Svetski dan srca: U Srbiji više od 50.000 ljudi godišnje izgubi borbu sa kardiovaskularnim bolestima

Da li ste znali da je srce veličine šake i najjači mišić u telu? A da je danas njegov dan?

Iako je najjači mišić, nepravilnom ishranom, pušenjem, nedovoljnom fizičkom aktivnošću i stresom možemo ga oslabiti i izazvati brojne bolesti.

Na Svetski dan srca stižu alarmantni podaci da je od kardiovaskularnih bolesti u Srbiji prošle godine umrlo 52.663 ljudi, starih između 30 i 70 godina.

• Mrzite šefa? Čuvajte se infarkta
• Da li srce zaista može da se slomi

U svetu svakog dana od posledica neke od bolesti srca i krvnih sudova umre prosečno 49.000 ljudi.

Bolesti srca, vaskularne bolesti mozga i bolesti krvnih sudova godišnje odnesu 18 miliona života na svetu.

Šta su kardiovaskularne bolesti?

Kardiovaskularne bolesti vodeći su uzrok smrti globalno, a pušenje, nedovoljna fizička aktivnost, konzumiranje alkohola, nepravilna ishrana i stres neki su od faktora za njihov nastanak.

Srce je najjači mišić u ljudskom telu.

Osam meseci je starije od vas, pošto počinje da kuca u trećoj nedelji od začetka.

Iako je snažno, nezdrava ishrana, pušenje, nedovoljna fizička aktivnost, stres i drugi faktori rizika mogu ga oslabiti i učiniti ga ranjivim za nastanak kardiovaskularnih bolesti.

Kardiovaskularne bolesti, odnosno bolesti srca i krvnih sudova su:

• koronarna bolest srca – bolest krvnih sudova koji snabdevaju srčani mišić
• cerebrovaskularna bolest – bolest krvnih sudova koji snabdevaju mozak
• periferna arterijska bolest – bolest krvnih sudova koji snabdevaju ruke i noge
• reumatska bolest srca – oštećenje srčanog mišića i srčanih zalistaka zbog reumatske groznice, uzrokovano streptokoknim bakterijama
• kongenitalna bolest srca – malformacije srčane strukture koje postoje pri rođenju
• tromboza dubokih vena i plućna embolija – krvni ugrušci u venama nogu, koji se mogu otpustiti i prebaciti u srce i pluća.

Kardiovaskularne bolesti uzročnik su trećine smrti na svetu. Od toga 85 odsto izazvani su srčanim i moždanim udarom.

Srčani i moždani udari uglavnom nastaju blokadom koja sprečava dotok krvi u srce ili mozak.

• Rak u Srbiji godišnje odnese 20.000 života
• Zašto su ljudi jedina vrsta koju pogađa srčani udar

Najčešći razlog je nakupljanje masnih naslaga na unutrašnjim zidovima krvnih žila koje snabdevaju srce ili mozak.

Moždani udar može da izazove i krvarenje iz krvnih žila u mozgu ili iz krvnih ugrušaka.

Uzrok srčanih i moždanih udara obično je kombinacija faktora rizika.

Više od tri četvrtine smrtnih slučajeva od ovih bolesti dešava se u zemljama sa niskim i srednjim primanjima, navodi Svetska zdravstvena organizacija.

Procenjuje se da će broj umrlih od ove grupe bolesti do 2030. godine dostići 23 miliona i postati prvi uzrok smrtnosti širom planete, navodi se na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije „Batut“.

Prevencija

Da bi se na vreme otkrile kardiovaskularne bolesti radi se skrining kardiovaskularnog rizika.

• Da li je zdravije biti vegan
• Superhrana koja produžava život

Gotovo 85 odsto prevremene smrtnosti i više od 50 odsto obolevanja od infarkta srca i moždanog udara može da se spreči merama primarne prevencije, navodi „Batut“.

Prestanak pušenja, redovna fizička aktivnost i pravilna ishrana mogu da pomognu u prevenciji.

Svetska federacija za srce navodi da je potrebno da obećate sebi da ćete…

• jesti dobro i pametno piti
• biti aktivniji
• reći ne pušenju

Saveti Svetske federacije za srce:

• smanjite slatke napitke i voćne sokove – izaberite vodu ili nezaslađene sokove
• zamenite slatkiše svežim voćem kao zdravom alternativom
• pokušajte da pojedete pet porcija voća i povrća dnevno – sveže, smrznuto, konzervirano ili sušeno – nema veze
• alkohol konzumirajte u skladu sa preporučenim smernicama
• pokušajte da ograničite prerađenu hranu koja je često bogata solju, šećerom i masnoćama
• budite fizički aktivni najmanje 30 minuta dnevno pet puta nedeljno umerenim intenzitetom ili 75 minuta nedeljno jakim intenzitetom – igranje, hodanje, kućni poslovi, ples – sve se računa
• budite aktivniji svakog dana – penjite se uz stepenice, šetajte, vozite bicikl
• recite ne pušenju – to je najbolja stvar koju radite na poboljšanju zdravlja srca

Svetski dan srca obeležava se od 2000. godine nizom akcija širom sveta.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk