Predsednički izbori u Hrvatskoj: Zatvorena birališta, izlazne ankete najveće šanse za pobedu daju Milanoviću

U 19 časova zatvorena su birališta širom Hrvatske na kojima su danas stanovnici ove zemlje birali predsednika, osmi put od uvođenja višestranačja 1990.

Prve izlazne ankete najveću šansu da pobedu daju sadašnjem predsedniku i kandidatu Socijaldemokratske partije, Zoranu Milanoviću.

Predviđa se da je on osvojio 51,48 odsto glasova, javlja Hrvatska radio-televizija izlazne ankete koje je uradila agencija Ipsos i koje ne predstavljaju zvanične rezultate.

Na drugom mestu je kandidat vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Dragan Primorac, ali on osvaja daleko manje, svega 19,29 odsto glasova.

Prema anketi provedenoj među biračima po izlasku sa biračkih mesta, treća je nezavisna kandidatkinja Marija Selak Raspudić s 8,84 posto glasova, a četvrta Ivana Kekin iz zeleno-leve platforme Možemo sa 8,33 odsto glasova.

Procenjena statistička greška izlaznih anketa je jedan odsto.

• Političko nasleđe dosadašnjih hrvatskih predsednika
• Ko su kandidati za predsednika Hrvatske i šta su rekli o Srbiji
• Izbori u Hrvatskoj: HDZ ostala najjača stranka, novi problemi za predsednika Milanovića

Jutros je otvoreno više od 6.500 biračkih mesta širom Hrvatske, a u biračkom spisku upisano je 3,7 miliona ljudi s pravom glasa.

Do 16:30 glasalo je 36,09 odsto birača, ili njih oko 1 195 377, što je manje nego na prošlim izborima pre pet godina, saopštila je danas Državna izborna komisija (DIP).

Tada je izlaznost u istom vremenskom periodu iznosila 38,82 odsto birača.

Najveća izlaznost je u Varaždinskoj, a najmanja u Vukovarsko-sremskoj županiji.

Na glasačkom listiću su bili: Miro Bulj, Tomislav Jonjić, Ivana Kekin, Branka Lozo, Zoran Milanović, Dragan Primorac, Marija Selak Raspudić i Niko Tokić Kartelo.

Više o njima i za šta se zalažu, pročitajte u odvojenom tekstu.

Mandat predsednika traje pet godina.

Ovlašćenja mu nisu velika, ali je funkcija simbolički važna – predstavlja zemlju u inostranstvu, vrhovni je komandant Oružanih snaga, raspisuje izbore za Hrvatski sabor i referendume i izvršnu vlast deli sa vladom.

Hrvatska, jedna od šest nekadašnjih jugoslovesnkih republika, nezavisnost je stekla pre više od tri decenije.

Članica je NATO saveza od 2009, a četiri godine kasnije ušla je i u Evropsku uniju (EU) .

Kako se glasa?

Pravo glasa ima 3. 762. 221 birača, 11.000 manje u odnosu na parlamentarne izbore u aprilu 2024. godine.

Više od 6. 800 njih glasaće u inostranstvu.

Teritorija Republike Hrvatske, među kojima su i biračka mesta van njenig granica su jedna izborna jedinica.

Dosadašnji predsednici Hrvatske

• FranjoTuđman (1992 – 1999)
• Stjepan Mesić (2000 – 2010)
• Ivo Josipović (2010 – 2015)
• Kolinda Grabar-Kitarović (2015 – 2020)
• Zoran Milanović (2000 – 2024)

O njihovom političkom nasleđu čitajte ovde.

• Izbori u Hrvatskoj: Tradicionalni rivali u klinču, a odluka možda u rukama trećeg
• „Kremljenko“ protiv „Udbašenka“: Hrvatski izbori u senci sukoba premijera i predsednika
• Kako će ishod izbora u Hrvatskoj uticati na život ljudi

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk