Šta za biblioteke i čitaoce znači otkup knjiga na ćirilici

Poslednji meseci 2024. godine nisu bili dobri za biblioteke u Srbiji.

Prvo je najavljeno da će morati da plaćaju nadoknadu od 15 dinara po izdatoj knjizi, a potom i da će država za njih otkupljivati samo ćirilična izdanja.

Dok se od prve mere odustalo u poslednji čas, druga najava visi u vazduhu, preteći da značajno utiče na izbor knjiga na bibliotekarskim policama.

Otkup isključivo ćiriličnih izdanja može doneti više štete nego koristi, jer će mnoge biblioteke ostati lišene dobrih knjiga koje se štampaju na latinici, kaže bibliotekarka Bernadica Ivanković iz Subotice, za BBC na srpskom.

Ova mera motivisana je namerom da se „zaštiti ćirilica“, rekao je ministar kulture Nikola Selaković.

„Država nema ništa protiv da izdavači izdaju i na drugom pismu, ali ono što će država da otkupljuje, to treba da bude štampano prelepom Vukovom ćirilicom“, rekao je sredinom septembra 2024.

Za Dejana Papića, direktora izdavačke kuće Laguna, ovo je „ishitreni ultimatum“.

„Objavljivanje knjiga na ćirilici treba stimulisati, ali ne dekretima kojima ćete odbacivati ili, ne daj Bože, zabranjivati štampu knjiga na latinici“, govori.

Laguna neće menjati ništa u odabiru pisma za štampu, dodaje.

Isti odgovor dali su i drugi izdavači koji su prethodnih nedelja govorili za medije.

Čitaoci ne postavljaju pitanje na kom pismu je štampana knjiga prilikom izbora za čitanje, kaže Jelena Glišović, predsednica Bibliotekarskog društva Srbije (BDS).

„Kada biraju knjigu za pozajmicu iz biblioteke, oni se vode nekim drugim merilima“, objašnjava.

Za 37-godišnjeg Vuka izbor zavisi od „trenutnog raspoloženja, oblasti interesovanja, autora“.

„Praktično ne registrujem na kom pismu čitam ili pišem.

„Podjednako koristim i ćirilicu i latinicu“, kaže on.

Ministarstvo kulture nije odgovorilo na pitanja BBC na srpskom o planovima za otkup ćiriličnih izdanja.

• Biblioteke u Srbiji pošteđene novog nameta u poslednji čas
• Da li je ćirilici potrebna zakonska zaštita
• Ćirilizator: Program koji jednim klikom pretvara latinicu u ćirilicu

Kako se bira pismo za štampu?

Ministarstvo kulture svake godine raspisuje konkurs za otkup knjiga za biblioteke na kome se izabere oko 2.500 naslova koji će biti nabavljeni.

U ovogodišnjem konkursu navedeno je da će prednost imati „naslovi sa potvrđenom umetničkom i naučnom vrednošću“.

„Posebna pažnja će se obratiti na vredne publikacije objavljene na ćiriličkom pismu, kao i na kvalitet štampe, poveza i opreme izdanja“, piše.

Bez obzira na potencijalnu prednost koju bi ćirilična izdanja mogla imati pri otkupu, izdavači prepuštaju autorima da odaberu pismo, vodeći računa o sadržaju, čitaocima i tržištu kome je publikacija namenjena.

„Ako imate knjigu o kompjuterima, morate koristiti latinicu jer bi se napravio haos da komande prevodite na ćirilicu“, kaže Ljiljana Marinković, direktorka Kreativnog centra, za BBC na srpskom.

Ova izdavačka kuća ima dosta ćiriličnih izdanja pošto objavljuje dečiju literaturu i lektiru koje se po zakonu štampaju na ćirilici.

Za pojedine knjige čitaoci međutim traže i latinične verzije, objašnjava Marinković.

Roditelji u dijaspori žele više dečijih knjiga na latinici, jer njihova deca ne uče ćirilicu, a htela bi da budu u dodiru sa srpskim jezikom, kaže.

Štampanje istog naslova na oba pisma ekonomski je neracionalno jer povećava troškove, objašnjavaju izdavači.

Među 6.500 knjiga, koliko je Laguna objavila do sada, na prste jedne ruke mogu da se izbroje one koje su štampane na ćirilici i latinici, priča Papić.

Primer je poslednja knjiga vladike Grigorija, za koju je napravljen i latinični tiraž „da bi se došlo do čitalaca u dijaspori i onih koji u Srbiji daju prednost ovom pismu“.

Kada paralelno postoje izdanja na oba pisma, prodaja latiničnog ne zaostaje previše za ćiriličnim, kaže Papić.

Izdavači i bibliotekari nezadovoljni otkupom

Pošto su budžeti biblioteka skromni, uz poklonjene knjige, državni otkup jedini je način na koji biblioteke obnavljaju fondove, proizilazi iz izveštaja Narodne biblioteke Srbije.

Iako važan, otkup duže vreme prate primedbe izdavača i bibliotekara.

Biblioteke godinama dobijaju naslove koje nisu tražile „bilo zato što nisu relevantni bilo zato što ih biblioteke već imaju u svojim fondovima“, kaže Jelena Glišović.

Na takve knjige odlazi 40 odsto ukupne vrednosti otkupa, objašnjava.

„Sve to govori i o prioritetu koji su imali određeni izdavači, a na štetu biblioteka i pre svega čitalaca zbog čega se u nekim bibliotekama knjige gomilaju u magacinima“, kaže.

Izdavači upozoravaju i da su budžeti za otkup skromni.

Ove godine budžet je bio manji od sto miliona dinara za oko 180 matičnih biblioteka, što je malo više od 5.000 evra po biblioteci, kaže Papić.

Ako znamo kako se lako pronalaze sredstva za neke druge oblasti, zašto je teško naći novac za biblioteke koje bi trebalo da su osnova pismenosti jedne nacije, pita.

‘Važnija je pismenost od pisma’

Vuk odlazi u biblioteku sa više desetina hiljada knjiga i nikada mu se nije desilo da izađe praznih ruku.

„Motanje među hiljadama nepročitanih dela“ i „provlačenje među policama“ dok traži šta će sledeće čitati za njega je postao gotovo redovan ritual svake subote ujutru.

On ne veruje da će otkup ćiriličnih izdanja zaživeti.

„Jezik živi sopstvenim životom i nema te direktive ili uredbe koja može da ga ukalupi.

„Mnogo bi smislenije i korisnije za državu bilo da razmotri kako da popularizuje čitanje kao aktivnost, jer ako je nešto ugroženo u ovoj zemlji, to je onda pismenost“, kaže.

Najmlađi bi u bibliotekama mogli i da uče o ćirilici, veruje Bernadica Ivanković, ovogodišnja dobitnica nagrade BDS-a za najboljeg bibliotekara.

Mogli bi da se organizuju programi za decu kroz koje bi se na kreativan i zabavan način govorilo o ćirilici, od likovnog izraza do muzičkih radionica i foto konkursa, predlaže.

I izdavači bi mogli da doprinesu promociji kulture čitanja na ćirilici, veruje Dejan Papić.

Po događajima kao što je Noć knjiga, koju tokom vikenda poseti više od 60.000 ljudi, vidi se da i akcije jednog izdavača, Lagune, mogu imati uticaj na čitaoce, kaže.

„Da je postojala volja da se čuje naš glas, mogli smo da ponudimo mnoge ideje“, govori.

Ljiljana Marinković veruje da se „jezik, kultura i tradicija čuvaju pre svega negovanjem pismenosti u najširem smislu“.

„Ministarstvo bi moralo da usmeri snage na negovanje jezičke kulture koja je izuzetno niska“, dodaje.

A Srbija nema nacionalni program za podsticanje čitanja dece i mladih, podseća Ivanković.

„Deca koja čitaju postaće ljudi koji misle. Svaka država treba da ulaže u decu i mlade.

„Šta nam vrede knjige na ćirilici ako nema ko da ih čita“, zaključuje bibliotekarka.

• Knjižare, neodoljive Meke koje ne gube čar
• Biblioterapija: „Čitajući knjigu čitamo sami sebe“
• Književni klubovi u Srbiji: Sloboda bez akademske ozbiljnosti

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk