Redovnim vežbanjem do dobrog mentalnog stanja

Redovna fizička aktivnost u trajanju od 45 minuta, tri do pet minuta nedeljno, može pomoći kod lošeg mentalnog zdravlja – ali više vežbanja od toga nije uvek korisno, pokazuje velika američka studija.

Oko 1,2 miliona ljudi učestvovalo je u ovoj studiji izveštavajući o nivou svojih aktivnosti i mentalnom stanju tokom jednog meseca.

Ljudi koji su vežbali imali su 1,5 manje „loših dana“ u toku meseca od „nevežbača“, pokazala je studija.

Timski sportovi, biciklizam i aerobik imali su najpozitivniji uticaj.

Sve vrste aktivnosti, uključujući i kućne poslove i brigu o deci imale su pozitivan uticaj na mentalno zdravlje, bez obzira na starost ili pol.

Ova studija najveća je takve vrste, ali ne može da potvrdi da fizička aktivnost poboljšava mentalno zdravlje.

Saveti za trčanje za one koji ne vole trčanje

Kolike su posledice udaranja lopte glavom kod fudbalera

Doktori savetuju da je važno jačati kosti

Ranija istraživanja o efektima vežbanja na mentalno zdravlje imala su različite rezultate, a neke studije su pokazale da manjak aktivnosti može da dovede do lošeg mentalnog zdravlja, kao i da je njegov simptom.

Poznato je i da vežbanje smanjuje rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara i dijabetesa.

Odrasli koji su učestvovali u studiji kažu da se u proseku 3,4 dana mesečno loše mentalno osećaju. Kod fizički aktivnih to su dva dana.

Među osobama kojima je ranije dijagnostikovana depresija, vežbanje je imalo bolji efekat. Oni su se sedam dana mesečno loše mentalno osećali, u poređenju sa 11 dana koliko su se osećali oni koji nisu.

Značajno je i to koliko često i koliko dugo su bili aktivni.

Aktivnosti od 30 do 60 minuta svakog drugog dana pokazale su se kao optimalna rutina.

Ali, u studiji je zaključeno da je moguće da neko i previše vežba.

„Ljudi su prvobitno verovali u to da je više vežbanja bolje za mentalno zdravlje, ali naša studija pokazuje da to nije tako“, kaže doktor Adam Čekgroud, autor studije i profesor psihijatrije na Jejl Univerzitetu.

„Više od 23 treninga mesečno ili treninzi duži od 90 minuta loši su po mentalno zdravlje.“

On kaže da pozitivan uticaj timskih sportova ukazuje na to da društvene sportske aktivnosti mogu smanjiti izolovanost pojedinaca, mogu biti dobre za otpornost organizma, a takođe mogu smanjiti depresiju.

Komplikovana veza

Nalazi studije podržavaju preporuku vlade o 150-minutnoj fizičkoj aktivnosti nedeljno.

Ali istraživanje ima neka ograničenja. Zasnovano je na ličnim izveštajima, koji nisu uvek tačni, te ne postoji način da se fizička aktivnost izmeri.

Doktor Din Barnet iz škole psihologije na Kardif Univerzitetu kaže da je teško razumeti vezu između vežbanja i mentalnog zdravlja, ali da ova velika studija „snažno ukazuje na to da između ta dva definitivno postoji povezanost“.

„Međutim, po prirodi studije teško je reći više od toga s bilo kakvom stvarnom sigurnošću“, kaže.

Profesor Stiven Lavri, šef psihijatrije na Edimburškom Univerzitetu kaže da ona ukazuje na to da je grupno vežbanje naročito dobro za mentalno zdravlje – ali ne i ukoliko se preteruje.

„Svako od nas zna nekog ko je ‘navučen’ na vežbanje i ukoliko to počne da utiče na ostale aspekte života – poput drugih društvenih aktivnosti, jer mora da se usredsredi na jutarnje trčanje – to onda postaje loše za njega“, dodaje ona.