Olimpijske igre u Parizu 2024: Zašto je streljaštvo „srpsko čudo“ koje je donelo već 15 olimpijskih medalja

Ako želiš olimpijsku medalju, pozovi strelce.

Od Olimpijskih igara u Seulu 1988. godine do Pariza 2024. upravo su strelci iz Srbije, i nekada Jugoslavije, donosili medalje, a bez odličja su ostali samo u Pekingu 2008. i Rio de Žaneiru 2016.

Savladavši turski par Seval Ilajda Tarhan – Jusuf Dikec posle preokreta i drame u poslednjoj seriji pucanja, Zorana Arunović i Damir Mikec doneli su u Parizu prvo zlato posle 28 godina i prvo od 2006, od kada se Srbija takmiči.

„Stvarno neverovatan nastup, napet do samog kraja i zlato koje će se dugo pamtiti.

„Nema većeg uspeha za streljaštvo u Srbiji, kao što nema ni većeg pritiska od finala Olimpijskih igara, ali su Zorana i Damir zaslužili zlatnu medalju“, kaže ushićeno Nenad Putnik, predsednik Streljačkog saveza Srbije, za BBC na srpskom.

• Olimpijske igre: Od Jasne Šekarić do tandema Arunović-Mikec
• Tabela medalja na Olimpijskim igrama u Parizu
• Sve o Olimpijskim i Paraolimpijskim igrama u Parizu

Medalja Arunović i Mikeca bila je 15. za jugoslovenske i srpske strelce na Olimpijskim igrama i četvrto zlato, a osvojeno je i pet srebrnih i šest bronzanih.

Ukupno deset strelaca osvajalo je medalje, a sve je počelo od južnokorejskog Seula 1988. godine, gde je prvu, i to zlatnu, doneo Goran Maksimović.

Streljaštvo je „neko srpsko čudo“, kaže Maksimović, osvajač za tadašnju Jugoslaviju, za BBC na srpskom.

„Sada smo uspeli da dođemo do zlata sa ukupno troje strelaca na OI“, ističe otac Ivane Maksimović, koja je u Londonu 2012. osvojila olimpijsko srebro.

Strelci iz Srbije i Jugoslavije osvajali su medalje zahvaljujući „na prvom mestu teškim radom sportista i njihovih trenera“, kaže Putnik.

„Ali, u streljaštvu imamo i prirodni talenat, dugu tradiciju i veliko iskustvo.“

Kako u Srbiji nastaju šampioni?

Savez streljačkih družina, preteča Streljačkog saveza Srbije, osnovan je u Kragujevcu 31. avgusta 1887. godine, još u Kraljevini Srbiji.

Prvi srpski i jugoslovenski strelac na Olimpijskim igrama bio je Beograđanin Lazar Jovanović i takmičio se u Berlinu 1936. godine.

Odličja su plod jugoslovenske i srpske škole streljaštva, koja se razlikuje od drugih zemalja jer se uzdaje u domaće snage i „ne oslanjamo previše na inostrano znanje i iskustvo“. kaže Putnik.

„Sami pravimo takmičare i ne ‘uvozimo’ ih iz drugih zemalja, a stariji i iskusniji strelci često postaju treneri, pa prenose iskustvo na mlađe“.

„Pratimo tehnološki napredak sveta, ali je ljudski faktor tu najvažniji“, objašnjava.

Konkurencija domaćih strelaca bila je veća u jugoslovensko doba, što je pozitivno uticalo na rezultate, kaže Maksimović.

„Bila je velika zemlja, mnogo dece se bavilo streljaštvom, pa je iz kvantiteta izlazio kvalitet.“

U Srbiji je tradicija nastavljena jer „imamo talenta, ali i kvalitetno radimo, posebno u prethodnih 15 godina“, smatra Maksimović, danas trener u streljaštvu.

Sve medalje Jugoslavije i Srbije na Olimpijskim igrama:

• Seul 1988, tri medalje – Goran Maksimović osvojio je zlato u pucanju iz vazdušne puške sa 10 metara, a Jasna Šekarić zlato u kategoriji vazdušni pištolj i bronzu u kategoriji malokalibarski pištolj;
• Barselona 1992, tri medalje – Šekarić je osvojila i srebro u pucanju iz vazdušnog pištolja u Španiji, gde su do odličja došli i Stevan Pletikosić (bronza za pucanje iz malokalibarske puške sa 50 metara) i Aranka Binder (bronza za pucanje iz vazdušne puške sa 10 metara);
• Atlanta 1996, dve medalje – Obe medalje za SR Jugoslaviju u Americi osvojila je Aleksandra Ivošev, po jednu u pucanju iz malokalibarske puške sa udaljenosti od 50 metara (zlato) i vazdušne puške sa udaljenosti od 10 metara (bronza);
• Sidnej 2000, jedna medalja – Ponovo je Jasna Šekarić, najuspešnija srpska streljašica svih vremena, donela medalju, ovoga puta srebrnu u pucanju iz vazdušnog pištolja sa 10 metara;
• Atina 2004, jedna medalja – Šekarić je održala niz Jugoslavije (tada Srbije i Crne Gore) i osvojila još jedno srebro u istoj disciplini, što je i njeno poslednje olimpijsko odličje;

• London 2012, dve medalje – Posle pauze u Pekingu 2008. godine, gde nije osvojeno odličje, Srbija pod tim imenom prve olimpijske medalje u streljaštvu osvaja u Londonu. Andrija Zlatić se vratio sa bronzom u kategoriji vazdušni pištolj sa 10 metara, a Ivana Maksimović osvojila je srebrnu medalju u pucanju iz vazdušne puške sa 50 metara;
• Tokio 2020, dve medalje – Srbija je posle Londona čekala na medalju osam godina, a u Japanu je osvojila dve: Milenko Sebić je pucao iz tri pozicije iz puške sa 50 metara i došao do bronze, a Damir Mikec do srebra u gađanju iz vazdušnog pištolja sa 10 metara;
• Pariz 2024. – Mikec i Zorana Arunović su osvojili zlato u miksu u pucanju sa 10 metara iz vazdušnog pištolja.

‘Skup sport’

Za streljaštvo je potrebna podrška porodice, lokalne zajednice ili države.

„Streljaštvo je vrlo skup sport, verovatno jedan od najskupljih, oprema i municija mnogo koštaju, a da biste opremili vrhunskog strelca potrebno je nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada evra“, kaže Putnik.

Nekad je teško doći do opreme i oružja i kada novca ima, jer „ to nisu obični sportski rekviziti, već su potrebne razne dozvole, a i administrativna procedura je velika“, dodaje.

• Zašto su Olimpijske igre u Parizu jedinstvene: Proverite vaše znanje
• Pesnice, Adolf Hitler i jedna tinejdžerka: Deset kultnih fotografija Olimpijskih igara
• Kako su izgledale sportske igre na Paliću koje su postojale 16 godina pre Kubertenovih

Dok ne dostignu ozbiljniji takmičarski nivo, mladi strelci se uglavnom oslanjaju na porodicu.

„Često porodice gledaju kroz to koliko može da se zaradi u budućnosti, a teško može, jer treba da osvojiš olimpijsku medalju da bi zaradio veći novac, poput ove državne premije koja je sada 200.000 evra“, ukazuje Maksimović.

„Sam krem“ streljaštva u Srbiji, kako naziva reprezentativce, spada među „potpune profesionalce“ i živi od stipendija saveza i Olimpijskog komiteta.

„To je vrlo mali krug, a klubovi nemaju mogućnosti da ih plaćaju, jer se bore za suvu egzistenciju“, kaže.

Platežna nemoć klubova utiče i na trenere, koji takođe zavise od nagrada i premija države posle osvojenih medalja, ako ih bude.

„Oni od klubova ne dobijaju novac, već praktično volontiraju, zbog čega naši treneri, koji su među najboljima u svetu, često nisu motivisani da rade sa decom, jer za to ne dobijaju ništa“, kaže Putnik.

Ko su olimpijski prvaci Zorana Arunović i Damir Mikec?

Zorana Arunović

• Rođena je 22. novembra 1986. u Beogradu;
• Streljaštvom se bavi od 2001. zbog sestre Jelene, takođe uspešne strelkinje, a koja je danas trenera;
• Ima više od trideset odličja sa svetskih i evropskih prvenstava i Mediteranskih igara, a ovo su joj treće Olimpijske igre;
• Proslavila se zlatom na Svetskom prvenstvu u Minhenu 2010, u disciplini vazdušni pištolj na 10 metara, kao i srebrima u pojedinačnoj i ekipnoj kategoriji na 25 metara sa sestrom Jelenom i Jasnom Šekarić;
• Na Filološkom fakultetu studira ukrajinski jezik;
• Članica je Streljačkog kluba Crvena zvezda.

Damir Mikec

• Rođen je 31. marta 1980. u Splitu;
• Tokom ratnih devedesetih seli se sa porodicom u Beograd;
• U karijeri ima više od sedamdeset odličja sa svetskih i evropskih prvenstava, Mediteranskih igara i drugih takmičenja;
• Prvi put je na Olimpijadi učestvovao 2008. u Pekingu, potom i u Londonu 2012. i Riju 2016, da bi 2020. u Tokiju došao do prve olimpijske medalje – srebra u disciplini vazdušni pištolj;
• Oženjen je strelkinjom iz El Salvadora Melisom Mikec, i ima dvoje dece;
• Kao i Arunović, trenera je našao u porodici – rođenog brata Gorana, koji se takođe bavio streljaštvom;
• Član je Streljačkog kluba Policajac iz Beograda.

Hoće li i budućnost biti zlatna

Iako olimpijski uspesi kratkoročno povećavaju interesovanje za ovaj sport, ono je kratkog daha, pa broj mladih strelaca ne varira puno, kaže Putnik.

Podaci Saveza pokazuju da oko 500 dece učestvuje na takmičenjima i ima licence za bavljenje streljaštvom, dok još nekoliko stotina uči i ne izlazi na takmičenja.

„Nemamo više od 1.000 dece, a broj streljačkih klubova je od 90 do 100″, procenjuje Putnik.

Mladi srpski strelci redovno osvajaju medalje na juniorskim takmičenjima, što su potvrdili na Evropskom prvenstvu u hrvatskom Osijeku ove godine.

„Trenutno imamo jako dobre mlade strelce, tako da se očekuje kontinuitet, pogotovo u kategoriji pušaka.

„Kod gađanja iz pištolja ih nažalost ima manje, pa se i dalje oslanjamo na iskustvo Zorane i Damira, već 15 godina i podmladak nije na vidiku“, smatra Maksimović.

Nove medalje zavise od svih – takmičara, saveza, države, medija, jer streljaštvo samo ne može da opstane, tvrdi Putnik.

„Mediji nas se sete kada su velika takmičenja i izveste o uspesima, ali nas zaborave između dve Olimpijade.

„U senci smo popularnijih sportova, a od toga zavisi i priliv dece, a mnoga od njih ni nemaju predstavu da postoji streljaštvo kao sport“, kaže.

Pogledajte: Pet noviteta na Igrama u Parizu

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, , , Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk