Odabrana desetorka: Ljudi kojima je povereno da ostvare Trampova obećanja

Tramp se zarekao da će uvesti brze i radikalne promene od prvog dana kad se 20. januara vrati u Belu kuću.

Ljudi koje je nominovao za najmoćnije poslove dele jednu zajedničku crtu – lojalnost vrhovnom šefu.

Ali svaki od ovih pojedinaca donosi vlastite ideje o toma kako sprovoditi Trampovu politiku.

Pozabavili smo se detaljnije sa pet frakcija kojima će biti povereno da ostvare neke od njegovih najspornijih obećanja i zamolili naše stručnjake da procene koliko bi efikasni ili štetni ti njegovi poručnici mogli da budu.

• Trampovi ljudi: Robert F. Kenedi, skeptik prema vakcinama sekretar za zdravstvo
• Kako Trampove i Maskove čarke stvaraju nove diplomatske izazove
• Kako će se 2025. promeniti migracije širom sveta

Imigracija: Graničarska tvrda struja

Ovo je jedno od najvećih Trampovih predizbornih obećanja – obezbeđivanje granice i proterivanje ljudi koji su ilegalno u SAD.

Obećana je najveća deportacija u američkoj istoriji, za koju neke ankete sugerišu da stiče sve veću podršku.

Ali još se ne zna kako će to funkcionisati u praksi ili na koji način će biti plaćeno.

Kristi Noem, ministarka za domovinsku bezbednost

„Prvi čin svakog ilegalnog stranca u našoj zemlji bio je da prekrši zakon.“

Kongresmenka koja je služila četiri mandata i 2018. postala guvernerka Južne Dakote privukla je pažnju čitave nacije glasnim odbijanjem obaveznog nošenja maski i karantinskih mera tokom pandemije kovida.

Usred pandemije, Noem je proslavila Dan nezavisnosti sa Donaldom Trampom na nacionalnom spomeniku svoje savezne države Maunt Rašmor.

Bila je veoma kritički nastrojena prema graničnoj politici aktuelnog američkog predsednika Džozefa Bajdena.

Noem je odbila da prihvati avganistanske izbeglice i bila je prva guvernerka koja je poslala članove nacionalne garde iz svoje države u Teksas da pomognu u obezbeđivanju granice.

Njeno naimenovanje zahteva odobrenje američkih senatora.

Tom Homan, „pogranični car“

„To je najveća ranjivost nacionalne bezbednosti ove zemlje još od 9/11 i mi to moramo da ispravimo.“

Pored višedecenijske karijere kao bezbednosnog oficira na američkoj granici, ovaj bivši policajac koji je nekada vodio Službu za imigraciju i carinu (Ice) deluje kao savršen izbor za jedan od najvažnijih Trampovih zadataka.

Bio je rani zagovornik razdvajanja dece od roditelje ili staratelja koji su prešli granicu bez dokumentacije, što je postala jedna od najkontroverznijih Trampovih imigrantskih mera tokom njegovog prvog predsedničkog mandata.

Homan je redovni komentator na konzervativnim televizijskim informativnim kanalima, gde zauzima svađalački stav prema demokratskim političarima koji nisu spremni da sarađuju u naporima federalnih imigracionih službi.

Analiza: Zavođenje reda

Pored privrede, ankete iznova pokazuju da su imigracija i granica sa Meksikom primarni razlog za brigu među mnogim glasačima.

Postavljanje Homana i Noem za kormilo u ovoj oblasti – sa još jednim političarem tvrde struje Stivenom Milerom zaduženim za graničnu politiku – ukazuje na to da je Tramp ozbiljan u nameri da ostvari ta obećanja.

Ali masovne deportacije i upadi na radna mesta mogli bi da ga dovedu u sukob sa saveznim državama koje naginju demokratama i sa nadležnostima koje bi mogle da odluče da pruže otpor i ne sarađuju.

Neke republikanske države – čije se privrede oslanjaju, delom, na imigrantsku radnu snagu – takođe bi mogle da ulože protest.

A ako porodice ponovo budu bile razdvajane, kao što su to bile tokom Trampovog prvog mandata, ili ako američki građani budu bili deportovani zajedno sa njihovim rođacima koji ne poseduju dokumenta, javno mnjenje bi brzo moglo da se preokrene.

Spoljni poslovi: Agresivni kritičari Kine

Mnogi konzervativci veruju da Kina predstavlja ubedljivo najveću pretnju po neprekinutu američku svetsku dominaciju, i ekonomsku i vojnu.

Iako je Tramp bio obazriviji, ograničivši većinu kritika na računa Kine na oblast trgovine, ispunio je tim zadužen za spoljne poslove glasnim kritičarima koji će najverovatnije pomoći u ostvarivanju Trampovih obećanje o uvođenju više tarifa.

Marko Rubio, državni sekretar

„Pretnja koja će definisati ovaj vek je Kina. I biće nam potrebni napori čitavog društva – a ne samo vlade – da bismo joj parirali.“

Senator koji zastupa Floridu od 2011. godine, Amerikanac kubanskog porekla Rubio je iskusni javni zvaničnik koji je nekada podržavao dvostranačku imigracionu reformu i bio rani istaknuti kritičar Trampa.

Njih dvojica su nekada iskazivali ostrašćeni rivalitet kad se Rubio neuspešno kandidovao za republikanskog predsedničkog kandidata 2016. godine, ali je kasnije podržao Trampa.

Poslednjih godina agresivno je branio Trampa tokom predizborne kampanje i u medijskim pojavljivanjima.

Član senatskih odbora za obaveštajne službe i spoljne poslove, poznat je po tvrdokornim stavovima o Iranu i sukobu Rusije i Ukrajine, baš kao i o Kini.

Sa 53 godine, možda još uvek gaji ambicije za ulazak u Belu kuću i mogao bi da iskoristi položaj u Stejt departmentu da unapredi vlastiti nacionalni profil.

Majkl Volc, savetnik za nacionalnu bezbednost

„Autoritarne režime ohrabruje ako vas doživljavaju slabima, bila to istina ili ne – to je njihov doživljaj. A odvraća ih u njihovim namerama snaga.“

Odlikovani veteran vojnih specijalnih snaga, Volc je kongresmen koji zastupa Floridu baš kao i Rubio.

I on je u javnosti iskazivao oštre stavove prema Kini – zalažući se kao predsedavajući pododbora Predstavničkog doma da se Amerika pripremi za više sukoba na Pacifiku.

Godine 2022, bio je jedan od prvih članova Kongresa koji je pozvao da Sjedinjene Američke Države bojkotuju Zimske olimpijske igre u Pekingu.

Kritikovao je poteze odlazeće administracije – među njima i povlačenje trupa iz Avganistana.

Kritikovao je i američku vojnu politiku za koju kaže da stavlja prioritet na rasni i rodni diverzitet, ravnopravnost i inkluziju, umesto na borbenu sposobnost vođenja rata.

Analiza: Najznačajniji međudržavni odnos

Tokom prvog mandata, Tramp je pokrenuo trgovinski rat sa Pekingom i nazvao kovid „kineskim virusom“.

Ali više puta je hvalio predsednika Sija Đinpinga kao „briljantnog“ lidera koji vlada „čeličnom pesnicom“.

Ova nepredvidivost mogla bi još više da oteža upravljanje najznačajnijim američkim strateškim odnosom.

Rubio bi takođe mogao da se sukobi sa Talsi Gabard, Trampovim izborom za direktorku nacionalne obaveštajne službe, koja ga je prethodno kritikovala za spoljnu politiku, rekavši da „predstavlja nekonzervativni, ratnohuščaki establišment“.

Efikasnost: Rezači troškova

Tramp je zadužio dve ličnosti iz sveta tehnologije – Ilona Maska i Viveka Ramasvamija – da predvode inicijativu za smanjenje troškova nazvanu „Sekretarijat za efikasnost vlade“ (Doge) u sklopu njegovih napora da „razmontira“ birokratiju kad se vrati u Belu kuću.

Mask je pominjao mogućih 2 biliona dolara u smanjenim troškovima, zarekavši se da će izazvati „tektonske poremećaje“ u vladi.

Ramasvami je podržao ukidanje agencije za ubiranje poreza IRS i Ministarstva prosvete.

Ostaje da se vidi kako će tačno raditi Doge – koji nije zvanično ministarstvo u vladi.

Ilon Mask, efikasnost vlade

„Pretnja po demokratiju? Ma jok, pretnja po BIROKRATIJU!!!“

Šef Iksa, Tesle i Spejs Iksa, među ostalim poduhvatima, koji je rođen u Južnoafričkoj Republici, najbogatija je osoba na svetu.

Poznat je po protivljenju, kako on to vidi, preteranom normiranju vlade, konfliktnoj personi na društvenim mrežama i fanatičnom smanjenju troškova nakon kupovine Iksa (tada Tvitera).

Mask se dugo opirao jasnom određivanju vlastitih političkih stavova, ali se 2024. godine nametnuo kao jedan od Trampovih otvorenih pristalica koji je najviše odrešio kesu za njegovu kampanju, ulažući stotine miliona u napore za reizbor i pojavljujući se rame uz rame sa Trampom na solo događajima u ključnim kolebljivim saveznim državama.

Sugerisao je da prebacivanje na nove tehnologije može da učini vladu manjom, ekonomičnijom i efikasnijom.

Vivek Ramasvami, efikasnost vlade

„FBI ne može biti ‘reformisan’. Pravi odgovor je: ugasite ga. Jeste, predsednik to može da uradi. I ja to hoću.“

Američki multimilioner indijskog porekla zaradio je bogatstvo kao biotehnološki preduzetnik i potom osnovao firmu za upravljanje imovinom.

Kandidovao se za republikansku predsedničku nominaciju 2024. godine, obećavši da će preuzeti Trampovu agendu „Amerika na prvom mestu“.

Nekoliko meseci je njegova popularnost rasla u okviru stranke, donevši mu istaknuto mesto tokom predsedničkih debata (koje je Tramp preskočio) i veći stepen kritika u medijima.

Na kraju je odustao od trke da bi podržao bivšeg predsednika, ali ne bez privlačenja pažnje nekonvencionalnom predizbornom platformom i zagovaranjem teorija zavere među kojima i one da su Trampa na izborima 2020. godine „pokrale velike tehnološke kompanije“ i da su 2021. godine neredi u Kapitolu bili „nameštaljka iznutra“.

Zagovarao je agresivne rezove u federalnoj vladi, među njima masovna otpuštanja i ukidanje čitavih agencija i ministarstava.

Analiza: Ovlašćivanje navijača iz kampanje

Ova naimenovanja praktično su zahvalnost za pomoć koju je Tramp dobio u predizbornoj kampanji od Maska i Ramasvamija.

Ali vreme će pokazati kakvu će pravu moć oni steći – ovaj sekretarijat nije zvanična vladina agencija i može samo da savetuje po pitanju trošenja, koje delimično kontroliše Kongres.

Duboki rezovi su u direktnom sukobu sa Trampovim drugim obećanjima, kao što je nediranje socijalne pomoći i Medikera.

Sveukupna promena: Ometači

Jedan broj Trampovih naimenovanih dobio je uloge čiji je cilj agresivno narušavanje statusa kvo.

Izabrani predsednik zapodenuo je konkretne borbe u svakoj od oblasti za koje će oni biti zaduženi – Kenedi u Ministarstvu zdravlja i ljudskih usluga, a Gabard kao direktorka nacionalne obaveštajne službe.

Robert F. Kenedi Mlađi, zdravstvene i ljudske usluge

„Ultra-prerađevine izazivaju pandemiju gojaznosti. Kad se predsednik Tramp bude vratio u Belu kuću a ja u Vašington, popravićemo naš pokvareni prehrambeni sistem i učiniti Ameriku ponovo zdravom.“

Trampov odabir je dugogodišnji pravnik i ekolog iz najslavnije demokratske porodice u zemlji.

Uprkos tome što nema nikakvih medicinskih kvalifikacija, imaće široka ovlašćenja nad američkim federalnim zdravstvenim agencijama – među njima i onima koje nadziru odobravanje vakcina, čiju upotrebu želi da preispita.

Neki od Kenedijevih deklarisanih ciljeva, na primer po pitanju fluorisanja vode, prepuni su dezinformacija.

Po drugim pitanjima ima veću podršku javnosti, na primer za preispitivanje prehrambenog sistema i upotrebe aditiva.

Kenedi se isprva borio da dobije demokratsku predsedničku nominaciju 2024. godine, a potom se prebacio na nezavisnu kandidaturu za Belu kuću.

Na kraju je odustao od kampanje i pružio podršku bivšem predsedniku, učvrstivši neočekivani savez koji bi, nakon podrške Senata, mogao da ga dovede na ključni položaj u Trampovom kabinetu.

Talsi Gabard, nacionalna obaveštajna služba

„Tramp je iskazao hrabrost koju očekujemo od našeg vrhovnog komandanta… hrabrost da se podjednako sreće sa neprijateljima, diktatorima, saveznicima i partnerima u potrazi za mirom, doživljavajući rat kao poslednje pribežište.“

Vojna veteranka koja je služila sa medicinskom jedinicom u Iraku, Gabard se rutinski protivila američkoj spoljnoj politici.

Godine 2017, dok je bila demokratska kongresmenka, sastala se sa tadašnjim sirijskim predsednikom Bašarom al-Asadom i izrazila sumnju u američke obaveštajne procene koje su ga okrivile za upotrebu smrtonosnog hemijskog oružja.

Nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu pet godina kasnije, okrivila je za to NATO i ponovila tvrdnje Kremlja da su postojale američke bio-laboratorije u Ukrajini.

Njen zaokret od levičarskog pristalice Bernija Sandersa do glasnog zagovornika Trampa čini njeno političko putovanje neobičnim.

Ali njeni anti-establišment i anti-intervencionistički stavovi bili su dosledni sve vreme.

Kenedi i Gabard bi mogli da budu među najposvećenijim pristalicama Trampovog plana da razmontira birokratsku „duboku državu“.

Oboje često posežu za teorijama zavere.

Ali bacači bombi često umeju da čine neposlušne potčinjene.

Kenedi želi strožu regulativu u prehrambenoj i zemljoradničkoj industriji, što bi moglo da se kosi sa Trampovom agendom smanjenja vlade.

A Gabard, žestoka kritičarka američke moći, radiće za predsednika koji se uopšte ne libi da je upotrebi – na primer, protiv Irana.

Ekonomija: Uterivači tarifa

Ključni odabiri pomoći će u sprovođenju trgovinske i tarifne agende za koje Tramp tvrdi da će zaštititi američka radna mesta.

Od njih bi moglo da se traži da uvedu takse na uvoz kojima je Tramp pretio za robu koja stiže u SAD, među njima od najvećih trgovinskih partnera kao što su Kina, Kanada i Meksiko.

Hauard Latnik, ministar trgovine

„To je dvostruka dobitna kombinacija, zaradićemo gomilu novca na tarifama, a više od svega, svi drugi će morati da pregovaraju sa nama.“

Latnik je milijarder na čelu finansijske firme Kantor Ficdžerald – kompanije koju je obnovio nakon što je izgubila 658 službenika u napadu od 11. septembra 2001. na Svetski trgovinski centar.

Njegova uloga kao krupnog donatora Trampove kampanje donela mu je položaj kopredsednika tranzicionog tima, gde će raditi na popunjavanju hiljade upražnjenih radnih mesta u novoj administraciji.

On je takođe izbor izabranog predsednika za ministra trgovine.

Energično je podržao Trampove ekonomske planove, među njima i široko rasprostranjene tarife – za čiju primenu će biti zaduženo Ministarstvo trgovine, kao i deregulaciju kriptovaluta i ukidanje poreza na prihode.

Njegova podrška ovim stavovima dovela ga je u nemilost mnogih u ovoj industriji, koja tarife obično doživljava kao štetne za korporativnu Ameriku.

Skot Besent, ministar finansija

„Kao Aleksandar Hamilton, ne smemo da se plašimo da koristimo moć tarifa da poboljšamo izvore prihoda američkih porodica i kompanija.“

Besent je takođe veteran finansijer, čije naimenovanje mnogi na Vol Stritu doživljavaju kao relativno bezbedno.

On donosi relativno konvencionalan CV u relativno široke nadležnosti ministra finansija, u koji spada i kratka saradnja sa milijarderom Džordžom Sorosem, jednim od najistaknutijih i najproduktivnijih donatora demokratskoj kampanji.

Besent je sada, međutim, suvereno u konzervativnom taboru, podržavajući smanjenja budžeta, deregulaciju i povećano ulaganje u američku naftnu industriju.

Iako podržava Trampove pozive za nove tarife na uvoz, kao i Latnik sugerisao je da Tramp tarife doživljava primarno kao pregovaračko sredstvo a ne kao stalni izvor američkih prihoda.

Tramp je pokazao dosledan apetit prema tarifama – i kao ekonomske teorije i kao višenamenske alatke za primoravanje drugih zemalja po raznim pitanjima.

Ali njegovi planovi su u sukobu sa drugim prioritetima kao što je zdrava berza i smanjenje inflacije, postavljajući pitanje koliko troškova je on spreman da istrpi.

Trampov ekonomski tim spada u neke od najiskusnijih igrača u njegovoj administraciji.

Iako lojalni šefovim idejama, njihove relativno umerene pozadine doživljene su sa olakšanjem na tržištima.

To je istovremeno znak koliko Tramp polaže u ono što misli Vol Strit – i delikatnog zadatka sa kojim se njegov tim suočava u balansiranju njegovih sučeljenih ekonomskih agendi.

• Kako su tvrdnje Ilona Maska o ‘slobodi govora’ utrle put Trampu do Bele kuće
• Ko je Ilon Mask i koliko je blizak Trampu
• Kako će izgledati drugi mandat Donalda Trampa

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk