Donald Tramp, novoizabrani američki predsednik, ne odustaje od želje da Sjedinjene Države preuzmu Grendland i Panamski kanal, nazivajući ih „ključnim za nacionalnu bezbednost države“.

Upitan da li bi primenio „vojnu ili ekonomsku silu“ kako bi se zauzela autonomna danska teritorija ili Kanal, Tramp odgovora „da ne može da garantuje da je to isključeno“.

„Ono što vam mogu reći je da su nam potrebni zbog ekonomske sigurnosti“, izjavio je Tramp na konferenciji održanoj na njegovom imanju Mar-a-Lago na Floridi.

I Danska i Panama odbile su predloge da se odreknu teritorija.

Tramp je obećao da će upotrebiti „ekonomsku silu“ kada su ga pitali da li bi pokušao da pripoji Kanadu, nazvavši njihovu zajedničku granicu „veštački povučenom linijom“.

Reč je o najdužoj granici na svetu između dve zemlje, a ustanovljena je ugovorima, sklopljenim u vreme osnivanja SAD-a, krajem 18. veka.

Novoizabrani predsednik tvrdi i da Amerika troši milijarde dolara na zaštitu Kanade i kritikuje uvoz automobila, drvene građe i mlečnih proizvoda iz te zemlje.

„Oni treba da budu američka država“, rekao je novinarima.

Džastin Trudo, odlazeći kanadski premijer, rekao je da nema „nikakve šanse“ da se te dve zemlje spoje.

Povod konferencije bilo je predstavljanje ekonomskog razvoja i investicija kompanije Dubaji developer Damak nekretinine u vrednosti od 20 milijardi dolara za izgradnju centara podataka u SAD.

Umesto toga Tramp je kritikovao ekološke propise, američki izborni sistem, niz pravnih slučajeva protiv njega i odlazećeg predsednika Džoa Bajdena.

Predložio je i da se Meksički zaliv preimenuje u „Američki zaliv“ i ponovio protivljenje energiji vetra, rekavši da vetroturbine „izluđuju kitove“.

Konferencija je održana u trenutku kada je njegov sin Donald Tramp Mlađi u poseti Grenlandu.

Pre dolaska u prestonicu Nuuk, Tramp Mlađi je izjavio da ide na „privatni jednodnevni izlet“ da razgovara sa ljudima i da nije planirao sastanke sa vladinim zvaničnicima.

Danska premijerka Mete Frederiksen je za državnu televiziju izjavila da „Grenland pripada Grenlanđanima“ i da samo lokalno stanovništvo može da odredi njihovu budućnost.

Saglasna je da „Grenland nije na prodaju“, ali je naglasila da je Danskoj potrebna bliska saradnja sa Amerikom, saveznicom u NATO-u.

Ostrvo se nalazi na sred puta od SAD do Evrope, što znači da je strateški važan za Ameriku i dom je velikog američkog svemirskog objekta.

Poseduje i neka od najvećih nalazišta retkih zemljanih minerala, ključnih u proizvodnji baterija i visokotehnoloških uređaja.

Tramp je sugerisao da je ostrvo ključno za vojne snage kako bi se pratili kineski i ruski brodovi, za koje je rekao da su „svuda“.

„Govorim o zaštiti slobodnog sveta“, rekao je on novinarima.

Otkako je ponovo pobedio Tramp je više puta pominjao ideje o teritorijalnom proširenju SAD i vraćanje Panamskog kanala.

On je novinarima rekao da je kanal „od vitalnog značaja za zemlju“ i tvrdio da „njime upravlja Kina“.

Prethodno je optužio Panamu da je američkim brodovima naplaćivala previsoke taske da koriste plovni put, koji povezuje Atlantski i Tihi okean.

Hoze Raul Mulino, panamski predsednik, odbacio je Trampove tvrdnje i rekao da „apsolutno nema kineskog mešanja“ u kontroli kanala.

Kompanija sa sedištem u Hongkongu, CK Hatčison Holdings, upravlja dvema lukama na ulazima u kanal.

Kanal je izgrađen početkom 1900-ih i SAD su zadržale kontrolu nad zonom kanala do 1977. godine, kada je sporazumima o kojima je pregovarao tadašnji predsednik Džimi Karter postepeno ustupljen nazad Panami.

„Davanje tog kanala Panami bila je veoma velika greška“, rekao je Tramp.

„Karter je bio dobar čovek, ali je to bila velika greška“, dodao je.

Koliko je Tramp ozbiljan u pogledu proširenja teritorije, posebno kada je reč o Kanadi, zemlji od 41 miliona ljudi i drugoj po veličini zemlji na svetu, ne može se reći sa sigurnošću.

Tokom konferencije je ponovio i brojne neistine i čudne teorije zavere, između ostalog da je Hezbolah, islamistička ekstremistička grupa, bila umešana u pobunu na Kapitolu SAD 2021.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk