Šta za ispražnjenu Slavoniju znače predsednički izbori u Hrvatskoj

Iako je za dva dana drugi krug predsedničkih izbora, u Iloku, najistočnijem gradu Hrvatske, nema nijednog bilborda ili plakata kandidata.

Na izborima u nedelju 12. januara nadmetaće se aktuelni predsednik Hrvatske Zoran Milanović, koji je ubedljivo pobedio u prvom krugu, ali nije uspeo da dobije natpolovičnu većinu, sa drugoplasiranim Draganom Primorcem, kandidatom vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).

Njihova trka, izgleda, ne zanima ljude u ovom gradiću na Dunavu.

„Ljudi su razočarani i slaba je izlaznost, a šta znači žaliti se, ako se ne izađe.

„Mišljenja su još podeljena, mnogi ne vole Primorca jer se nije pokazao kao ministar prosvete, a ako ostane Milanović, pitanje je hoće li se išta promeniti“, dodaje 69-godišnja Pavica, stanovnica Iloka.

Tek četvrtina od skoro 5.000 birača je glasala u prvom krugu 29. decembra.

Nekada bogata i uspešna Vukovarsko-sremska županija, kojoj Ilok pripada, sada je jedna od najispražnjenijih u Hrvatskoj.

Dok je stanovnika na nivou cele zemlje između dva popisa 2021. i 2011. prosečno manje za 9,5 odsto, u Slavoniji, Baranji i Sremu taj broj se kreće u rasponu od 15 do 19,5 odsto.

Iseljavanje se značajno povećalo kada je Hrvatska ušla u Evropsku uniju 2013. godine.

• Kako su dva susedna sela na severu Hrvatske postala bastioni večitih političkih rivala
• Predsednički izbori u Hrvatskoj: Milanoviću malo nedostajalo za pobedu, drugi krug izbora 12. januara
• Ko su kandidati za predsednika Hrvatske i šta su rekli o Srbiji

U takvoj atmosferi visoka politika ih ne zanima, kaže penzionerka.

„Gledamo da se međusobno pomažemo, zato niko i ne priča o predsedničkim izborima.“

Za razliku od ostatka zemlje, na izborima 29. decembra u Iloku je odnos snaga bio tesan – 749 glasova dobio je Milanović, koga podržava Socijaldemokratska partija (SDP) i partneri, dok je Primorac ispred HDZ-a dobio samo 39 manje.

Rezultat na državnom nivou bio je ubedljiviji – aktuelni predsednik Hrvatske osvojio je ukupno 49,09 odsto glasova, i istraživanja javnog mnjenja daju mu povoljne prognoze i za nedelju.

Sa osvojenih 19, 35 odsto glasova, Primorac je postigao jedan od najlošijih rezultata HDZ-a u istoriji stranke, manje od njega dobio je jedino Andrija Hebrang 2009. godine.

Milanović je pobedio u svim hrvatskim županijama i u 20 najvećih gradova, dok je kandidat HDZ-a pobedio samo u inostranstvu, pokazuju rezulati Državne izborne komisije (DIP).

Ovlašćenja predsednika nisu velika, ali je funkcija simbolički važna – predstavlja zemlju u inostranstvu, vrhovni je komandant Oružanih snaga, raspisuje izbore za Hrvatski sabor i referendume i izvršnu vlast deli sa vladom.

Tvrđava, tursko kupatilo i zapuštene kuće

Ilok je uz granicu sa Srbijom i most na Dunavu spaja ga sa Bačkom Palankom.

Na parkingu najvećeg supermarketa vidim mnoge tablice iz ovog grada, a i taksisti redovno voze preko mosta.

„Nekada smo mi išli preko, jer je bilo jeftinije, a sada su ovde redovi.

„Dolaze ljudi po gorivo i meso“, priča mi Pavica.

„Ali je tamo mnogo bolja riba“, dodaje, smešeći se.

Poput mnogih stanovnika Iloka i ona redovno prelazi granicu, jer joj veliki broj prijatelja živi s one strane Dunava.

„Te veze se neguju, obilazimo se kada su praznici, oni nama dolaze i tako je godinama“, kaže ponosno.

Dok se penjem strmom ulicom Iloka sa desne strane ostaju zidine tvrđave, ponosa grada.

Do izduženog utvrđenja, sagrađenog još u 15. veku, vode uske stepenice, a na vrhu je katolička crkva, odakle puca pogled na čitav grad.

Između tvrđave i crkve još ima ostataka turskog kupatila te imam utisak da putujem kroz vremensku mašinu.

Ali dole u centru mesta je sasvim drugačiji prizor – dvospratne kuće, dobrim delom zapuštene.

Stambene zgrade su u malo boljem stanju, ali ima i onih koje godinama čekaju na obnovu.

Nekoliko je kafića, ali je gotovo svaki sto prazan, a slično je i u restoranima.

Januarsko sivilo razbijaju preostali praznični lampioni na banderama.

Pomalo uspavano mesto ni izbori ne razbuđuju.

U gradu u kojem je nekada živelo 8.000 ljudi, sada je skoro dva puta manje stanovnika.

Tome je doprinela privatizacija, tokom koje su zatvarane nekadašnje fabrike, te je veliki broj ljudi ostao bez posla, a mladi su se preselili u veće gradove.

„Imali smo jaku tekstilnu i metalorušku industriju, ali se sve ugasilo.

„Poljoprivreda i turizam su išli uzlaznom putanjom, ali se globalna ekonomska kriza 2009. godine odrazila i kod nas“, kaže Miroslav Janić, bivši gradonačelnik, iz redova HDZ-a.

Život u Iloku drastično se promenio i ulaskom Hrvatske u EU – već deceniju mladi odlaze mahom u Nemačku i Irsku.

„Neki gradovi i opštine u Slavoniji su uspeli da sa lokalnim i regionalnim vođstvom naprave pomake, ali mi neke stvari nismo zaustavili“, objašnjava Janić, čiji je mandat istekao baš kad je država postala EU članica 2013.

„Učestvovao sam u pripremanju mnogih projekata, ali se dobar deo njih kasnije nije sproveo“, dodaje.

Kada dođe do promene političke strukture, utisak mu je da se probudi, kako ga naziva, neki balkanski sistem, da se ne nastavlja ono što je prethodnik započeo.

„To je velika kočnica“, kaže Janić.

Navodi primer obilaznice koja je završena, ali su radovi na brzom putu ka Bosni i Hercegovini (BiH) zaustavljeni.

„Od 35 kilometara puta koji vodi do Vukovara i spaja Ilok sa ostatkom Hrvatske rekonstruisano je samo pet“, dodaje ovaj 64-godišnjak.

Na poslednjim lokalnim izborima pobedila je nezavisna kandidatkinja Marina Budimir.

Pobede na državnom nivou nisu nužno preslikane na lokalnom, jer se ne glasa za stranku koliko za ime kandidata.

Ilok ima osnovnu i nekoliko srednjih škola, ali je broj učenika iz godine u godinu manji.

Fakulteti se završavaju u većim gradovima, poput Zagreba i Osijeka i retko ko se vrati.

„Standard je jako loš, odlazi se, što dalje to bolje, jer su ovde opcije sužene“, kaže mi ogorčeno 22-godišnji Jure Topić.

„Zato i ne pričamo o politici, znamo mi ko su kandidati, da su izbori, izlazimo jer treba glasati, ali ne verujemo da se može išta promeniti“, dodaje razočarano.

„Penzije su male i potrebno je raditi dodatni posao da biste vodili iole normalan život, nadovezuje se Pavica.

Ona sučeljavanje kandidata nije ni gledala, a ni Jure Topić.

„Šta da gledam, kada je sve isto“, dodaje mladić svetlih očiju.

Dvojica kandidata imali su jedinu debatu između prvog i drugog kruga – 7. januara.

Rukovanje pre početka rasprave i blagi smešak na licu, ubrzo su zamenile oštre reči i salve uvreda.

Jedino oko čega su bili saglasni jeste da ovlašćenja predsednika ne treba smanjiti.

Čini se da im je bilo važnije ko je koje škole završio i kakav je bio učenik, dok su konkretni potezi ostali u drugom planu.

O odlasku mladih i na koji način ih treba zadržati bilo je malo reči.

Umesto politike – mamuti

Ilok obuhvata i četiri naselja: Bapsku, Šarengrad, Radoš i Mohovo, ali se ni tamo ne govori o predsedničkim izborima.

„Nikog to ne i zanima, ranije je i bilo kampanje, ali poslednjih godina sve je utihnulo, posebno kada je reč o predsedničkim“, priča mi Goran Popović, jedan od 200 stanovnika Mohova.

Radi u Iloku, u staračkom domu i za razliku od njegovih vršnjaka, ovaj veseli 31-godišnjak ne želi da napusti rodno mesto.

„Uvek sam želeo da uradim nešto za naš kraj, da nam se vrate ljudi“, kaže, dok se vozimo glavnim putem.

„Sve oko nas su vinogradi“, govori mi, ne skidajući pogled sa volana.

Na ulazu u Mohovo je pravoslavna crkva, a na proplanku preko puta nje je nekoliko svetlećih silueta mamuta.

Za to je zaslužan upravo Popović.

Zaljubljenik u arheologiju, a po zanimanju kuvar, Popović je sasvim slučajno šetajući zaseocima Mohova 2012. godine pronašao zub vunastog mamuta.

Kako to ne bi palo u zaborav, odlučio je da pokrene Mamut fest, zahvaljujući kom, kaže „živne mesto“.

„Tad dođe više ljudi nego što je stanovnika i sve je veselo, družimo se“, dodaje ponosno.

Na prvom spratu okrečenog objekta gde se čuvaju eksponati prastarih životinje je biračko mesto i nekoliko drvenih, školskih klupa je već raspoređeno, ali to je jedino što ukazuje da slede izbori.

Iako je pre tri decenije ovde buktio rat između hrvatskih snaga i Jugoslovenske narodne armije (JNA), danas se, kaže, ne gleda ko je ko.

Veći problem im je što nemaju dom zdravlja, pa se za sve ozbiljnije zdravstvene preglede mora do Vukovara, najbližeg većeg grada, udaljenog pola sata vožnje.

„Ali imamo fudbalski klub“, dodaje Popović srećno.

Ni u Iloku nije važno ko je odakle.

Prema poslednjem popisu stanovništva 80 odsto je Hrvata, pet Srba, a ostali su Slovaci.

„Kod nas vlada sloga, simbioza, važno je kakav si čovek“, kaže Pavica.

Političkih poruka u Iloku možda nema, ali ćete na svakom koraku videti braon tablu sa simbolom grožđa.

Vinogradarstvo je, uz turizam, jedna od retkih grana industrije koja ovde cveta.

Više od 160 hektara je pod vinogradima.

Postoji legenda da je na krunisanju britanske kraljice Elizabete Druge 1953. godine, između ostalog, služeno i iločko vino.

Za vreme Iločke berbe u oktobru grad oživi i bude mnogo ljudi pod šatorom.

Ilok su nekada zbog zidina zvali Dubrovnikom na Dunavu.

„Trebalo je da smo, ali nismo, možda će sledeće generacije u tome uspeti“, kaže mi bivši gradonačelnik Janić.

• Političko nasleđe dosadašnjih hrvatskih predsednika
• Izbori u Hrvatskoj: HDZ ostala najjača stranka, novi problemi za predsednika Milanovića
• Izbori u Hrvatskoj: Tradicionalni rivali u klinču, a odluka možda u rukama trećeg
• „Kremljenko“ protiv „Udbašenka“: Hrvatski izbori u senci sukoba premijera i predsednika
• Ivo Goldštajn: Šta su mitovi, a šta istine o odnosima Srba i Hrvata u Drugom svetskom ratu

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk