Sve učestaliji pozivi na pravdu i odgovornost u Siriji posle Asadovog pada

Na obodu Ume, jednog od predgrađa Damaska najviše razorenog u ratu, u dnevnoj sobi obavijenoj velom kraj peći, Um Mazen prepričava 12 godina tokom kojih je očajnički tražila vesti o dvojici sinova, koji su uhapšeni u prvim godinama ustanka i građanskog rata, i bili progutani u bezbednosnom sistemu Asadove ere.

Za najstarijeg sina Mazena konačno je dobila umrlicu, ali za Abua Hadija, nikada nije pronađen nikakav trag.

Njen treći sin Ahmed proveo je tri godine u bezbednosnom sistemu, računajući i osam meseci u crvenom paviljonu za političke zatvorenike u tom sinonimu za brutalnost, zatvoru Sajdnaja.

Zube mu je polomio čekić mučitelja, a on se priseća jednog trenutka kad veruje da je čuo glas brata Mazena kako se javlja na prozivci u istom zatvoru, ali ništa drugo.

• Nadam se da će Asad platiti, kaže majka tinejdžera čija smrt je potpirila sirijsku revoluciju 2011.
• Šta pad sirijskog predsednika Asada znači za svet
• Pad režima Bašara al-Asada u Siriji posle skoro 25 godina, Rusija mu pruža utočište

Kakvu pravdu Um Mazen traži za razaranje njene porodice?

„Trebalo bi da postoji božanska pravda, koja dolazi od Boga“, kaže ona.

„Videla sam neke meštane kako dovode šabihu (naoružanog pripadnika režima) da bude ubijen.

„Rekla sam im: ‘Nemojte ga ubiti. Umesto toga, mučite ga isto onoliko kao što je on mučio naše mladiće’.“

„Moje dvoje dece je umrlo – ili je verovatno umrlo, ali ima još hiljade drugih mladih ljudi koji su bili mučeni.

„Molim se Bogu da Bašar al Asad ostane u tamnici pod zemljom i da Rusija, koja ga je nekada štitila, ne može više da mu pomogne.

„I da ga smesti negde pod zemlju i da tamo ostane zaboravljen – baš kao što je on ostavljao naše mlade ljude u zatvorima“, dodaje.

Advokat Husein Isa traži pravdu za desetine ljudi optuženih za političke zločine pod porodicom Asad.

Suočavao se sa stalnim pritiskom vlasti zbog njegove advokature, ali je bio uporan i uspeo je da spase neke svoje klijente da ne budu smlavljeni pod točkovima bezbednosnog sistema.

Ali za one koji su poslati na specijalne sudove za terorizam, obično ništa nije moglo da se uradi.

Zakon o terorizmu sve se više nadvijao preteći nad Sirijom kako se građanski rat nastavljao.

duvanskim dimom na obodu Damaska, ovaj 54-godišnji advokat kaže kako veruje da mnogi od sudija koji su bili saučesnici Asadovog režima treba da budu izbačeni i da se protiv njih pokrene krivični postupak.

Ali neki drugi iz tog doba, kaže on, i dalje bi mogli da rade u novom pravosuđu.

A što se tiče ogromnog izazova u donošenju retrospektivne pravde za užase iz proteklih 50 godina, Isa kaže da je uspostavljanje pravnog sistema sposobnog za to najvažniji zadatak novih sirijskih vlasti.

„Ako ovaj sistem nije dobar, budućnost nove države će biti sumorna.

„Ne znamo koliko će loše sve postati tada. Već se plašimo da bi neke stranke mogle izazvati razdor i sukob.

„Ako budemo imali jak sistem i državu, onda nećemo morati da se plašimo ovih stvari.

„Ako ih ne budemo imali, bićemo u strahu. Međutim, budući da sam ja po prirodi optimista, mislim da će novi režim definitivno biti bolji“, kaže.

Monumentalna zgrada u sirijskom glavnom gradu u kojoj je smešteno Ministarstvo pravde nije radila nekoliko nedelja posle Asadovog pada.

Sada se grozdovi advokata sakupljaju po liftovima i hodnicima pred otvaranje građanskih i krivičnih sudova.

U njenoj kancelariji na petom spratu, zamenica ministra pravde Kitam Hadad kaže da će krivični i građanski slučajevi još jednom biti rešavani, ali zadatak rešavanja zločina pod prethodnim režimom za sada neće biti na dnevnom redu.

Dok je njen veliki teški radni sto prekriven sudskim spisima, ona kaže da radi kao sudija od 2013. godine.

Imenovana je za zamenicu ministra pravde 2023. godine.

Za sada je i dalje na tom položaju.

„Osećam ličnu odgovornost prema ovom pitanju“, kaže ona.

„Neophodno je da se rad nastavi, da se sudije vrate poslu i da se sudovi vrate, jer kao Sirijka želim da se moj posao nastavi i želim da se ova pobeda nastavi, da ljudi ne bi imali čega da se boje.

„Želim da šaljem realne i realistične poruke umirenja, a ne samo da pričam prazne priče.“

Ali neke pravnike već brine potez tranzicionih vlasti za uspostavljanje saveta koji će nadgledati Advokatsku komoru bez davanja te odluke na glasanje.

U peticiji, oni su rekli da će takav pristup zameniti jedan oblik autoritarizma drugim.

Za sada, zakoni i pravna struktura Asadove ere ostaju na snazi, među njima i zakon o terorizmu.

Moglo bi da prođe puno vremena pre nego što slučajevi bilo kog od optuženih za zločine pod srušenim režimom završe na sudu.

Nove vlasti su poručile Sirijcima da ne uzimaju stvari u svoje ruke, nakon što su počeli da kruže snimci brutalnih izvršenja pravde po kratkom postupku na bivšim zvaničnicima.

Bilo je i racija i hapšenja – a neki od onih koji su uspeli da pobegnu preko granice u Liban ili Irak su vraćeni.

Preostaje, međutim, krupno pitanje da li pravosudni sistem – koji je dugo bio instrument represije – sposoban da bude rekonfigurisan tako da preuzme na sebe ogroman moralni i logistički izazov.

Visoko u planinama iznad Damaska, Sirijci, mladi i stari, za sada udišu vazduh slobodnim plućima – omamljeni hladnim, čistim, zimskim vazduhom – na mestu na kojem im je bio zabranjen prilaz od snaga bezbednosti više od decenije.

U kafićima i kioscima koji su nikli u nedeljama nakon Asadovog pada, oni posmatraju grad sa visine kako se prostire pod njima – istovremeno sa njegovim mračnim uspomenama i obećanjem drugačije budućnosti, u kojoj bi pravdi i odgovornosti moglo biti dozvoljeno da odigraju svoju ulogu.

• Sirija: „Sreo sam dvojicu zatvorenika koji nisu znali kako se zovu“
• „Asad je pao. Ne bojte se“: Oslobađanje ljudi iz ozloglašenih sirijskih zatvora
• Zloglasni zatvor u Siriji: Mapiranje Asadove „ljudske klanice“

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk