Srbija i običaji: Drevni plamen petrovdanskih lila – u fotografijama


Lilanje

Konstantin Novakovic
Veče uoči Petrovdana, neposredno nakon zalaska sunca, otpočinje paljenje lila.

Paljenje petrovdanskih lila poznatije kao „lilanje“ je drevni običaj prisutan kod stočarskog stanovništva na teritoriji zapadne Srbiji i Podrinja – vatrom u noći plašili su demonske sile i čuvali ljude, životinje i useve.

Obred je danas vezan za Petrovdan, praznik posvećen Svetim Apostolima Petru i Pavlu, održava se svakog 11. jula, odnosno veče uoči Pertovdana posle zalaska sunca, kada počinje paljenje prvih lila.

Osim tada, običaj se kod Srba upražnjava i na Spasovdan, Đurđevdan i Ivandan, kao i Velike Poklade.

Sličnih običaja ima i među drugim slovenskim narodima.

Pravljenje lila, koje se sastoje od na vrhu zasečenog vrbovog ili leskovog štapa u koji je umetnuta sasušena kora od trešnje ili breze, otpočinje nekoliko nedelja ranije.

Lilanje

Konstantin Novakovic
Centralni prostor gde se u Loznici se odvija lilanje je porta crkve Pokrova Presvete Bogorodice.

Najmasovnije paljenje petrovdanskih lila održava se u porti crkve Pokrova Presvete Bogorodice u centru Loznice.

Tradicionalno, lile pale deca i omladina.

Nekada su sa upaljenim lilama trčali oko torova i pevali: ,,Kuda lile hodile, tuda krave vodile.“

U današnje vreme ovaj ritual je pre svega zabavnog karaktera, ali i dalje je popularan među mlađima koji pale lile do duboko u noć.

Lilanje

Konstantin Novakovic
Posle paljenja prvih lila, plamen se lančano prenosi ostalim učesnicima okupljenim u crkvenoj porti.
Lilanje

Konstantin Novakovic
Iako se ovaj običaj obeležava u mnogim selima i gradovima širom zapadne Srbije i Podrinja, najmasovnije paljenje petrovdanskih lila sa više stotina učesnika održava se u Loznici.
Lilanje

Konstantin Novakovic
Postoji nekoliko tipova lila u zavisnosti od vrste drveta koje se koristi. Lila se sastoji od štapa načinjenog od leske ili vrbe zasečenog na vrhu, a u koji je umetnuta sasušena mlada kora od trešnje, višnje ili breze.
Lilanje

Konstantin Novakovic
Iako potiče iz prehrišćanskog vremena i izvorno poseduje apotropejsko značenje (običaj kojim se odbija zlo), paljenje lila danas ima pre svega zabavni karakter.
Lilanje

Konstantin Novakovic
Tradicionalno, najveći broj učesnika čine deca i mladi.
Lilanje

Konstantin Novakovic
Osim u crkvenoj porti, lile se pale i u gradskim parkovima i raskrsnicama do doboko u noć.
Lilanje

Konstantin Novakovic
Nekada su se posle završetka lilanja štapovi bacali u povrtnjak, a sledećeg dana bi se zabadali u zemlju gde će ostati do kraja leta.

Pratite nas na Fejsbuku i
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

.

Komentari (0)

Slični tekstovi

Komentari

0

Pošalji komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.