popularnost i dalje raste ,,zbog čistote i dubine njegove muzike“.

„Njegovi tekstovi su poezija. Mislim da su za sva vremena. Koliko god puta da im se vratite da ih poslušate, uvek u njima pronađete nešto novo. Usput, nema mnogo toga o njegovim tumačenjima (sopstvenih pesama), i to svima daje priliku da ih interpretiraju na svoj način.“

Kompilacija The Endless Coloured Ways je naziv dobila po stihu iz pesme From the Morning sa albuma Pink Moon koji je, za razliku od Drejkovih prethodnih albuma, potpuno ogoljen.

Neki od obožavalaca pesme sa tog albuma vide kao sumoran dokaz njegovog sve lošijeg mentalnog zdravlja.

Ričard Tompson iz sastava Ferport Konvenšn, koji je svirao na nekoliko pesama na prethodnim albumima, kaže da je bio ,,uznemiren“ kada je prvi put čuo ovaj album.

,,Zvučao je kao apsolutni krik i poziv za pomoć. Glas čoveka koji se nalazi na ivici zdravog razuma“, napisao je on u memoarima iz 2021. pod nazivom Beeswing.

Neki razmišljaju drugačije.

Grupa Let’s Eat Grandma izvodi uzbudljivu verziju pesme From the Morning na novom albumu.

,,Pink Moon je Drejkova ploča koja je najviše uticala na mene i koju sam slušao tokom karantina. To je bio album preko kojeg sam se upoznao sa muzikom Nika Drejka“, kaže Dženi Holingvort iz grupe Let’s Eat Grandma.

,,U to vreme sam i sama iskusila veliku nesreću kada je moj momak umro. Ali ne mislim da je to depresivna ploča, samo su me te pesme zatekle u posebnom emotivnom stanju“.

,,Svaki put kada završim slušanje ovog albuma, ozbiljno me dotakne pesma From the Morning koja je poslednja na ploči. Zvuči kao da je puna nade. To je svakako samo moja interpretacija, ali osećam kao da ona predstavlja i ceni sam život. Zaista duboko osećam tu pesmu“.

Na Drejkovom nadgrobnom spomeniku, u porti crkve Svete Marije Magdalene u selu Tanvort u Ardenu, ispisani su stihovi iz pesme From the Morning: ,,Uzdižemo se i svuda smo“.

Možda je pravo značenje ovih stihova nedokučivo, ali oni njegovim obožavaocima svakako zvuče istinito.

Pogledajte i ovaj video:

Pratite nas na Fejsbuku, i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk