Nova Mikelanđelova dela otkrivena uz pomoć trbušnjaka

Trbušnjaci uklesani u dve bronzane statue pomogle su istraživačima da otkriju poreklo umetničkog dela – radi se o jedine dve poznate bronzane statue Mikelanđela.

Svetski tim stručnjaka okupljenih na Univerzitetu Kembridž potvrdio je da se radi o Mikelanđelovim delima nakon četiri godine istraživanja.

Statue visoke jedan metar prikazuju mišićave muškarce koji jašu pantere.

Aukcijska kuća Sotebi iz Londona je 2002. godine prodala statuu za oko 2 miliona evra. Međutim, ukoliko se prihvate dokazi da se radi o Mikelanđelovom delu, vrednost umetnina će znatno porasti.

Delo Leonarda Da Vinčija „Spasitelj sveta“ prodato je za oko 500 miliona evra.

Više od milion funti za sliku nestalu usred aukcije

Nova Trampova slika na zidu Bele kuće

Ogromni mišići

Veruje se da su statue nastale nakon što je Mikelanđelo završio „Davida“, remek-delo od mermera, a pre nego što je počeo da slika plafon Sikstinske kapele između 1508. i 1512. godine.

Doktorka Viktorija Averi iz muzeja Ficvilijam objašnjava da je Mikelanđeo stvarao dela koja imaju specifična anatomska obeležja.

Jedno od tih obeležja je i „traka vlaknastog tkiva koje šest trbušnjaka pretvara u osam ili deset“.

U 19. veku se smatralo da ove bronzane skulpture zaista pripadaju maestru renesanse, ali ta teorija je pobijena i pripisane su holandskom skulptoru Vilijemu Daniels van Tetrodu.

Do 2014. godine, Pol Joanides sa Kembridža uspeo je da poveže dela sa malim detaljem iz kopija Mikelanđelovih nacrta iz 16. veka – koji su čuvani u muzeju Fabre u Montpeljeu u Francuskoj.

Stručnjaci muzeja Ficvilijam su u februaru 2015. godine predstavili ovaj slučaj – prema kome se dela pripisuju Mikelanđelu – i to zasnovali na istorijskim, tehničkim i anatomskim dokazima.

Dr Averi je proučavala 30 pisama koje je umetnik slao porodici u vreme rada na bronzanoj statui pape Julija drugog u Bolonji.

Kako kaže, pisao je o „iskušenjima umetnika koji uči dok radi“ i da bi mu pravljenje manjih bronzanih skulptura bilo „blago olakšanje“.

Pisma pokazuju da je umetnik bio uključen u sve faze rada na skulpturama, ne samo da je radio na originalnim modelima već je, prema istraživačima, pripremao kalupe i završne radove.

Naučnici u Švajcarskoj koristili su neutronsku analizu kako bi utvrdili da dela datiraju iz ere Mikelanđela, dok je profesor Peter Abrahams – koji se bavi kliničkom anatomijom na univerzitetu Varvik – pronašao da skulture sadrže neke od anatomskih osobenosti umetnika, poput prostora između prstiju na nogama, osam trbušnjaka, ispupčenih butina i mišićavosti mladića.

Dr Averi kaže: „Znamo da javnost može da bude cinična kada nemate dokumentovane dokaze, ali će radije verovati nauci.

„U pitanju je autentični Mikelanđelov rad iz vremena kada je bio na vrhuncu kreativnosti, kada je želeo da nadmaši savremenike i ovlada svim medijumima u širokim razmerama.“

Nikakva papirologija o skulpturama ne postoji pre 1878. godine kada ih je dinastija Rotšild otkupila od plemićke porodice iz Venecije za između 250 i 300 hiljada franaka.

Danas pripadaju privatnim vlasnicima iz Londona ali očekuje se da će ih pozajmljivati muzejima širom zemlje.

Ostale poznate Mikelanđelove skulpture – uključujući i statuu pape – otopljene su da bi se od njih napravili topovi i oružje tokom Francuske revoluce, kaže dr Averi.

„Do sada je ovaj značajan deo njegove karijere bio zanemaren“, dodaje ona.

„Znamo da je bio veliki umetnik, ali ove četiri godine rada dokazale su da je pomerao granice i zasukao rukave.

„Dok su se umetnici stidljivo sklanjali od ovog alhemičnog materijala, on ga je prihvatio kao niko iz te generacije.

„Skulpture dodaju novi sjaj ovom velikom kreativnom geniju.“

Ovo istraživanje je predmet nove knjige „Mikelanđelo: Skulpture od bronze“, koja se bavi njegovom relativno nedokumentovanom karijerom skulptura.