Tri stvari koje bi mogle da dovedu do sporazuma o taocima u Gazi

Nacrt sporazuma o primirju u Gazi i puštanju talaca o kojem trenutno raspravljaju Izrael i Hamas na indirektnim pregovorima u Kataru na stolu je od maja prošle godine.

Zbog čega su onda podgrejana očekivanja da bi on mogao da funkcioniše, nakon što je ostao zamrznut tokom osam meseci rata?

Postoji nekoliko stvari koje su se promenile – i politički, i na terenu.

Prva je izbor Donald Trampa za sledećeg američkog predsednika.

On je zapretio da će „nastupiti pakao“ ako taoci ne budu bili pušteni pre nego što on stupi na dužnost 20. januara.

Hamas je to mogao da protumači kao znak da će čak i kakve-takve kočnice koje je administracija Džozefa Bajdena koristila u pokušaju da zauzda izraelsku vladu biti uklonjene, mada je teško zamisliti šta bi to tačno moglo da znači za teritoriju koja je već toliko razorena za 15 meseci rata.

Izrael takođe oseća pritisak od dolazećeg američkog predsednika da okonča sukob u Gazi, koji preti da ugrozi Trampove nade za obezbeđivanje šireg regionalnog sporazuma i njegovog željenog imidža predsednika koji okončava ratove.

• Zašto postoji sporazum o primirju u Libanu, ali ne i u Gazi
• Zašto još nije postignuto primirje u Gazi
• Amnesti Internešnal optužuje Izrael za genocid nad Palestincima u Gazi

Rat Izraela i Hamasa traje od oktobra 2023.

Posle iznenadnog upada ekstremističkih grupa iz Pojasa Gaze u Izrael, kada je ubijeno 1.200 ljudi, a 251 uzet za taoce, Izrael je pokrenuo odmazdu.

Do sada je ubijeno više od 46.000 ljudi u Gazi, prema palestinskim izvorima, ali se strahuje da je broj mnogo veći.

Od 7. oktobra 2023. godine, samo jednom je bilo postignuto primirje.

Obustava vatre trajala je od 24. novembra do 30. novembra 2023. godine, i tada je Hamas oslobodio 105 talaca u zamenu za oko 240 palestinskih zatočenika u izraelskim zatvorima.

Sa druge strane, izraelski premijer Benjamin Netanjahu suočava se sa stalnim pritiskom njegove ultradesničarske koalicije da nastavi rat.

Ali Tramp bi takođe mogao da mu postane korisno sredstvo u ubeđivanju njegovih saveznika da progutaju ovaj sporazum i ostanu u vladi; novi američki predsednik i čovek kog je izabrao za izraelskog ambasadora doživljeni su kao pobornici izraelskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali, za koju je izraelski ultradesničarski ministar finansija Bezalel Smotrič rekao da želi da je anektira.

Ali posle sastanka sa premijerom prošle noći, Smotrič je delovao neuvereno, pišući na društvenim mrežama da je aktuelni sporazum „katastrofa“ za izraelsku nacionalnu bezbednost i da ga on neće podržati.

Neki u Izraelu, međutim, veruju da i Smotrič i njegov ultradesničarski saveznik, ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir, vide aktuelnu ulogu u izraelskoj vladi kao najbolju šansu da učvrste kontrolu nad Zapadnom obalom, naročito kad se Tramp vrati u Belu kuću, i da je malo verovatno da će ostvariti pretnje ostavkom.

Druga najbolja stvar koja se promenila sve je veći pritisak na Netanjahua od njegovog vlastitog vojnog establišmenta.

Naširoko se smatra da su se ključne ličnosti iznova suočile sa njim oko nestajućih vojnih ciljeva u neprekinutom ratu, posle ubistva vrhovnih vođa Hamasa i desetkovanja Gaze.

Prošle nedelje je 10 izraelskih vojnika poginulo u Gazi, ponovo dovevši u prvi plan cenu rata po Izrael i večito pitanje da li je „potpuna pobeda“ nad Hamasom koju je Netanjahu obećao uopšte moguća.

Neki analitičari sada sugerišu da se Hamas brže obnavlja nego što ga Izrael poražava i da stoga Izrael mora da preispita vlastitu strategiju.

A došlo je i do treće – regionalne – promene koja je takođe uticala na promenu ovdašnjih očekivanja: slabljenja i erozije Hamasovih saveznika u iranskoj Osovini otpora, od Hezbolaha u Libanu i Bašara al Asada u Siriji, zajedno sa ubistvom Hamasovog vođe Jahje Sinvara u Gazi.

Iz svih ovih razloga, ovaj trenutak se doživljava kao najbolja prilika posle mnogo meseci da se premosti jaz između Izraela i Hamasa, i da se rat privede kraju.

Ono što se nije promenilo za osam meseci otkako su poslednji put pregovarali su jazovi između njih.

Ključan je direktan sukob između ključnih razloga za zabrinutost Hamasa, koji želi da okonča rat, i Izraela, koji želi da ostavi otvorena vrata za nastavak sukoba, bilo iz političkih ili vojnih razloga.

Sporazum, kao što ga je izložio predsednik Džozef Bajden u maju, podeljen je u tri faze, a stalno primirje stupa na snagu tek u drugoj fazi.

Uspeh će sada najverovatnije zavisiti od toga da li mogu da se pronađu garancije da se otklone strahovi Hamasa da će Izrael izaći iz sporazuma nakon prve faze puštanja talaca.

Pitanja kako upravljati teritorijom sa koje će se Izrael povući takođe su nejasna u ovom trenutku.

Ali diplomatska aktivnost koja je premrežila region protekle nedelje i činjenica da je Netanjahu poslao šefove izraelskih obaveštajnih službi na pregovore u Dohu, zajedno sa ključnim političkim savetnikom, ohrabrujući su znaci.

Isto tako i odlazak za Dohu koordinatora za palestinske pritvorenike Kvadure Faresa.

Sporazum još nije postignut, a pregovori su propadali i ranije.

Ovaj stari sporazum budi nove nade delimično zato što se pregovori odvijaju u novom regionalnom kontekstu, sa narastajućim pritiskom istovremeno sa domaćeg terena i od ključnih saveznika iz inostranstva.

• Hamas tvrdi da će osloboditi 34 talaca, Izrael negira da je dobio spisak otetih
• BBC urednik: Sinvarova smrt je težak udarac za Hamas, ali nije i kraj rata u Gazi
• Šta se desilo sa devojčicom sa fotografije zarobljenika u Gazi

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk