Političko nasleđe dosadašnjih hrvatskih predsednika

Prvi predsednik je Hrvatskoj doneo nezavisnost, drugi je krčio put ka Evropi, treći ju je uveo u Evropsku uniju i poboljšao odnose sa susedima.

Od 1992. Hrvatska je imala ukupno pet šefova države i samo jednu ženu među njima.

„Bez konkurencije najuticajniji je bio Franjo Tuđman, jer je tokom njegovog mandata država dobila samostalnost.

„On je zbog najširih ustavnih ovlašćenja koja su mu to dozvoljavala kontrolisao sve što se moglo kontrolisati u državi“, kaže Sven Milekić, istraživač Centralnoevropskog univerziteta u Budimpešti, za BBC na srpskom.

Osam kandidata se bori za predsednički mandat na izborima 29. decembra, i prema procenama, nijedan neće moći da računa na pobedu u prvom krugu glasanja.

Ukoliko nijedan od kandidata ne osvoji većinu glasova izašlih na birališta, dve nedelje kasnije biće održan drugi krug.

• Ko su kandidati za predsednika Hrvatske i šta su rekli o Srbiji
• Izbori u Hrvatskoj: HDZ ostala najjača stranka, novi problemi za predsednika Milanovića
• Kako je srušen Ante Marković, poslednji premijer SFR Jugoslavije

Franjo Tuđman (1992 – 1999)

Franjo Tuđman se kao kao 19-godišnjak priključio partizanima tokom Drugog svetskog rata.

Uspešnu vojničku karijeru nekada najmlađi Titov general tokom 1960-ih je zamenio izučavanjem istorije kada se, kako je govorio, razočarao u jugoslovenski komunizam.

Zbog ultranacionalističkih ideja u državi koja je zagovarala bratstvo i jedinstvo 1967. otpušten je sa Univerziteta u Zagrebu, a isključen je i iz Saveza komunista zbog objavljivanja Deklaracije o položaju hrvatskog jezika.

Odslužio je i dve godine zatvora zbog antikomunističkog i antijugoslovenskog delovanja.

Posle uspona nacionalizma u gotovo svim republikama zajedničke države, Tuđman postaje prvi predsednik nezavisne Hrvatske na izborima 1992. čime je ostvaren „hiljadugodišnji san hrvatskog naroda„.

Da Hrvatska kao suverena i samostalna država ne ostaje u Jugoslaviji lično je saopštio pročitavši rezultate referenduma 1991. godine.

„Voleo je za sebe da kaže da je hrvatski Džordž Vašington, aludirajući na jednog od očeva osnivača Amerike.

„Kao što je Vašington bio otac Amerike, tako je i on bio otac Hrvatske“, kaže Milekić.

Tuđman, čiji spomenici dve i po decenije posle smrti krase gotovo svaki veći hrvatski grad, a aerodrom u Zagrebu nosi njegovo ime, vremenom će postati i simbol istorijskog revizionizma zbog pokušaja da umanji zločine počinjene u vreme Nezavisne Države Hrvatske (NDH) ulogoru Jasenovac.

Kada je Tuđman došao na vlast, ljudi u Hrvatskoj su se osećali ugroženo zbog pobune (Srba) u Kninu gde su radikalne političke struje bile dominantne, kaže Zoran Pusić, politički analitičar i aktivista za ljudska prava iz Zagreba.

„On je zagovarao nacionalističke stavove koji su se kroz rat samo pojačavali.“

Tuđmanova Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) je pobedila na prvim višestranačkim izborima 1990, ali nije „imala toliku prednost“, ukazuje on.

„Ali se zatim sve više čulo širenje mržnje po etničkoj osnovi u javnom prostoru, i uz agresivne govore i pobunu u Kninu, situacija se samo pogoršavala i vodila u sukob i rat“, kaže Pusić za BBC na srpskom.

Srpska manjinska zajednica u Hrvatskoj odbijala je da prihvati nezavisnost Hrvatske i uz podršku Beograda, formirala samoproglašenu Republiku Srpsku Krajinu.

Organizovane su vojne i paravojne formacije u toj oblasti koje su se sukobljavale sa hrvatskim bezbednosnim snagama tokom sukoba 1991-1995. godine

U prvim godinama, na ovom području su počinjeni brojni zločini nad Hrvatima, a gotovo sve nesrpsko stanovništvo prognano.

U avgustu 1995, hrvatska vojska i policija su pokrenule opsežnu oružanu operaciju Oluja u kojoj je zauzeta ova oblast, a više od 200.000 Srba je napustilo Kninsku krajinu.

Jedna od najkontroverznijih epizoda Tuđmanove biografije odigrala se u vojnoj vili u Karađorđevu u Srbiji, gde se 1991. sastao sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, da bi se, kako se pisalo, rešila kriza u Jugoslaviji.

Navodno, tada su dvojica lidera razgovarala o podeli Bosne, ali je sledećeg proleća rat usledio koji trajao 3,5 godine, odnevši više od 100.000 života.

Prema svedočenju Stjepana Mesića, tadašnjeg Tuđmanovog saborca, a zatim kritičara, sve do 1999. postojala je direktna telefonska linija Miloševića i Tuđmana, u jeku međuetničkih sukoba.

„Politika Hrvatske prema Bosni i Hercegovini bila je sramotna, tog nasleđa HDZ ni danas ne może da se reši“, kaže Pusić.

Tuđmanov prvi petogodišnji predsednički mandat biće upamćen po učešću u pregovorima koji su doveli do potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995.

• Kako je propao pokušaj britanskog lorda da spreči rat u Jugoslaviji
• Operacija Oluja 27 godina kasnije: Mladi koji su „krenuli od nule“
• Kako živi mir na mestu gde je počeo rat u Jugoslaviji

U drugom mandatu od 1997. pa sve do smrti 1999. od prvobitno dobrih odnosa Hrvatske sa Evropom i Amerikom, Tuđman će pogoršati odnose sa Zapadom odakle su ga kritikovali za autoritarni način vladanja, kaže politikolog Milekić.

„Sve to vodi ka postepenoj izolaciji zemlje i mnoge države uvode vize, a to je paradoksalno, jer je zemlja nazadovala u periodu mira.

„Moglo bi se reći da je gore bilo 1999, nego 1995.“, dodaje.

Tuđman je govorio da su nevladine organizacije ‘zeleni, žuti i crni vragovi’.

„Kada je bio bolestan, pred kraj drugog mandata, postao je vrlo netrpeljiv prema svima koji su drugačije mislili od njega“, kaže analitičar Pusić.

„Tuđman je pobedio zahvaljujući dobrim odnosima sa hrvatskom dijasporom, delimično prouštaški nastrojene.

„Uvodio je starohrvatske izraze koji se više nisu upotrebljavali, a novi govor je odlika svih diktatorskih režima“, kaže Pusić.

Stjepan Mesić (2000-2010)

Stjepan Mesić, tada već 66-godišnji veteran u politici sa diplomom pravnika, nasleđuje Tuđmana na mestu predsednika.

Tokom 1970-ih je kratko bio u zatvoru zbog podrške liberalnoj struji hrvatskog rukovodstva u Komunističkoj partiji, ali je dve decenije bio poslednji predsednik Predsedništva Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, u osvit samog rata.

Iako je u to vreme blizak saradnik i jedan od osnivača HDZ-a, vremenom se udaljava od Tuđmana glasno ga kritikujući za nedemokratsko vladanje.

„Hajmo da delamo tako da Hrvatska uđe u Evropsku uniju i NATO“, poručio je na inauguraciji 2000. pobedivši kao kandidat koalcije oko levičarske Hrvatske narodne stranke.

Mesić je smatrao da bi Hrvatska postala članica EU, prethodno morala da se suoči sa tamnom epizodom rata, između ostalog, počinjenim ratnim zločinima i da mora da sarađuje sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu, kaže politikolog Kristof Bender za BBC na srpskom.

„On postaje predsednik u ključnom trenutku i vraća Hrvatsku na međunarodnu scenu.

„U početku jeste podržavao Tuđmanovu politiku, ali je bio hrabar da prizna grešku i promeni politički kurs zemlje“, dodaje.

Kad je desetine hrvatskih generala poslalo otvoreno pismo protiv zatvaranja hrvatskih oficira za ratne zločine, Mesić ih je penzionisao, poručivši da politikom mogu da se bave, ali ne dok su u uniformi.

„Hrvatska neće biti rob ljudi sa krvlju na rukama bez obzira na njihova druga postignuća“, rekao je tada.

Za razliku od Tuđmana koji je stvarao mitove i legende, Mesić ih je šalom rekonstruisao, napisao je Bender u radu o Mesiću „Od izdajice do predsednika“.

„Mnogi su u njemu videli izdajnika, ali on nije odstupio.

„Očigledno je pridobio mnoge stanovnike, inače mu ne bi poverili i drugi mandat“, ukazuje.

Mesić se može smatrati „najpozitivnijim predsednikom“, jer je napravio otklon od Tuđmanove politike, smatra analitičar Pusić.

„Pokušavao je da promeni negativne stvari, poput žestokog nacionalizma koji je HDZ doveo na vlast, istovremeno neadekvatan odgovor na Miloševićev nacionalizam u Srbiji.

„Mesić je bio vrlo popularan u Bosni i Hercegovini, on je uspostavio saradnju sa sudom u Hagu, a 80 odsto ljudi je bilo protiv kada su se podizale tužbe protiv hrvatskih generala“, dodaje.

Kao svojevrsnu nagradu za punu saradnju sa Tribunalom u Hagu, Hrvatska 2005. započinje pristupne pregovore sa Evropskom unijom.

U pretposlednjoj godini Mesićevog mandata, 2009. Hrvatska postaje NATO članica.

• Mesić za BBC: „Toliko se ratovalo i krvi prolilo, a granice nisu ni za milimetar promenjene“
• „Tad sam videla Aleksandru poslednji put“: Ubistvo porodice Zec u Zagrebu 1991.
• Tri decenije od dana kada je Hrvatska odlučila da napušta Jugoslaviju

Ivo Josipović (2010-2015)

Ono što je započeo Mesić nastavio je treći predsednik – Ivo Josipović.

Još jedan od lidera sa izbledelom članskom kartom Saveza komunista Hrvatske, tokom 1990-ih je bio član Socijaldemokratske partije (SDP).

Politiku privremeno napušta 1994. da bi se, kako je tada objasnio, potpuno posvetio pravu i umetnosti.

Bio je član Komisije za ratne zločine i posmatrač hrvatske Vlade pri Međunarodnom krivičnom sudu (1995-1999), a učestvovao je i u pisanju kasnije odbačene hrvatske tužbe protiv Srbije za genocid pred Međunarodnim sudom pravde.

To ga nije sprečilo da za vreme njegovog mandata, unapredi odnos sa susednim državama, posebno sa Srbijom, za vreme Borisa Tadića.

Vratio se 2003. godine, kada ulazi u Hrvatski sabor na listi levičarskog SDP-a.

Tokom kampanje za predsedničke izbore 2009. obećavao je odlučnu borbu protiv korupcije i kriminala, ali i nepravde.

„Pobedio sam sa željom da donesem neke promene i u Hrvatskoj, ali i u regionu, sa posebnom željom da Hrvatska uđe u EU“, rekao je u intervjuu za Radio-televiziju Srbije (RTS).

I jeste.

Hrvatska je 2013. postala članica Evropske unije, pošto je rešen spor sa Slovenijom o Piranskom zalivu.

Donekle je nastavio Mesićev stil vladanja i bio pobornik da se treba suočiti sa prošlošću, ali je krajem mandata pokušavao i da se dodvori decnici i sedi na dve stolice, ukazuje Sven Milekić.

„Ta neodlučnost da se izjasni i suprotstavi rastućem nacionalizmu koštala ga je drugog mandata u kampanji 2014″, dodaje.

„Što bi HDZ glasači birali kopiju, kada imaju original“, ukazuje Pusić.

• „Nije EU učiteljica, a mi mali đaci“: Šta je Hrvatska dobila od članstva u Evropskoj uniji

Kolinda Grabar-Kitarović (2015-2020)

U drugom krugu izbora 2014. Josipović gubi od Kolinde Grabar-Kitarović, i njena pobeda donosi povratak HDZ-a na predsedničko mesto.

„HDZ-u je trebao umeren kandidat, bez afera, a da ima dobre veze sa Zapadom – sve to je bila Kolinda“, objašnajva Milekić.

Nekadašnja ministarka spoljnih poslova i evropskih integracija, bivša ambasadorka u Sjedinjenim Državama i pomoćnica generalnog sekretara NATO-a za javnu diplomatiju, upisala se u istoriju Hrvatske kao prva žena na predsedničkoj funkciji.

Proslavljajući izborne rezultate uz šampanjac, poručila je da će se boriti za bolju državu.

„Ne treba živeti u prošlosti, deliti se po tome šta su nam bili preci, već se usredsrediti na rešavanje tekućih problema, poput demografske krize“, govorila je.

Zalagala se za spoljnu politiku okrenutu svetu, spočitavajući često prethodniku Josipoviću da je previše privržen regionu, posebno Srbiji.

„Ona je vrlo brzo u kampanji skrenula u radikalne vode, a čitav njen mandat varirao je od radikalno desnih do umerenijih poteza.

„Posle Tuđmana, bila predsednica najviše desno orijentisana“, utisak je Milekića.

U junu 2016, potpisala je sa Aleksandrom Vučićem, tada premijerom Srbije, Deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja između dve zemlje.

Nekoliko meseci kasnije, kada je delila paketiće deci u Dubrovniku povodom Dana dubrovačkih branitelja, izjavila je da je izuzetno razočarana jer su unutra bile srpske čokoladice.

Tokom njenog mandata raste popularnost desnice, dok se pogoršava stanje u medijima i vladavini prava, ocenjuje politikolog Milekić.

Zoran Pusić tvrdi da je država tada otišla „korak nazad, klizeću ka tuđmanizmu i istorijskom revizionizmu“.

Grabar-Kitarović se često fotografisala sa vojnicima, ali i sa fudbalerima hrvatske reprezentacije u svlačionici posle pobede nad Danskom u četvrtfinalu Svetskog prvenstva 2018.

Izlazne ankete davale joj prednost sve do kraja 2019. godine, kada je ušla u trku za drugi predsednički mandat.

Ipak, u drugom krugu trijumfuje Zoran Milanović, kandidat centralno-leve koalicije oko SDP-a.

• Kolinda i njen srednji prst kao podrška ženama
• Kako su dva susedna sela na severu Hrvatske postala bastioni večitih političkih rivala
• Alojzije Stepinac: Svetac ili zločinac koji deli Balkan

Zoran Milanović (2020-2024)

Premijer u vreme kada je Hrvatska postala EU članica, proveo je nekoliko godina van političkog života.

Ovaj pravnik iz Zagreba se 2019. vratio u velikom stilu kada je pobedio Kolindu Grabar-Kitarović.

Uspeo da privuče glasače levice i centra, ali i umerene desničare koji su verovatno smatrali da HDZ, koja je i tada bila stožer vlade, ne treba da ima sve poluge vlasti u rukama, objašnjava Milekić.

„Milanovićev mandat je bio poput kolaža, jer se opirao desnici, a u nekim slučajevima joj je i povlađivao“, dodaje.

Javno je osudio „Za dom spremni“ kao nacistički pozdrav, ali se na meti kritika našao kada je vratio odlikovanja osuđenim ratnim zločincima, poput Branimira Glavaša, osuđenog za zločine protiv civila u Osijeku 1991.

„Pokazao se kao nepredvidiv političar, a nepredvidivost je negativna osobina u politici“, ocenjuje Pusić.

• Šta je vratilo Zorana Milanovića na vlast u Hrvatskoj
• Predsednički izbori u Hrvatskoj: Novi politički život Zorana Milanovića
• „Kremljenko“ protiv „Udbašenka“: Hrvatski izbori u senci sukoba premijera i predsednika

Njegov aktuelni mandat obeležili su kontroverzni stavovi oko rata u Ukrajini i sukobima na Bliskom istoku, ali i redovnim sučeljavanjem sa premijerom i liderom HDZ-a Andrejem Plenkovićem.

Višegodišnji tinjajući sukob rasplamsao se 2024. Milanovićevom iznenadnim raspisivanjem izbora i najavom da će kandidovati za premijera Hrvatske, što mu je Ustavni sud zabranio.

Politički protivnici optužuju Milanoviću da je proruski orijentisan, jer se protivi slanju hrvatskih vojnika na ukrajinski front.

Na kritike često odgovara nesvakidašnjim medijskim nastupima i slikovitim jezikom netipičnim za političara.

Od kada je proglašena nezavisnost Kosova, bez saglasnosti Srbije, koju je i Hrvatska priznala, „bilo je pitanje kada će Rusi ili neko treći učiniti isto“, rekao je.

Milanović je među retkima na hrvatskoj političkoj sceni koji zagovara i priznavanje Palestine, posebno u svetlu rata u Gazi koji traje duže od godinu dana.

„On vodi jednu spoljnu politiku, a vlada drugu“, zaključuje Milekić.

U kampanji pred izbore 29. decembra Milanovićev slogan je „predsednik za predsednika„, isti koji je Tuđman koristio 1997. godine, možda zbog njegovog stava da su „Tuđman i Tito najbolje što su Hrvati imali“.

• Ivo Goldštajn: Šta su mitovi, a šta istine o odnosima Srba i Hrvata u Drugom svetskom ratu
• Prevlaka, „crvuljak teritorije“, kao mesto spoticanja Hrvatske i Crne Gore
• Hrvatsko proleće: Buđenje nacije koje je uzdrmalo Jugoslaviju

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk