Špijuniranje: Upoznajte autističnog britanskog obaveštajca službe MI5

BBC je dobio dozvolu koja se retko izdaje za pristup sedištu britanske kontraobaveštajne i bezbednosne agencije MI5 u Londonu da bi se sastao sa višim obaveštajcem koji govori o tome kako mu je bilo kad je saznao da je neurodivergentan.

Lijam je predsedavao sastanku na najvišem nivou o nacionalnoj bezbednosti kada je iznenada shvatio da nešto nije u redu.

Osetio je jak bol u glavi i počeo je da gubi koncetraciju.

Dok mu je telefon svetlucao zbog službenih poruka koje je dobijao, pokušavao je da nastavi da priča i da se usredsredi na dokumenta o kojima su njegove kolege razgovarale.

Kako je bol postajao sve jači, Lijam je izjurio iz sobe.

„Doživeo sam čulno preopterećenje i počeo sam da gubim vid“, rekao je Lijam za BBC podkast ‘Pristup svemu’ (Access All).

„Kolege su dojurile da me spasu“.

• Autizam: Kad ti dijagnozu postave u 60. godini
• Kako se odrasli bore sa autizmom
• Da li je kvalitetan život sa autizmom moguć

Lijam, nije njegovo pravo ime, godinama je radio za britansku obaveštajnu i bezbednosnu službu MI5.

Odlazio je u inostranstvo i radio na složenim istragama, od kojih su neke podrazumevale uklanjanje pretnji koje bi mogle da ugroze britanske građane.

Uvek se ponosio time da je pouzdan čovek za izvršenje zadatka, što je ključno za svakog obaveštajca.

Međutim, obavljanje zadataka je podrazumevalo i ogroman stres.

„Slušao bih razgovor na sastanku, i istovremeno bih čitao elektronsku poštu i razmišljao šta bih želeo da napišem u izveštaju“, kaže on.

Lijamu je bilo teško da odredi prioritete i često nije razumeo pojedinosti na način na koji je želeo.

Posle sastanka, Lijam je uzeo odsustvo sa posla i razgovarao sa nekoliko specijalista.

Saznao je da je doživeo „autistično izgaranje“ (autistic burnout), stanje fizičkog i mentalnog umora i pojačanog stresa koji su se nagomilavali godinama.

Bilo je dana kada je osećao olakšanje zbog toga što je znao šta se desilo, a bilo je i onih kada je strahovao da će morati da nađe novi posao.

„Bilo mi je teško što ne radim“, kaže on.

„Bio sam mnogo umoran, kroz glavu su mi prolazile razne misli.

„Bio sam zabrinut kako će me (kolege) gledati“.

Uprkos njegovim strepnjama, kada se Lijam vratio na posao kolege su ga podržale.

Ponuđena mu je podrška timova koji se bave zaštitom zdravlja na radu i blagostanju zaposlenih, a stručnjaci za neurodiverzitet su mu pomogli da nauči kako da se nosi sa autizmom.

Naučio je da je važno da zadatke obavlja pojedinačno, a ne više njih istovremeno, da ima dnevnu rutinu i razgovora o tome čemu treba dati prioritet.

Vremenom su stvari postale lakše.

Lijam se pridružio mreži zaposlenih koji su neurodivergentni i ohrabren je da saopšti da je autističan.

Sada, kaže, može da pristupa zadacima i opisuje obaveštajni rad kao da rešava složenu slagalicu, gde neurodivergentni ljudi mogu da ponude alternativne poglede i pomognu da se popune praznine u znanju.

Kaže da su se njegov hiperfokus (neuobičajeno produžen i intenzivan nivo pažnje na određeni zadatak), obraćanje pažnje na pojedinosti i dobro pamćenje pokazali plodonosnim u radu na terenu.

Rad u MI5 podrazumeva i čuvanje mnogih tajni i samo bliski članovi Lijamove porodice znaju čime se bavi, ali kaže da mu to nikada nije bilo stresno.

„U glavi imam mnogo informacija, ali čuvanje tajni mi nikada nije bio problem“, dodaje on.

• Šef britanske tajne službe kaže da je MI6 uzbudljiviji nego Džejms Bond
• Zašto pravi špijuni vole akcione trilere
• Ko vas posmatra i prisluškuje

MI5 je poslodavac koji podržava zaposlenje ljudi sa invaliditetom, što znači da je preduzeo korake da im pruži jednake mogućnosti.

Prema podacima objavljenim 2022. godine, ljudi sa invaliditetom činili su četiri odsto od ukupno 5.000 zaposlenih u ovoj obaveštajnoj službi.

Međutim, the Institute for Government, britanski nezavisni istraživački centar čiji cilj je unapređenje delotvornosti vlade, kaže da je taj udeo ispod proseka u državnoj službi, koji je 2022. bio 14 odsto i 15,5 odsto za radno aktivno stanovništvo u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK).

Istorijski gledano, bezbednosne službe su nerado primale ljude sa invaliditetom, crnce i pripadnike manjinskih etničkih grupa, ali MI5 kaže da su naporno radili da bi to promenili.

U najnovijem izveštaju o razlikama u platama, MI5 navodi da su od novozaposlenih u 2022. i 2023, četvrtinu činili pripadnici etničkih manjina, a žene skoro 48 odsto.

MI5 nije naveo koliko njegovih zaposlenih koji su neurodivergentni dospe do visokih položaja u službi, ali Lijam kaže da ga autizam nije sputao da napreduje.

U višeg rukovodioca je unapređen posle zdravstvenih problema, i kaže da poznaje i druge koji su takođe napredovali u službi.

„Neki ljudi imaju ADHD (hiperkinetički/hiperaktivni poremećaj, nedostatak pažnje), neki su autistični, a neki su preosetljivi“, kaže on.

„Ljudi koji su neurodivergentni doprinose moći MI5″.

Gordon Korera, BBC dopisnik za bezbednost, kaže da britanske bezbednosne agencije zaista vode računa da struktura zaposlenih bude različita.

„Delimično i da bi se odrazila struktura stanovništva, da se pokaže da su otvorene za najbolje ljude, a takođe i da bi se izbeglo ‘grupno mišljenje’ koje se obrazuje kada su svi ljudi istog porekla ili imaju isti pogled na svet“.

Od tri glavne obaveštajne i bezbednosne službe – MI5, MI6 i Vladin štab za komunikacije (GCHQ) – čini se da su ljudi sa invaliditetom vidljivije zastupljeni u Vladinom štabu za komunikacije, koji „često i traži ljude koji su neurodivergentni“, kaže Korera.

Ali dodaje da „u pogledu etničke pripadnosti zaposlenih i broja žena na visokim pozicijama, uvek se činilo da je to vidljivije u MI5″.

Kamran Malik iz britanske dobrotvorne organizacije za ljude sa invaliditetom Disability Rights UK kaže da se radna kultura u Velikoj Britaniji unapređuje u pogledu zapošljavanja neurodivergentnih ljudi.

„Organizacije kao što je MI5 su ključne za stvaranje inkluzivnijeg radnog okruženja koje će pružati podršku ljudima sa stanjima kao što je autizam“, kaže on.

Ali prema podacima Nacionalnog zavoda za statistiku, samo 30 odsto autističnih ljudi je bilo zaposleno 2022 i 2023. godine.

„Poslodavci često ne znaju i ne razumeju šta znači neurodiverzitet i zbog toga se stvaraju zablude i ne pruža dovoljna podrška“, objašnjava Malik.

Lijam kaže da ima sve što mu je potrebno da dobro obavlja posao i da je želeo da podeli njegovu priču.

Ali, kada smo ga pritisli da otkrije mesta gde se njegove kolege okupljaju da podele sopstvena iskustva, Lijam je odgovorio u stilu obaveštajca.

„Ne mogu ni da potvrdim niti demantujem da postoji pab gde se okupljaju zaposleni u MI5″.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, , , Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk