Prajd 2024: Šetnja bez incidenata, zahtevi podneti pre deset godina – neispunjeni

I deseti put uzastopno Prajd šetnja ulicama Beograda protekla je bez incidenata uz zastave duginih boja, dobro raspoloženje, zahteve da se poštuju prava LGBT zajednice i veliki broj policajaca koji su obezbeđivali skup.

Šetnja je okončana tamo gde je i započela, u parku Manjež, gde će se program 12. Nedelje ponosa u srpskoj prestonici nastaviti Prajd koncertom.

Slogan ovogodišnje Nedelje ponosa je „Ponos su ljudi“, a organizatori kažu da je cilj da se pokaže da LGBT+ osobe „muče isti problemi“ kao i druge, „ali uz dodatne izazove uzrokovane homofobijom i transfobijom“.

Još jedan Prajd bez incidenata u Beogradu je „dobar znak“, kaže Nikola Detečak, jedan od učesnika.

„Mislim da naše društvo ide u dobrom pravcu što se tiče LGBT+ zajednice, ali ide jako sporo“, kaže on za BBC na srpskom.

Zahtevi LGBT zajednice su isti kao i prethodnih godina, jer uprkos neometanoj organizaciji Prajda oni nisu ispunjeni.

• Prajd 2024 u Beogradu: ‘Problemi i dalje isti’
• O Jugoslaviji i LGBT pravima: Vreme kada je „protivprirodni blud“ vodio iza rešetaka
• Gde napreduju, a gde su na udaru LGBT prava

Šetnji su prisustvovali i članovi Vlade Srbije, poput ministarke za evropske integracije Tanje Miščević, ministra za ljudska i manjinska prava Tomislava Žigmanova i ministarke nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelene Begović.

Miščević je uoči početka šetnje izjavila da se vode razgovori o Zakonu o istopolnim zajednicama, čije je donošenje jedan od glavnih zahteva Prajda.

„Nastavićemo razgovore o tom zakonu, ali ne verujem da će uskoro biti završeni“, rekla je Miščević.

U Prajd šetnji je učestvovao i britanski ambasador Edvard Ferguson sa porodicom, kako bi izrazio solidarnost sa LGBT+ zajednicom.

„Tužno mi je što toliko ljudi mora da krije svoju autentičnu ličnost“, rekao je on za televiziju N1.

Pogledajte video: Prajd 2024: „Napredak vidljiv, ali spor“

Dva dana uoči Prajd šetnje jedan LGBT aktivista napadnut je u četvrtak u centru Beograda. Napadač je nasrnuo na aktivistu i oteo mu zastavu duginih boja, a potom je ubacio u kantu za smeće, saopštili su organizatori.

„Policija je momka koji se vidi na snimku identifikovala i on je procesuiran, tako da ne očekujemo da će sutra biti incidenata niti bilo kakvih bezbednosnih problema“, rekao je Goran Miletić, direktor Beograd Prajda, za agenciju Beta.

U sredu je odbačena i prijava koju je gej mladić Andrej Obradović podneo protiv policijskih službenika stanice Novi Beograd zbog toga što su ga dvojica policajca navodno fizički i seksualno zlostavljali tokom pretresa stana.

Prvi Prajd održan je u Beogradu 2001. godine, kada su ultradesničari napali učesnike parade. U sukobima je došlo do nasilja na ulicama i sukoba protivnika ove manifestacije sa učesnicima i policijom.

Nekoliko ljudi je povređeno, a na naredni Prajd se čekalo do 2010. godine, kada je takođe bilo nasilja.

Treća Parada ponosa održana je 2014, i od tada se svake godine relativno uspešno organizuje u glavnom gradu Srbije.

Pre dve godine u Beogradu je održan i Evroprajd, uz prisustvo gostiju iz više evropskih zemalja, ali i angažovanje većeg broja policajaca.

Uobičajena šetnja je tada skraćena, zbog održavanja skupova koji su se protivili paradi, ali događaj je prošao bez incidenata.

‘Tu smo zato što je bitno’

U parku Manjež, obojenom zastavama duginih boja, uoči šetnje po toplom septembarskom danu mnogi su se krili od sunca i tražili hlad.

Među njima je i Leonard Kocić, koji je došao „zato što misli da je bitno“, kaže za BBC na srpskom.

„Važno je da se ova bitka nastavi da bi Srbija jednog dana postala normalna zemlja, gde svi mogu da funkcionišu normalno i imaju ista prava“, ističe.

Deseto uzastopno održavanje Prajda u Beogradu „pokazuje da sve ide na bolje“, smatra Kocić.

„To su bebeći koraci, ali mi je drago da su ljudi došli i nadam se da će u budućnosti biti mnogo bolje, kao u Evropi“, kaže.

Za Adrijanu Radovanović, učesnicu šetnje, to je pokazatelj da društvo u Srbiji „napreduje“.

„Moramo da budemo pozitivni zato što imamo sve više saveznika koji nisu deo naše zajednice, ali moramo bolje i više, jer naša zajednica zaslužuje prava i moramo još da napredujemo“, kaže ona za BBC na srpskom.

Nikola Detečak veruje da je „važno da ljudi u Srbiji vide da se ovakve stvari dešavaju i da se naviknu na prisustvo LGBT zajednice, koja je uvek bila ovde i nastaviće da bude, nevezano za to šta drugi misle“.

„Što brže srpsko društvo to prihvati, svima će biti bolje“, zaključuje Detečak.

Stotine policajaca obezbeđivali su centralne beogradske ulice, kao i punktove na kojima se ulazilo na skup.

Za razliku od nekih prethodnih godina, masovnijih okupljanja protivnika Prajda nije bilo.

Ispred crkve Svetog Marka okupilo se nekoliko desetina ljudi izrazilo je nezadovoljstvo noseći krstove, ikone, zastave Srbije i pevajući crkvene pesme, a policijski kordoni su stajali između njih i učesnika šetnje.

U porti Vaznesenjske crkve nekoliko vernika stajalo je sa ikonama, dok je jedan od njih i kadio okupljene koji su prolazili u povorci.

Bilo je i pojedinačnih protivnika skupa kojima policija nije dozvolila da priđu bliže skupu.

Među okupljenima bilo je i stranaca, a najviše su mogli da se čuju engleski i ruski jezik.

Pored poruka kojima se zahteva poštovanja prava LGBT zajednice, bilo je i drugih, pa se sa transparenata moglo pročitati protivljenje kopanju litijuma u Srbiji i ratu između Izraela i Palestinaca.

Zejna o Prajdu

Koji su zahtevi Prajda?

Oni se već 10 godina ne menjaju, iako ne nailaze na podršku nadležnih i institucija u Srbiji, kažu organizatori Nedelje ponosa.

Zahteva se:

• Usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama;
• Usvajanje Zakona o rodnom identitetu i pravima interseks osoba;
• Brza i adekvatna reakcija državnih organa i javna osuda predstavnika vlasti na govor mržnje i zločine motivisane mržnjom prema LGBTI+ zajednici;
• Usvajanje lokalnih akcionih planova za razvoj LGBTI+ zajednice;
• Izvinjenje svim građanima i građankama Srbije koji su bili progonjeni pre 1994. godine zbog svoje seksualne orijentacije ili rodnog identiteta;
• Edukacija mladih o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu;
• Brza i lako raspoloživa preekspoziciona i postekspoziciona profilaksa (PrEP i PEP);
• Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da po hitnom postupku izvrši standardizaciju usluge Terenski saradnik.

Kuda se šetalo?

Šetnja, glavni događaj Nedelje ponosa u Beogradu koja je počela 2. septembra, kretala se iz parka Manjež centralnim beogradskim ulicama do Narodne skupštine.

Ulaz u Manjež uoči i posle šetnje bio je moguć samo kroz punktove koje čuvaju pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova.

Kuma prajda ove godine je pevačica Zejna, koja je izjavila da za nju Prajd znači „ljubav, ponos i poverenje“.

„Ne pada mi teško, svoja sam na svom, svi smo ovde sa predivnim razlogom i ljudima.

„Nije mi bila potrebna hrabrost, nisam imala nedoumice, ne vidim razlog za to, sve je predivno i sve je jedan lep festival“, izjavila je ona za televiziju N1.

Okupljanje je počelo u 16 sati, šetnja posle 17 sati, dok će ulaz na koncert biti moguć do 22 sata.

• Leposava Mijušković: Zaboravljena književnica koja je pisala o ljubavi dve žene
• „Tek otkrivamo jedni druge“: Kako živi ruska LGBT+ zajednica u Srbiji
• LGBT i Balkan: Od zabrane do poluslobode

Hronologija LGBT+ prava u Srbiji

• 2001. Prva parada ponosa LGBT osoba u Beogradu bila je prekinuta zbog napada ekstremnih desničara, navijača, kojima su se našli i predstavnici Srpske pravoslavne crkve;
• 2004. Parada je otkazana posle martovskih nemira na Kosovu i paljenja džamija u Nišu i Beogradu;
• 2009. Srbija je donela Zakon o zabrani diskriminacije, kojim se zabranjuje diskriminacija protiv LGBT osoba; Prajd je zabranjen;
• 2010. Više od 150 povređenih i oko 250 privedenih zbog nereda u Beogradu, koje su izazvali pripadnici desničarskih organizacija na Paradi;
• 2011. Prajd je zabranjen. Ustavni sud Srbije donosi odluku da je zabrana Parade Ponosa iz 2009. neustavna;
• 2012. Usvojene su izmene Krivičnog zakona kojim je u zakon uvedena odredba o zločinu iz mržnje i obavezna otežavajuća okolnost za krivična dela učinjena iz mržnje zbog pripadnosti polu, seksualnoj orijentaciji ili rodnom identitetu;
• 2013 Parada ponosa je opet zabranjena; Ustavni sud donosi odluku da je Prajd iz 2011. zabranjen protivustavno;
• 2014. Održana je prva Parada ponosa u Beogradu bez incidenata;
• 2021. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava predstavilo predlog Zakona o istopolnim zajednicama, ali se posle izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da takav zakon neće potpisati, o njemu više nije govorilo.
• 2022. U Beogradu održan Evroprajd.

Pogledajte kako je izgledala prošlogodišnja Prajd šetnja:

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, , , Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk